Kažu da putovanja oplemenjuju čoveka. Eto, pre par dana ispratili smo gospodina Šešelja u Hag. Pre toga su ga mitingom podrške ispratili i njegovi politički istomišljenici. Ne bih da sad seirim i drugom želim nesreću, samo me to kvazižrTVovanje podseća na kult umiranja i smrti koji je ovde vladao više od decenije. Naš narod kaže da je i robija za ljude, nije smak sveta. Sa druge strane, oko Slobinog odlaska je najveći problem bila familija. Kod Šešelja je ona upadljivo ostala po strani, valjda da ne kvari dostojanstvo čina odlaska. I ovom putovanju predhodio je partijski kongres tokom kojeg su se radikali zakleli na večitu vernost svom vođi, isto ko nekada socijalisti Slobi.
Posle krene cepanje. Svojevrsni ispraćaj priređen je i na televiziji Pink gde je na dan odlaska repriziran Cecin koncert na Marakani. Tužne pristalice utopile su patriotsku tugu u njenim njedrima i tužnim refrenima.
Ostali smo lišeni TV slike Bagzijevog kamiona, na kojem je vežbao vožnju po autoputu, baš u susret Đinđićevom automobilu. Ovaj blagi saobraćajni prestup temperamentnog surčinca za sada košta 8 dana pritvora uprkos zanimljivoj biografiji. Ma promenila se vremena, nekada bi mu zbog ovakvog prekršaja oduzeli dozvolu.
TV ličnost nedelje je Dragan Vasiljković, alijas Kapetan Dragan, lik sa majica koje su se prodavale u Knezu tokom rata u Hrvatskoj. Ne samo da je izveo dramsku bravuru dostojnu recimo – Bore Todorovića u Balkan Ekspresu (samo tetki lek da odnesem!) već je zaradio pare. Dogovorio se za 12 hiljada eura, dali mu deset, one dve mu dođu, mada ih ne očekuje posle blago rečeno suzdržanog rastanka. U stvari, Kep je samo demonstrirao veličanstvenu sposobnost slaganja sa svakim sagovornikom. Tužitelji oduševljeni njegovim izjavama i potvrdama nisu očekivali ovaj Zelig efekat tokom razgovora sa Slobom, a prva ljubav zaborava nema.
Ova igra hvatanja svedoka u laži liči na snimak TV B92 iz Kačareva gde je održana Slaninijada. Glavna igra je hvatanje praseta – a učestvuje više igrača. Osim toga – krkala se slanna i slannnca, izuzetno energetski bogata hrana za koju naš narod voli da kaže – gde to padne, rđa neće!
Zvezdani trenutak RTS-a, u bukvalnom smislu reči, bilo je uključenje Anete Mihajlović iz Bagdada sa pričom o stanju u zemlji kojoj se bliži rat. Da li je to moguće – naša televizija, a izgleda kao neki globalni TV kanal. Pričala je pribrano (ok, drugi su u pitanju) i koncentrisano. Znači ipak može.
Samo, pitam se da li takve priloge RTS može da napravi na domaće teme, za Dnevnik recimo?
U oblasti takozvanog zabavnog programa, primetio sam dve erotizovane figure u dva podžanra. Na Dečijem kanalu je plavuša u formi porno dive iz osamdesetih imala zapažen prilog iz Sent Galena –gde je intervjuisala grupu Twins. Deca su imala nesrećno detinjstvo jer su ih kod tetke u Bosni vazda ćerali da budu švabe. Em plavi, em u nekakvim uniformicama – tuga jedna.
Druga plavuša je gospođica Mila Arsić koja na Stankom televiziji kopira emisiju Tanje Peternek „TV Lica“. Ona je ceo dan u miniću i na štiklicama trčala za Suki Mančić. Suzana joj je kod manikira konačno otvorila srce i objavila da je srećna i zaljubljena uprkos skandalu koji joj se desio na promociji novog materijala. Deset minuta se pričalo o albumu, ostalo vreme o njenom donjem vešu. Šta ćeš – taki poso.
Na kraju, tokom Bokeljske fešte sa maškarama – video sam ko je bio karnevalski lutak. Prema snimku TV CG – Kotorani su sudili trafikantu od bijeloga roblja, trgovcu sex-om. Svaka sličnost sa nedavnom aferom je evidentna, samo je presuda na karnevalu različita od one u životu. Na kraju je osuđen, odrubljena mu glava, zapaljen i bačen u more. Zima je dakle pri kraju, stigle su i mimoze, neće ova hladnoća dovijeka.
