Ovih dana se pompezno najavljuje dolazak u Beograd glavnog glumca iz turske serije „Kad lišće pada„, Ali Rize. Ideja promotera je da zvezda serije, turski Giga Moravac, bude sa svojim obožavateljima kada se u Srbiji bude prikazivala poslednja epizoda. Sudeći po količini životnih peripetija, bolesti, spletki i nesreće, plašim se da gledaoci neće gledati pravi happy end. Ukoliko Ali Riza, ne dao bog umre, tuga u Srbiji bi bila tih razmera da je očigledno bilo svrsishodno pokazati glumca živog i zdravog publici. Ko šiša Anđelinu Džoli, dolazi Ali Riza! Prema istraživanjima prilično ozbiljnih institucija, interes za kulturne sadržaje srednjoškolaca u Srbiji pao je ispod svakog nivoa. Samo licemere ovaj podatak može da iznenadi, jer deca samo imitiraju roditelje. U školi je moguće da odgovarate lektiru koju niste pročitali, pa nije čudo što je glavni izvor zabave i informacija – televizija. Dnevno je gledaju 1 do 3 časa, a tu treba dodati barem 1 sat dnevno zezanja na kompjuteru. Ogromna većina anketiranih (više od 80 odsto) ima profil na nekoj od socijalnih mreža. Dakle, Ali Riza ima veći uticaj od škole i roditelja, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da roditelji gledaju seriju, pa Ali Riza sa svojtom vaspitava i roditelje. U paleti manje-više iracionalnih odgovora na moje omiljeno pitanje (zašto volite turske serije?) dobio sam zaista najoriginalnije objašnjenje. Jedna gospođa tvrdi da serije obožava jer se odmah vidi kako je kvalitetan pamuk?!!! Samo na prvi pogled vas može začuditi ova mudrost – jer ona u sebi integriše ceo životni stil, estetiku, sistem vrednosti i etički kod Balkana koji su ingeniozno primenili turski producenti.
Da čudo bude još veće, gledaoci su dobili mogućnost da uoči izbora biraju omiljenu seriju. Doduše, SMS se plaća a pobednik u konkurenciji tri turske i jedne hrvatske serije bio je, prema očekivanjima – Sulejman Veličanstveni. Srbi su praktično aklamacijom – platili, izabrali i prizvali Sulejmana u svoj njegovoj veličini. Serija je snimljena na originalnim lokacijama Carske palate, a već od prve epizode jasno je da će teme biti Ljubav, Vera i Istorija. U našem obrazovnom sistemu Sulejman predaje bar tri predmeta – istoriju, geografiju i veronauku. Posebno će biti zanimljivo pojavljivanje istorijskih ličnosti vezanih za naše podneblje – Mehmed-paše Sokolovića ili njegovog rođaka Ferhat-paše. Obojica su ove krajeve (od Sigeta do Zadra) zadužili mostovima, hanovima, džamijama i šeherima. U planetarnom smislu, tu se drmalo svetom a ljudi sa Balkana su zauzimali najvažnija mesta u Otomanskoj imperiji. Osim istorije i geografije, biće tu i erotike, zbog koje su se bunili neki konzervativni krugovi u Turskoj. Naime, puritancima je smetao erotski (da ne kažem haremski) aspekt Sulejmanove veličanstvenosti.
Da ne bi Sulejmana, ne bi bilo ni Mehmed-paše, pa ni njegovih ćuprija, ni one na Žepi ni one na Drini, pa ni Andrić ne bi napisao ni onu lepu priču ni onaj veliki roman. Mehmed-paša je zaslužan za obnovu Pećke patrijaršije na čiji tron je doveo svog bliskog rođaka, brata (ili bratovog sina) – Makarija. Što se tiče Ferhat-paše, tu je tema neverovatno aktuelna, jer čovek je praktično izgradio Donji Šeher (Banjaluku) i onu prelepu džamiju Ferhadiju. Ona je tokom rata minirana i danas se obnavlja. Dakle, ovde se za čas skoči iz 16. veka, ili iz turske serije u surovu realnost podeljene Bosne. Imaćemo mnogo razloga da vidimo preplitanje hrišćanskog i islamskog nasleđa u likovima serije, baš kao što su ove tradicije prepletene na Balkanu ili Istambulu/Carigradu/Konstantinopolju.
Kao u slučaju kvalitetnog pamuka, ima ovde jedna mala pobeda želje običnih ljudi da pronađu sličnosti umesto razlika. Ma kako bizaran povod bio u pitanju, kvalitet pamuka, ili zaboravljene lekcije iz istorije, za mene je činjenica da su ljudi glasali (čitaj platili) da gledaju Sulejmana, mala pobeda želje da se upoznaju komšije. Ne zaboravite, ožiljci ratova na Balkanu traju vekovima, a istorija se neprestano brka sa mitovima. Pomislite samo, iste teme (Ljubav, Vera i Istorija) izabrala je i Anđelina za lajtmotive svog filma i u Srbiji doživela poraz od Turaka. Očigledno, nije problem sa publikom u Srbiji šta im se govori, već kako im se to kaže.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
