Sve naše strane reči

Među obaveznim rečnicima koje svaka srpska pismena kuća treba da ima, Veliki rečnik stranih reči i izraza je, moguće, najobavezniji. Objavio ga je novosadski „Prometej“, privatni izdavač, a njegovi autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka. I pre nego što se pojavio u knjižarama, nazvan je „novi Vujaklija“ po Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije, najpoznatijeg te vrste u prethodnih 70 godina.

Veliki rečnik je namenjen svima, a pre svega onima u školstvu, nauci, kulturi, administraciji i medijima. U njemu se nalaze, kako je istaknuto na promociji, samo one strane reči koje su ušle u govorni jezik.

Na 1648 strana velikog rečničkog formata nalazi se oko milion informacija o stranim rečima i izrazima. Pored osnovnog objašnjenja i značenja reči, naveden je i njen akcenat (u pojedinim slučajevima i akcentuacija uobičajena u svakodnevnom govoru), zatim gramatičko svojstvo (vrsta reči, rod i broj imenskih reči, karakteristični oblici u promeni imenskih reči i glagola), njen etimološki izvor, navedena je opravdanost, odnosno neopravdanost upotrebe te reči, i objašnjenje sintagmi i frazema u čiji sastav ulazi navedena reč. Uz rečnik, objavljeni su i izvorni izrazi i izreke, i međunarodne skraćenice. U posebnom delu štampane su zakonske merne jedinice, pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica i fizičkih veličina, merne jedinice koje nisu u SI sistemu, i periodični sistem elemenata. Klajn i Šipka su pripremali Veliki rečnik stranih reči i izraza tri godine, uz pomoć većeg broja saradnika.

Među razlozima zašto je ovakav rečnik bio neophodan, dva su, barem za laike, najuočljivija: postojeći rečnici su zastareli, a često imaju koncepcijske i faktičke propuste. Autori Klajn i Šipka objašnjavaju da su u njima ostale „neobrađene u nas neke već sasvim obične pozajmljenice (najčešće anglo-američkog porekla), koje se javljaju u različitim područjima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza uveliko je zastareo.“ Čak ni u najnovijem, u izdanju iz 2002. godine, „u vreme kad i naša deca barataju kompjuterima i služe se internetom i mobilnim telefonima“, nema uobičajenih termina iz tih oblasti, ali ni iz drugih, čije su odrednice odavno deo svakodnevice: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, kriminal, tajkun, toples. Nema čak ni „široko rasprostranjene anglicizme in (u značenju: koji je popularan, aktuelan, koji je u modi) i, suprotno tome, aut (izvorno out – koji više nije popularan, aktuelan, u modi). A upravo su te reči kod nas danas – in.“ Autori ocenjuju da se ni Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića, koji je savremeniji, ne razlikuje po tome od Vujaklijinog, dok na primer Rečnik stranih reči Ljuba Mićunovića (2005) i Veliki leksikon stranih reči i izraza (2006) Radomira Jovanovića, „iako donose dosta novijih pozajmljenica, načinom obrade su nedostatni, imaju veliki broj grešaka (ovaj poslednji npr. uzima i reč žutokljunac kao stranu!?), a ne zadovoljavaju ni naučne leksikografske kriterijume, kao uostalom ni sam Vujaklija“.

Prilikom odlučivanja šta treba da uđe u rečnik stranih reči za opštu upotrebu, jedan od osnovnih kriterijuma je bio – šta ne treba da uđe. Tako, u Rečniku Klajna i Šipke nema ličnih imena stranog porekla (Adam, Isus, Mojsije, Adolf, Ahmed…), enciklopedijskih podataka o različitim istorijskim ličnostima i događajima, geografskim pojmovima, književnim delima (Ciceron, Afrika, Bartolomejska noć, Manifest Komunističke partije…), a svakako ni automobilskih registarskih oznaka koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom. Autori primećuju da u prethodnim savremenim rečnicima, a posebno u Klaićevom, sve to postoji. Reči stranog porekla, kao što su na primer livada, koliba i krevet, nisu uvrštene u rečnik zato što su se one, objašnjavaju Klajn i Šipka, potpuno uklopile u naš leksički fond.

Prema nekim procenama, reči stranog porekla odomaćene u srpskom jeziku „čine oko jedne četvrtine ukupnog leksika“ – navode autori. S obzirom na to da nam „reči iz drugih jezika, danas ponajviše iz engleskog, neprestano stižu, potrebno ih je svakodnevno beležiti i stručno obrađivati. Zbog toga je ovaj rečnik otvorena knjiga, kao što smo i mi u tom pogledu otvoreni za živu saradnju sa korisnicima, spremni da im izađemo u susret i olakšamo snalaženje u razumevanju i upotrebi stranih reči u našem jeziku.“

Veliki rečnik stranih reči i izraza košta 7900 dinara, a moguće ga je kupiti na deset rata. U toku je izrada drugog izdanja dopunjenog sa oko 1000 odrednica, a autori i „Prometej“ najavljuju da će biti dostupan u oktobru, na ovogodšnjem Sajmu knjiga.