U ponedeljak počinje obeležavanje jubileja Teatra Mimart, jednog od naših prvih alternativnih pozorišta. Bez finansijske podrške države, sopstvenim snagama, tokom narednih šest meseci podsetiće na svoje četrdesetogodišnje rezultate
„Četrdeset godina rada Teatar Mimart proslavlja diskretno“, kaže za „Vreme“ Nela Antonović osnivač ovog pozorišta, jednog od prvih alternativnih u Jugoslaviji.
„Oslanjajući se na sopstvene finansijske resurse i iskustvene kreativne potencijale i kompetencije, bez finansijske podrške države, tokom šest narednih meseci realizovaćemo planirane programe povodom jubileja, sopstvenim snagama“, kaže Nela Antonović i ističe da rezultati Konkursa za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture kasne više od mesec dana, što znači da će, ako budu izabrani, novac dobiti tek na jesen.
Sve ove godine, Teatar Mimart istražuje mogućnosti i granice fizičkog teatra kroz pokret i interdisciplinarnost. Tako je razvijen originalni metod Mimart, praktikum za kreiranje umetničkih interdisciplinarnih dela: od predstava, preko uličnog teatra i procesija kroz animaciju građana, umetničkih solo performansa, festivala do radionica. Realizovali su oko osamdeset predstava i preko šest stotina performansa.
Obeležavanje jubileja „Mimart 40“ počeće 3. i 4. juna u Studentskom kulturnom centru, tamo gde je ovo pozorište prikazalo svoju prvu predstavu „Urbis Ludus“.
Prvog dana na programu je projekat „Godovi“, koji Nela Antonović opisuje kao „niz utisaka povodom radova i fenomena koje smo ranije istraživali, poslatih korak unapred, kroz nekonvencijalnu rutu interdisciplinarnog“.
„Godovi“ počinju na platou ispred svečanog ulaza zgrade Studentskog kulturnog centra, odakle će publika prolaziti kroz Galeriju u kojoj će eksponati biti plesači, koji će paralelnim izvođenjem SPOT performansa, kreirati predstavu. Predstava ima otvorenu formu, gledaoci će moći da biraju i redosled i vreme koliko će posmatrati određeni pozorišni segment, što će doprineti atmosferi hepeninga.
Performeri/ko-autori „Godova“ su Arion Asllani, Lidija Antonović, Rade Obradović, Mina Ćirić, Nina Petrov, Nataša Milojević, Galina Ralić, Zorana Petrović, Snežana Arnautović i Valentina Savić.
Drugi dan manifestacije, u utorak, počinje premijerom plesne minijature „Nešto ljubavno“, grupe mladih koautora iz “Džepne trupe” koju je okupila Mina Ćirić koreografkinja i dramaturškinja, saradnica „Teatra Mimart“.
Ona za „Vreme“ kaže da je „Nešto ljubavno“ plesna minijatura „o (ne)sposobnosti da budeš dobro, o (ne)sposobnosti da priznaš da se bojiš, o ljudima koje smatramo Našim, o onima koje treba pustiti, o onima koje treba grliti, o umeću da saosećamo sa pričama drugih, dalekih ljudi sa vesti, sa pričama koje nisu naše a ipak baš jesu. ’Nešto ljubavno’ je o tome kako su nam kapaciteti da delamo iz ljubavi na izdisaju. I o blentavoj činjenici da opet i opet i opet i opet nekako – baš nisu.“
Mina Ćirić potpisuje koreografiju i dramaturgiju predstave „Nešto ljubavno“, a osim nje, plesači i koautori su i Tanja Ivanov, Vanja Višnjić, i Nikola Pušičić.
Istog dana, u utorak, biće prikazana i interaktivna predstava inovativnog tipa „Kruna“. Nela Antonović objašnjava da „predstava traje 40 minuta, za 40 godina istrajnosti Teatra Mimart“, a da „kruna označava krug vremena i kontinuiteta, koja se kao simbol posvećenja i dostojanstvenosti vezuje se za umetničku igru. Neprekidno jedan za drugim, po principu break dence, plesači stvaraju energiju kruženja, blisku kretanju planete. Oni igrom pričaju o ideji stalne dinamike života, kruženju vode u prirodi… Jer ne postoji ni jedna nepokretna čestica u Svemiru.“
Igru krugova pokrenuće: Katarina Bućić, Ana Obradović, Mina Ćirić, Miona Petrović, Galina Ralić, Mila Stijak, Nataša Milojević, a dobrodošli su da se priključe svi plesači koji žele da okreti sukcesivno traju 40 minuta, bez prekida.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
