Duško Gojković i Big band Sarajevo sa gostima, Sarajevo, 3. mart 2001.
Na veliko zadovoljstvo nekoliko stotina sarajevskih ljubitelja džeza, u okviru programa Sarajevska zima 2001. održan je koncert proslavljenog jugoslovenskog internacionalca Duška Gojkovića u pratnji Big banda Sarajevo – pojačanog za ovu priliku muzičarima iz Zagreba, Skoplja, Ljubljane, Novog Sada i Beograda.
Opstavši kao usamljeno svetlo nade i ljubavi u mraku opkoljenog Sarajeva, u orkestru su danas uglavnom mladi svirači na čijim se licima prepoznaje uzbuđenje kolektivnog umetničkog odrastanja u susretu sa starim džez vukovima. U swing numerama prvog dela koncerta predstavili su se svi stalni članovi orkestra, među kojima je najviše „odskakao“ tenor saksofonista Darko Poljak. Zanimljivija su bila dva originalna (Alimanović) aranžmana narodnih tema – albanske narodne pesme Majski cvet i romske himne Ðelem, đelem.
Uz iscrpne najave uglednog sarajevskog džez novinara Ognjena Tvrtkovića, koje su predstavljale svojevrsni who is who vodič kroz istoriju balkanskog džeza, publika je stekla uvid u zvezdanu biografiju Duška Gojkovića, da bi trubač na scenu izašao na šarmantni usklik „… a nadasve veliki Bosanac…“ i zauzeo prepoznatljiv „napadački“ stav prema mikrofonu. Ne skidajući osmeh sa lica, Gojković je motivisao Big band da pruži više od svojih mogućnosti, što je ogledalo njegovog pedagoškog iskustva i respekta koji uživa među džez sledbenicima.
Ruke mu, zanimljivo je, u tome uopšte nisu bile potrebne – posle nekoliko majstorski odrađenih proba prethodnih dana, bend je razumeo osnovni koncept Duškovog muzičkog izraza i prihvatio njegovo disanje kao svoje. Težište repertoara bilo je na balkanskom folkloru, što je i inače Duškov zaštitni znak, a poslednjih godina trubač živi drugu mladost na tragu pojačanog interesovanja sveta za ovu muziku (treba primetiti da je Duško još šezdesetih godina pisao na balkanske teme!). Alimanović je oslobađao gosta brige o „krajevima numera“ i raspodeli odgovora sekcija na zov soliste, ali, što je još važnije, imao je priliku da parira starijem kolegi izuzetnim pijanizmom koji je (iz jasnih razloga) u prvom delu koncerta ostao prikriven. Posebnu pomoć Gojković je imao u ljubljanskom bubnjaru Ratku Divjaku, koji je stasao u sjajnog svirača – potekao iz rok miljea i sa dugogodišnjim iskustvom Big band ritmičara, sada još i eksperimentiše u uobličavanju tribalne perkusivne atmosfere na način na koji to u svetskim okvirima radi Elvin Jones.
Originalne kompozicije/aranžmani Doboj, Balkan Moon i Kad ja pođoh na Bembašu ostvaruju neposrednu komunikaciju sa biserima Miles/Evans nasleđa, a danas razmišljanja njihovog vernog naslednika kompozitorke Marie Schneider. Truba nosi temu i usamljeno jeca u produženom solističkom vremenu, na postupni dinamički uzlet orkestra do popunjavanja svih harmonskih džepova.
Retki standardi, poput How Insensitive ili još više Night In Tunesia, prilika su za uspostavljanje adekvatnog povezivanja sa world beat izletima Gojkovićevih inspiratora: od Severne do Južne Amerike, preko Afrike u Evropu, pa nazad, ovaj program vodi nas na jedinstven put oko sveta emocijom vanvremenskog džeza.
U saksofonskoj sekciji pojačani dvojicom Zagrepčana (Andrej Heningman, alt sax i Josip Ereš, bariton sax), a u trombonskoj sa trombonistima iz Srbije (Igor Ilić iz Beograda i Aca Marinković Delfin iz Novog sada i Beograda), Big band Sarajevo su te noći podsetili na davna druženja RTV centara u Radencima i godišnje gala koncerte u glavnim gradovima nekadašnje SFRJ, kada je razmena iskustava lekovito doprinosila razvoju džeza sa Balkana. Dobro bi bilo da ovaj susret bude samo početak obnavljanja pokidanih džez veza. Na opštu korist.
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
