Na preko hiljadu i šeststo strana velikog rečničkog formata u Klajnovom i Šipkinom rečniku nalazi se oko 90.000 stranih reči i izraza koji su ušli u naš govorni jezik
Među obaveznim rečnicima koje svaka srpska pismena kuća treba da ima, Veliki rečnik stranih reči i izraza je, moguće, najobavezniji. Objavio ga je novosadski „Prometej“, privatni izdavač, a njegovi autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka. I pre nego što se pojavio u knjižarama, nazvan je „novi Vujaklija“ po Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije, najpoznatijeg te vrste u prethodnih 70 godina.
Veliki rečnik je namenjen svima, a pre svega onima u školstvu, nauci, kulturi, administraciji i medijima. U njemu se nalaze, kako je istaknuto na promociji, samo one strane reči koje su ušle u govorni jezik.
Na 1648 strana velikog rečničkog formata nalazi se oko milion informacija o stranim rečima i izrazima. Pored osnovnog objašnjenja i značenja reči, naveden je i njen akcenat (u pojedinim slučajevima i akcentuacija uobičajena u svakodnevnom govoru), zatim gramatičko svojstvo (vrsta reči, rod i broj imenskih reči, karakteristični oblici u promeni imenskih reči i glagola), njen etimološki izvor, navedena je opravdanost, odnosno neopravdanost upotrebe te reči, i objašnjenje sintagmi i frazema u čiji sastav ulazi navedena reč. Uz rečnik, objavljeni su i izvorni izrazi i izreke, i međunarodne skraćenice. U posebnom delu štampane su zakonske merne jedinice, pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica i fizičkih veličina, merne jedinice koje nisu u SI sistemu, i periodični sistem elemenata. Klajn i Šipka su pripremali Veliki rečnik stranih reči i izraza tri godine, uz pomoć većeg broja saradnika.
Među razlozima zašto je ovakav rečnik bio neophodan, dva su, barem za laike, najuočljivija: postojeći rečnici su zastareli, a često imaju koncepcijske i faktičke propuste. Autori Klajn i Šipka objašnjavaju da su u njima ostale „neobrađene u nas neke već sasvim obične pozajmljenice (najčešće anglo-američkog porekla), koje se javljaju u različitim područjima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza uveliko je zastareo.“ Čak ni u najnovijem, u izdanju iz 2002. godine, „u vreme kad i naša deca barataju kompjuterima i služe se internetom i mobilnim telefonima“, nema uobičajenih termina iz tih oblasti, ali ni iz drugih, čije su odrednice odavno deo svakodnevice: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, kriminal, tajkun, toples. Nema čak ni „široko rasprostranjene anglicizme in (u značenju: koji je popularan, aktuelan, koji je u modi) i, suprotno tome, aut (izvorno out – koji više nije popularan, aktuelan, u modi). A upravo su te reči kod nas danas – in.“ Autori ocenjuju da se ni Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića, koji je savremeniji, ne razlikuje po tome od Vujaklijinog, dok na primer Rečnik stranih reči Ljuba Mićunovića (2005) i Veliki leksikon stranih reči i izraza (2006) Radomira Jovanovića, „iako donose dosta novijih pozajmljenica, načinom obrade su nedostatni, imaju veliki broj grešaka (ovaj poslednji npr. uzima i reč žutokljunac kao stranu!?), a ne zadovoljavaju ni naučne leksikografske kriterijume, kao uostalom ni sam Vujaklija“.
Prilikom odlučivanja šta treba da uđe u rečnik stranih reči za opštu upotrebu, jedan od osnovnih kriterijuma je bio – šta ne treba da uđe. Tako, u Rečniku Klajna i Šipke nema ličnih imena stranog porekla (Adam, Isus, Mojsije, Adolf, Ahmed…), enciklopedijskih podataka o različitim istorijskim ličnostima i događajima, geografskim pojmovima, književnim delima (Ciceron, Afrika, Bartolomejska noć, Manifest Komunističke partije…), a svakako ni automobilskih registarskih oznaka koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom. Autori primećuju da u prethodnim savremenim rečnicima, a posebno u Klaićevom, sve to postoji. Reči stranog porekla, kao što su na primer livada, koliba i krevet, nisu uvrštene u rečnik zato što su se one, objašnjavaju Klajn i Šipka, potpuno uklopile u naš leksički fond.
Prema nekim procenama, reči stranog porekla odomaćene u srpskom jeziku „čine oko jedne četvrtine ukupnog leksika“ – navode autori. S obzirom na to da nam „reči iz drugih jezika, danas ponajviše iz engleskog, neprestano stižu, potrebno ih je svakodnevno beležiti i stručno obrađivati. Zbog toga je ovaj rečnik otvorena knjiga, kao što smo i mi u tom pogledu otvoreni za živu saradnju sa korisnicima, spremni da im izađemo u susret i olakšamo snalaženje u razumevanju i upotrebi stranih reči u našem jeziku.“
Veliki rečnik stranih reči i izraza košta 7900 dinara, a moguće ga je kupiti na deset rata. U toku je izrada drugog izdanja dopunjenog sa oko 1000 odrednica, a autori i „Prometej“ najavljuju da će biti dostupan u oktobru, na ovogodšnjem Sajmu knjiga.
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
