Nikad nisam mislio da umetnost treba da stane kao protest protiv vlasti, bilo koje, bilo gde, kaže glumac Svetozar Cvetković u razgovoru za novi broj „Vremena“
Glumac Svetozar Cvetković nedavno je prvi put igrao Vilhelma Furtvenglera, slavnog dirigenta koji je u vreme nacizma izabrao da se ipak bavi muzikom u Berlinu.
Tim povodom Cvetković govori za novi broj „Vremena“ (četvrtak, 13. avgust), ali razgovor ide dalje, do naše situacije, u neku ruku slične.
Cvetković naime ne misli da je dobro što ljudi jedni druge rutinski zovu „blokaderima“ i „ćacijima“ i ne misli da kultura, filmovi i predstave treba da stanu dok su ovi na vlasti. Ne misli ni da treba dočekati Ljubišu Ristića na nož u Ateljeu 212, iako je postavljen pod čudnim okolnostima.
Prošle godine je sam Cvetković smesta podneo ostavku na mesto predsednika Odbora Bitefa kad je većina u tom odboru odbila selekciju Miloša Lolića zbog navodno sporne predstave Mila Raua.
Ove godine su se skoro sve inostrane pozorišne trupe povukle sa Bitefa. „To je negativna kampanja koja se širi u krug, i njen uticaj može da bude poguban za Bitef“, kaže Cvetković.
Po njemu, to što je Rauova predstava ipak izvedena na Ne:Bitefu pokazalo je „snagu velikog broja ljudi vezanih za pozorište da se ta predstava dovede“ i da ima desetostruki publicitet. „Tako da je sloboda postojala, i zato nije bilo razloga da se ove godine priča o cenzuri.“
Fijasko u najavi ovogodišnjeg Bitefa je, po Cvetkoviću, rezultat „nadgornjavanja dve strane“ od kojih jedna „ne želi da se više ništa kod nas u pozorištu na svetskom nivou pojavi dok god je na vlasti ova ekipa“.
„Ja sam oduvek bio protiv toga da se predstave ne igraju, ne bi li se time eventualno vlasti ukazalo da postoje nepravilnosti u društvu. Ne verujem da je to imalo efekta. Nikad nisam mislio da umetnost treba da stane kao protest protiv vlasti, bilo koje, bilo gde. Pogotovo ne treba da stanu pozorišta. To je jedino mesto sa kojeg nešto može da se izrazi, da se kaže“, smatra Cvetković.
On podseća da je slobodu da se kaže iskoristio i Milo Rau na Bitefu 2024. godine kada je „krajnje dobronamernu, romansirano, poetski“ ukazao na problem kopanja litijuma. Zato je proskribovan.
„Šta je to strašno? Šta je Rau time poremetio? Odjednom je ispao veliki skandal, koji nas košta godine bez Bitefa. A možda i Bitefa. Potpuno blesavo.“
Ceo intervju čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (13. avgust) ili iskoristite ogroman avgustovski popust da se pretplatite na digitalno izdanje!
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
