Nikad nisam mislio da umetnost treba da stane kao protest protiv vlasti, bilo koje, bilo gde, kaže glumac Svetozar Cvetković u razgovoru za novi broj „Vremena“
Glumac Svetozar Cvetković nedavno je prvi put igrao Vilhelma Furtvenglera, slavnog dirigenta koji je u vreme nacizma izabrao da se ipak bavi muzikom u Berlinu.
Tim povodom Cvetković govori za novi broj „Vremena“ (četvrtak, 13. avgust), ali razgovor ide dalje, do naše situacije, u neku ruku slične.
Cvetković naime ne misli da je dobro što ljudi jedni druge rutinski zovu „blokaderima“ i „ćacijima“ i ne misli da kultura, filmovi i predstave treba da stanu dok su ovi na vlasti. Ne misli ni da treba dočekati Ljubišu Ristića na nož u Ateljeu 212, iako je postavljen pod čudnim okolnostima.
Prošle godine je sam Cvetković smesta podneo ostavku na mesto predsednika Odbora Bitefa kad je većina u tom odboru odbila selekciju Miloša Lolića zbog navodno sporne predstave Mila Raua.
Ove godine su se skoro sve inostrane pozorišne trupe povukle sa Bitefa. „To je negativna kampanja koja se širi u krug, i njen uticaj može da bude poguban za Bitef“, kaže Cvetković.
Po njemu, to što je Rauova predstava ipak izvedena na Ne:Bitefu pokazalo je „snagu velikog broja ljudi vezanih za pozorište da se ta predstava dovede“ i da ima desetostruki publicitet. „Tako da je sloboda postojala, i zato nije bilo razloga da se ove godine priča o cenzuri.“
Fijasko u najavi ovogodišnjeg Bitefa je, po Cvetkoviću, rezultat „nadgornjavanja dve strane“ od kojih jedna „ne želi da se više ništa kod nas u pozorištu na svetskom nivou pojavi dok god je na vlasti ova ekipa“.
„Ja sam oduvek bio protiv toga da se predstave ne igraju, ne bi li se time eventualno vlasti ukazalo da postoje nepravilnosti u društvu. Ne verujem da je to imalo efekta. Nikad nisam mislio da umetnost treba da stane kao protest protiv vlasti, bilo koje, bilo gde. Pogotovo ne treba da stanu pozorišta. To je jedino mesto sa kojeg nešto može da se izrazi, da se kaže“, smatra Cvetković.
On podseća da je slobodu da se kaže iskoristio i Milo Rau na Bitefu 2024. godine kada je „krajnje dobronamernu, romansirano, poetski“ ukazao na problem kopanja litijuma. Zato je proskribovan.
„Šta je to strašno? Šta je Rau time poremetio? Odjednom je ispao veliki skandal, koji nas košta godine bez Bitefa. A možda i Bitefa. Potpuno blesavo.“
Ceo intervju čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (13. avgust) ili iskoristite ogroman avgustovski popust da se pretplatite na digitalno izdanje!
Umesto da pokušavam da dosegnem nešto udaljeno, odlučila sam da zvezde prostom intervencijom spustim u neposredan iskustveni prostor, kaže Lena Jovanović. Tako je nastala izložba Konvergencija zvezda u niškom Salonu 77
Dana Hašková a kolektiv, Osobnosti emigrace z územi Ruské řiše v meziválečném Československu – Biografický slovnik,
Slovanský ústav Akademie věd České republiky, Praha, 2023
Doli Parton nikada nije bila kul, niti je pokušavala to da bude. Bila je previše iskrena za ironiju, a previše emotivna da bi glumila distancu. Suviše se radovala tuđim uspesima da bi bila cinična. U vreme kada je cinizam postao neko merilo inteligencije, ona je ostala žena koja veruje u ljubaznost
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
