Duško Gojković i Big band Sarajevo sa gostima, Sarajevo, 3. mart 2001.
Na veliko zadovoljstvo nekoliko stotina sarajevskih ljubitelja džeza, u okviru programa Sarajevska zima 2001. održan je koncert proslavljenog jugoslovenskog internacionalca Duška Gojkovića u pratnji Big banda Sarajevo – pojačanog za ovu priliku muzičarima iz Zagreba, Skoplja, Ljubljane, Novog Sada i Beograda.
Opstavši kao usamljeno svetlo nade i ljubavi u mraku opkoljenog Sarajeva, u orkestru su danas uglavnom mladi svirači na čijim se licima prepoznaje uzbuđenje kolektivnog umetničkog odrastanja u susretu sa starim džez vukovima. U swing numerama prvog dela koncerta predstavili su se svi stalni članovi orkestra, među kojima je najviše „odskakao“ tenor saksofonista Darko Poljak. Zanimljivija su bila dva originalna (Alimanović) aranžmana narodnih tema – albanske narodne pesme Majski cvet i romske himne Ðelem, đelem.
Uz iscrpne najave uglednog sarajevskog džez novinara Ognjena Tvrtkovića, koje su predstavljale svojevrsni who is who vodič kroz istoriju balkanskog džeza, publika je stekla uvid u zvezdanu biografiju Duška Gojkovića, da bi trubač na scenu izašao na šarmantni usklik „… a nadasve veliki Bosanac…“ i zauzeo prepoznatljiv „napadački“ stav prema mikrofonu. Ne skidajući osmeh sa lica, Gojković je motivisao Big band da pruži više od svojih mogućnosti, što je ogledalo njegovog pedagoškog iskustva i respekta koji uživa među džez sledbenicima.
Ruke mu, zanimljivo je, u tome uopšte nisu bile potrebne – posle nekoliko majstorski odrađenih proba prethodnih dana, bend je razumeo osnovni koncept Duškovog muzičkog izraza i prihvatio njegovo disanje kao svoje. Težište repertoara bilo je na balkanskom folkloru, što je i inače Duškov zaštitni znak, a poslednjih godina trubač živi drugu mladost na tragu pojačanog interesovanja sveta za ovu muziku (treba primetiti da je Duško još šezdesetih godina pisao na balkanske teme!). Alimanović je oslobađao gosta brige o „krajevima numera“ i raspodeli odgovora sekcija na zov soliste, ali, što je još važnije, imao je priliku da parira starijem kolegi izuzetnim pijanizmom koji je (iz jasnih razloga) u prvom delu koncerta ostao prikriven. Posebnu pomoć Gojković je imao u ljubljanskom bubnjaru Ratku Divjaku, koji je stasao u sjajnog svirača – potekao iz rok miljea i sa dugogodišnjim iskustvom Big band ritmičara, sada još i eksperimentiše u uobličavanju tribalne perkusivne atmosfere na način na koji to u svetskim okvirima radi Elvin Jones.
Originalne kompozicije/aranžmani Doboj, Balkan Moon i Kad ja pođoh na Bembašu ostvaruju neposrednu komunikaciju sa biserima Miles/Evans nasleđa, a danas razmišljanja njihovog vernog naslednika kompozitorke Marie Schneider. Truba nosi temu i usamljeno jeca u produženom solističkom vremenu, na postupni dinamički uzlet orkestra do popunjavanja svih harmonskih džepova.
Retki standardi, poput How Insensitive ili još više Night In Tunesia, prilika su za uspostavljanje adekvatnog povezivanja sa world beat izletima Gojkovićevih inspiratora: od Severne do Južne Amerike, preko Afrike u Evropu, pa nazad, ovaj program vodi nas na jedinstven put oko sveta emocijom vanvremenskog džeza.
U saksofonskoj sekciji pojačani dvojicom Zagrepčana (Andrej Heningman, alt sax i Josip Ereš, bariton sax), a u trombonskoj sa trombonistima iz Srbije (Igor Ilić iz Beograda i Aca Marinković Delfin iz Novog sada i Beograda), Big band Sarajevo su te noći podsetili na davna druženja RTV centara u Radencima i godišnje gala koncerte u glavnim gradovima nekadašnje SFRJ, kada je razmena iskustava lekovito doprinosila razvoju džeza sa Balkana. Dobro bi bilo da ovaj susret bude samo početak obnavljanja pokidanih džez veza. Na opštu korist.
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Jovana Petronijević je iz Kulturnog centra Beograda premeštena u Teatar Vuk, na njeno mesto je postavljen Goran Čpajak, a KCB je već 16 godina u v.d. statusu
Zoran Kesić, Nataša Ninković, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo i drugi sa crne liste deo su Blacklist festivala koji će biti u 25 gradova Srbije
Ruke su i dalje naš najbolji alat - rekao je Vladimir Stankovski na dodeli nagrade međunarodnog konkursa na temu „Ruka“, čiji je cilj bio povratak analognoj karikaturi
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
