Međunarodna organizacija IFLA podržava Bibliotekarsko društvo Srbije i ukazuje da Tarifa nije usaglašena sa međunarodnim zakonim
IFLA, Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija objavila je zvanični stav u vezi sa uvođenjem Tarife za javne biblioteke u Srbiji i podržala Bibliotekarsko društvo Srbije u stavu da se aktuelni dokument ne može prihvatiti, kao i u naporima da Vlada donese održivi i za biblioteke bezbedan model plaćanja ove naknade predviđene zakonom.
Da podsetimo: opstanak biblioteka u Srbiji je ugrožen dokumentom koji se skraćeno naziva Tarifa, a koji obavezuje biblioteke da iz svog budžeta plaćaju nadoknadu za autorska prava pisaca i prevodilaca. Tarifu je ustanovila Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava OOPR kojoj je legitimitet dao Zavod za intelektualnu svojinu. Bibliotekarsko društvo Srbije ukazuje da OOPR sprovodi svoju delatnost protiv zakona.
IFLA posebno ukazuje na neusaglašenost Tarife sa Međunarodnim pravom javnog posuđivanja kao i sa Priručnikom dobre prakse Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za organizacije za kolektivno upravljanje autorskim i srodnim pravima.
Osim IFLA-a, Bibliotekarsko društvo Srbije je dobilo podršku i od drugih inostranih i ovdašnjih kolega.
Tako im je iz Srbije pismo podrške uputila Asocijacija nezavisne kulturne scene koja čini najveću mrežu civilnog sektora u kulturi.
„Kažu da su „javne biblioteke u našim lokalnim zajednicama širom Srbije jedan su od naših ključnih partnera u javnom sektoru kulture“ i podsećaju da se „javne biblioteke finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava i u budžetima za 2025. godinu nisu predvidele ovu vrstu troškova, što ih dovodi u situaciju da pokrivanje ovog nameta bude nauštrb npr. obnove knjižnog fonda ili ulaganja u neku od neophodnih programskih aktivnosti.“
Zato „ovaj pravni akt i same autore dovodi u apsurdnu situaciju: ugrožavanjem funkcionisanja javnih biblioteka biće primorani da do čitalaca stižu isključivo po principu tržišnog modela, u smislu da će njihova autorska dela moći sebi da priušte samo oni koji budu u prilici da plate komercijalnu cenu knjige na policama knjižara.“
Narodno pozorište nije ni prvo ni jedino sa čije scene se publika poziva da podrži neki stav glumaca, kaže Pavle Jerinić koji je pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, a što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Kada je već odlučeno da se nastavak snimi, moglo je to i malo elegantnije da se uradi
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
