Zaista dugo nisam gledao Grand šou. Čovek može godinama da živi i radi, čak i da gleda TV program bez te blagodeti da čuje i vidi nove zvezde. Pre nekoliko dana sam video Grand obračun, gde su muzička koplja ukrstile, kako reče voditeljka Dragana Katić – Legende protiv Legende! Dobro, te Legende možete da vidite i kod Žike u „Šarenici“ i u jutarnjem, izgleda da će uskoro koncert pa se ljudi reklamiraju. Neda, opet, neprestano iskače iz dnevne štampe jer je nedavno postala baka. Dok su se oni tako natpevavali, publika u delirijumu, a one labudice u pozadini vrc–vrc!
Dok je taj pevački boks meč trajao, mlatili su i Legende i Neda, onako muški, bez poštede – nabod/čorba. Dok je borba trajala, primetio sam novu rubriku sa pitanjima vezanim za takmičare. U prošlom duelu, posle kojeg sam se oporavljao danima, pobiše se Mile Kitić i Stoja. Superteška! Od tada sam u neverovatnoj dilemi koja još traje, i drži me bez odgovora. Pošto sam, naravno, bio nokautiran posle prve runde, izgubio sam svest i nisam čuo tačan odgovor na postavljeno pitanje o Stoji. Rezultata nema na internetu, a građani su slali SMS poruke. Stoja nije nimalo pomogla oko tačnog odgovora, a pitanje je bilo epikurejski jednostavno.
Stoja najviše voli da jede:
Piletinu
Svinjetinu
Divljač
Žablje batake
Ovaj izbor je toliko apstraktan da u izvesnom smislu može biti paradigma većine naših „izbora“ u Srbiji. Upišemo li među ponuđene odgovore imena stranaka (ili mogućih koalicija) umesto Stojinih nutricionističkih proteinskih izvora, dobićemo istu vrstu kognitivne dileme. Logika je istovetna. Stoja, kao živi organizam (a naša država se veoma često poredi sa organizmom), u svakom slučaju će biti sita i najedena. Naša pretpostavka, ili konačni Stojin izbor, ne isključuje nijedan od elemenata – a to je moguće samo kada su svi na vlasti. Nema tu netačnih odgovora. Bilo da se dohvati tradicionalizma (čitaj svinjetine), ili zdravog pilećeg belog koje simbolizuje stranke centra, jer idu uz sve, nema gladi. Međutim, kada u izboru imate divljač, što možemo percipirati kao ekstremnu desnicu i ultranacionalizam te žablje batake – kao ekskluzivnu mondijalističku opciju, čovek zaista ne zna gde će Stoja pre da zagrize. Pošto je izbor i glasanje pratio muzički obračun sa Miletom Kitićem (ponovo je ime sudbina), atmosfera je bila zaista predizborna. Ja nisam čuo rezultate glasanja, ali đavo mi ne da mira pa i dalje razmišljam šta će Stoja pojesti.
Uzmemo li kao tačnu premisu da neku vrstu mesa ona najviše voli, to u Srbiji ne mora da isključuje mogućnost postizbornih koalicija. Dakle, ukoliko građani ogromnom većinom glasaju da su Stojina omiljena klopa – recimo hipotetički, baš ti žablji bataci, hoće li ona posle glasanja metnuti prst na čelo i omiljeno prasence zameniti žabicama? Da li je promena uopšte moguća, ili će ona po starom, pile u supu, a prase na roštilj ili ražanj?
Pitam se da li je pre glasanja odluka negde blanko kovertirana, jer ljudi ipak troše pare na SMS poruke i glasanje. Ko garantuje za regularnost izbora, jer znate kako se kaže – danas Stoja, sutra Nedini unuci (glasaćete koliko ih je i kog su pola), prekosutra hobi Marka Bulata i tako unedogled.
Tako stižemo do Grand kviza, gde se takmičari nadmeću za 50.000 evra. Ako znate odgovore na sve ove misterije kosmosa (od kojih sam samo neke naveo), možete da zaradite lepe pare. Ja sam pokušao da učestvujem, onako od kuće, al’ nisam imao pojma kako je pravo ime i prezime popularnog „Pepija“, ko peva „što sam steko’ potrošiće neko„, odakle je Bojana Šarović (štaviše, nisam znao ni ko je Bojana Šarović) – toliko sam ispao glup i neinformisan da više neću ni da se takmičim ni da glasam. Nemojte pogrešno da me shvatite, nema ovde belih listića, postoje samo paralelni svetovi o kojima jednako nemam pojma. Za mene je poražavajuće šta uoči izbora u Srbiji (jednako malo ili ništa) znam o programima, ponuđenim rešenjima i gastronomskim navikama gospođe Stoje.
