U ponedeljak počinje obeležavanje jubileja Teatra Mimart, jednog od naših prvih alternativnih pozorišta. Bez finansijske podrške države, sopstvenim snagama, tokom narednih šest meseci podsetiće na svoje četrdesetogodišnje rezultate
„Četrdeset godina rada Teatar Mimart proslavlja diskretno“, kaže za „Vreme“ Nela Antonović osnivač ovog pozorišta, jednog od prvih alternativnih u Jugoslaviji.
„Oslanjajući se na sopstvene finansijske resurse i iskustvene kreativne potencijale i kompetencije, bez finansijske podrške države, tokom šest narednih meseci realizovaćemo planirane programe povodom jubileja, sopstvenim snagama“, kaže Nela Antonović i ističe da rezultati Konkursa za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture kasne više od mesec dana, što znači da će, ako budu izabrani, novac dobiti tek na jesen.
Sve ove godine, Teatar Mimart istražuje mogućnosti i granice fizičkog teatra kroz pokret i interdisciplinarnost. Tako je razvijen originalni metod Mimart, praktikum za kreiranje umetničkih interdisciplinarnih dela: od predstava, preko uličnog teatra i procesija kroz animaciju građana, umetničkih solo performansa, festivala do radionica. Realizovali su oko osamdeset predstava i preko šest stotina performansa.
Obeležavanje jubileja „Mimart 40“ počeće 3. i 4. juna u Studentskom kulturnom centru, tamo gde je ovo pozorište prikazalo svoju prvu predstavu „Urbis Ludus“.
Prvog dana na programu je projekat „Godovi“, koji Nela Antonović opisuje kao „niz utisaka povodom radova i fenomena koje smo ranije istraživali, poslatih korak unapred, kroz nekonvencijalnu rutu interdisciplinarnog“.
„Godovi“ počinju na platou ispred svečanog ulaza zgrade Studentskog kulturnog centra, odakle će publika prolaziti kroz Galeriju u kojoj će eksponati biti plesači, koji će paralelnim izvođenjem SPOT performansa, kreirati predstavu. Predstava ima otvorenu formu, gledaoci će moći da biraju i redosled i vreme koliko će posmatrati određeni pozorišni segment, što će doprineti atmosferi hepeninga.
Performeri/ko-autori „Godova“ su Arion Asllani, Lidija Antonović, Rade Obradović, Mina Ćirić, Nina Petrov, Nataša Milojević, Galina Ralić, Zorana Petrović, Snežana Arnautović i Valentina Savić.
Drugi dan manifestacije, u utorak, počinje premijerom plesne minijature „Nešto ljubavno“, grupe mladih koautora iz “Džepne trupe” koju je okupila Mina Ćirić koreografkinja i dramaturškinja, saradnica „Teatra Mimart“.
Ona za „Vreme“ kaže da je „Nešto ljubavno“ plesna minijatura „o (ne)sposobnosti da budeš dobro, o (ne)sposobnosti da priznaš da se bojiš, o ljudima koje smatramo Našim, o onima koje treba pustiti, o onima koje treba grliti, o umeću da saosećamo sa pričama drugih, dalekih ljudi sa vesti, sa pričama koje nisu naše a ipak baš jesu. ’Nešto ljubavno’ je o tome kako su nam kapaciteti da delamo iz ljubavi na izdisaju. I o blentavoj činjenici da opet i opet i opet i opet nekako – baš nisu.“
Mina Ćirić potpisuje koreografiju i dramaturgiju predstave „Nešto ljubavno“, a osim nje, plesači i koautori su i Tanja Ivanov, Vanja Višnjić, i Nikola Pušičić.
Istog dana, u utorak, biće prikazana i interaktivna predstava inovativnog tipa „Kruna“. Nela Antonović objašnjava da „predstava traje 40 minuta, za 40 godina istrajnosti Teatra Mimart“, a da „kruna označava krug vremena i kontinuiteta, koja se kao simbol posvećenja i dostojanstvenosti vezuje se za umetničku igru. Neprekidno jedan za drugim, po principu break dence, plesači stvaraju energiju kruženja, blisku kretanju planete. Oni igrom pričaju o ideji stalne dinamike života, kruženju vode u prirodi… Jer ne postoji ni jedna nepokretna čestica u Svemiru.“
Igru krugova pokrenuće: Katarina Bućić, Ana Obradović, Mina Ćirić, Miona Petrović, Galina Ralić, Mila Stijak, Nataša Milojević, a dobrodošli su da se priključe svi plesači koji žele da okreti sukcesivno traju 40 minuta, bez prekida.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
