Na preko hiljadu i šeststo strana velikog rečničkog formata u Klajnovom i Šipkinom rečniku nalazi se oko 90.000 stranih reči i izraza koji su ušli u naš govorni jezik
Među obaveznim rečnicima koje svaka srpska pismena kuća treba da ima, Veliki rečnik stranih reči i izraza je, moguće, najobavezniji. Objavio ga je novosadski „Prometej“, privatni izdavač, a njegovi autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka. I pre nego što se pojavio u knjižarama, nazvan je „novi Vujaklija“ po Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije, najpoznatijeg te vrste u prethodnih 70 godina.
Veliki rečnik je namenjen svima, a pre svega onima u školstvu, nauci, kulturi, administraciji i medijima. U njemu se nalaze, kako je istaknuto na promociji, samo one strane reči koje su ušle u govorni jezik.
Na 1648 strana velikog rečničkog formata nalazi se oko milion informacija o stranim rečima i izrazima. Pored osnovnog objašnjenja i značenja reči, naveden je i njen akcenat (u pojedinim slučajevima i akcentuacija uobičajena u svakodnevnom govoru), zatim gramatičko svojstvo (vrsta reči, rod i broj imenskih reči, karakteristični oblici u promeni imenskih reči i glagola), njen etimološki izvor, navedena je opravdanost, odnosno neopravdanost upotrebe te reči, i objašnjenje sintagmi i frazema u čiji sastav ulazi navedena reč. Uz rečnik, objavljeni su i izvorni izrazi i izreke, i međunarodne skraćenice. U posebnom delu štampane su zakonske merne jedinice, pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica i fizičkih veličina, merne jedinice koje nisu u SI sistemu, i periodični sistem elemenata. Klajn i Šipka su pripremali Veliki rečnik stranih reči i izraza tri godine, uz pomoć većeg broja saradnika.
Među razlozima zašto je ovakav rečnik bio neophodan, dva su, barem za laike, najuočljivija: postojeći rečnici su zastareli, a često imaju koncepcijske i faktičke propuste. Autori Klajn i Šipka objašnjavaju da su u njima ostale „neobrađene u nas neke već sasvim obične pozajmljenice (najčešće anglo-američkog porekla), koje se javljaju u različitim područjima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza uveliko je zastareo.“ Čak ni u najnovijem, u izdanju iz 2002. godine, „u vreme kad i naša deca barataju kompjuterima i služe se internetom i mobilnim telefonima“, nema uobičajenih termina iz tih oblasti, ali ni iz drugih, čije su odrednice odavno deo svakodnevice: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, kriminal, tajkun, toples. Nema čak ni „široko rasprostranjene anglicizme in (u značenju: koji je popularan, aktuelan, koji je u modi) i, suprotno tome, aut (izvorno out – koji više nije popularan, aktuelan, u modi). A upravo su te reči kod nas danas – in.“ Autori ocenjuju da se ni Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića, koji je savremeniji, ne razlikuje po tome od Vujaklijinog, dok na primer Rečnik stranih reči Ljuba Mićunovića (2005) i Veliki leksikon stranih reči i izraza (2006) Radomira Jovanovića, „iako donose dosta novijih pozajmljenica, načinom obrade su nedostatni, imaju veliki broj grešaka (ovaj poslednji npr. uzima i reč žutokljunac kao stranu!?), a ne zadovoljavaju ni naučne leksikografske kriterijume, kao uostalom ni sam Vujaklija“.
Prilikom odlučivanja šta treba da uđe u rečnik stranih reči za opštu upotrebu, jedan od osnovnih kriterijuma je bio – šta ne treba da uđe. Tako, u Rečniku Klajna i Šipke nema ličnih imena stranog porekla (Adam, Isus, Mojsije, Adolf, Ahmed…), enciklopedijskih podataka o različitim istorijskim ličnostima i događajima, geografskim pojmovima, književnim delima (Ciceron, Afrika, Bartolomejska noć, Manifest Komunističke partije…), a svakako ni automobilskih registarskih oznaka koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom. Autori primećuju da u prethodnim savremenim rečnicima, a posebno u Klaićevom, sve to postoji. Reči stranog porekla, kao što su na primer livada, koliba i krevet, nisu uvrštene u rečnik zato što su se one, objašnjavaju Klajn i Šipka, potpuno uklopile u naš leksički fond.
Prema nekim procenama, reči stranog porekla odomaćene u srpskom jeziku „čine oko jedne četvrtine ukupnog leksika“ – navode autori. S obzirom na to da nam „reči iz drugih jezika, danas ponajviše iz engleskog, neprestano stižu, potrebno ih je svakodnevno beležiti i stručno obrađivati. Zbog toga je ovaj rečnik otvorena knjiga, kao što smo i mi u tom pogledu otvoreni za živu saradnju sa korisnicima, spremni da im izađemo u susret i olakšamo snalaženje u razumevanju i upotrebi stranih reči u našem jeziku.“
Veliki rečnik stranih reči i izraza košta 7900 dinara, a moguće ga je kupiti na deset rata. U toku je izrada drugog izdanja dopunjenog sa oko 1000 odrednica, a autori i „Prometej“ najavljuju da će biti dostupan u oktobru, na ovogodšnjem Sajmu knjiga.
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
