U ponedeljak počinje obeležavanje jubileja Teatra Mimart, jednog od naših prvih alternativnih pozorišta. Bez finansijske podrške države, sopstvenim snagama, tokom narednih šest meseci podsetiće na svoje četrdesetogodišnje rezultate
„Četrdeset godina rada Teatar Mimart proslavlja diskretno“, kaže za „Vreme“ Nela Antonović osnivač ovog pozorišta, jednog od prvih alternativnih u Jugoslaviji.
„Oslanjajući se na sopstvene finansijske resurse i iskustvene kreativne potencijale i kompetencije, bez finansijske podrške države, tokom šest narednih meseci realizovaćemo planirane programe povodom jubileja, sopstvenim snagama“, kaže Nela Antonović i ističe da rezultati Konkursa za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture kasne više od mesec dana, što znači da će, ako budu izabrani, novac dobiti tek na jesen.
Sve ove godine, Teatar Mimart istražuje mogućnosti i granice fizičkog teatra kroz pokret i interdisciplinarnost. Tako je razvijen originalni metod Mimart, praktikum za kreiranje umetničkih interdisciplinarnih dela: od predstava, preko uličnog teatra i procesija kroz animaciju građana, umetničkih solo performansa, festivala do radionica. Realizovali su oko osamdeset predstava i preko šest stotina performansa.
Obeležavanje jubileja „Mimart 40“ počeće 3. i 4. juna u Studentskom kulturnom centru, tamo gde je ovo pozorište prikazalo svoju prvu predstavu „Urbis Ludus“.
Prvog dana na programu je projekat „Godovi“, koji Nela Antonović opisuje kao „niz utisaka povodom radova i fenomena koje smo ranije istraživali, poslatih korak unapred, kroz nekonvencijalnu rutu interdisciplinarnog“.
„Godovi“ počinju na platou ispred svečanog ulaza zgrade Studentskog kulturnog centra, odakle će publika prolaziti kroz Galeriju u kojoj će eksponati biti plesači, koji će paralelnim izvođenjem SPOT performansa, kreirati predstavu. Predstava ima otvorenu formu, gledaoci će moći da biraju i redosled i vreme koliko će posmatrati određeni pozorišni segment, što će doprineti atmosferi hepeninga.
Performeri/ko-autori „Godova“ su Arion Asllani, Lidija Antonović, Rade Obradović, Mina Ćirić, Nina Petrov, Nataša Milojević, Galina Ralić, Zorana Petrović, Snežana Arnautović i Valentina Savić.
Drugi dan manifestacije, u utorak, počinje premijerom plesne minijature „Nešto ljubavno“, grupe mladih koautora iz “Džepne trupe” koju je okupila Mina Ćirić koreografkinja i dramaturškinja, saradnica „Teatra Mimart“.
Ona za „Vreme“ kaže da je „Nešto ljubavno“ plesna minijatura „o (ne)sposobnosti da budeš dobro, o (ne)sposobnosti da priznaš da se bojiš, o ljudima koje smatramo Našim, o onima koje treba pustiti, o onima koje treba grliti, o umeću da saosećamo sa pričama drugih, dalekih ljudi sa vesti, sa pričama koje nisu naše a ipak baš jesu. ’Nešto ljubavno’ je o tome kako su nam kapaciteti da delamo iz ljubavi na izdisaju. I o blentavoj činjenici da opet i opet i opet i opet nekako – baš nisu.“
Mina Ćirić potpisuje koreografiju i dramaturgiju predstave „Nešto ljubavno“, a osim nje, plesači i koautori su i Tanja Ivanov, Vanja Višnjić, i Nikola Pušičić.
Istog dana, u utorak, biće prikazana i interaktivna predstava inovativnog tipa „Kruna“. Nela Antonović objašnjava da „predstava traje 40 minuta, za 40 godina istrajnosti Teatra Mimart“, a da „kruna označava krug vremena i kontinuiteta, koja se kao simbol posvećenja i dostojanstvenosti vezuje se za umetničku igru. Neprekidno jedan za drugim, po principu break dence, plesači stvaraju energiju kruženja, blisku kretanju planete. Oni igrom pričaju o ideji stalne dinamike života, kruženju vode u prirodi… Jer ne postoji ni jedna nepokretna čestica u Svemiru.“
Igru krugova pokrenuće: Katarina Bućić, Ana Obradović, Mina Ćirić, Miona Petrović, Galina Ralić, Mila Stijak, Nataša Milojević, a dobrodošli su da se priključe svi plesači koji žele da okreti sukcesivno traju 40 minuta, bez prekida.
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
