Po kalendaru izdavača udžbenika, ovi dani u godini rezervisani su za slanje rukopisa štamparijama kako bi udžbenici stigli 1. septembra do učenika. Međutim, ne zna se da li će među njima biti i Nacionalna čitanka, najveći prosvetni projekat Srpske Vlade koji treba da dobiju svih 740.000 učenika osnovne i srednjih škola u Srbiji.
Naime, Zavod za udžbenike koji je realizator projekta i izdavač Nacionalne čitanke ne daje konkretne odgovore o ovome, pa tako preostaju samo nezvanične informacije.
A one govore da nije izvesno da li će Nacionalna čitanka biti završena do 1. septembra kako je još prošle godine najavljeno, kao i da sam Zavod nije u najboljoj poziciji.
Podsetimo, po izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koje su usvojene u oktobru 2023. godine propisano je da budu urađene četiri čitanke: jedna će biti za đake prvog i drugog razreda osnovne škole, druga za trećake i četvrtake, treća čitanka predviđena je za učenike od petog do osmog razreda, a četvrta za sve razrede srednje škole.
O rukopisima i autorima
Prema nezvaničnim, a jedino raspoloživim informacijama, rukopisi za Nacionalnu čitanku ne da nisu predati štampariji, nego nisu ni završeni. Najveće prepreke su, navodno, neusaglašenost članova redakcija oko termina kojima će se definisati neki pojmovi, neisplaćeni honorari i troškovi (što je bio razlog da jedan, a izgleda i više, autora napusti projekat), i neprofesionalan odnos autora prema prihvaćenom zadatku – nepoštovanje rokova.
Autore je birao Zavod za udžbenike na osnovu konkursa prema kriterijumima koji su, naravno, podrazumevali stručnost i kvalifikovanost kandidata za ovaj posao, ali i onaj koji se ne ubraja među profesionalne. Ovaj poslednji ih čini nedodirljivim, pa im urednici ništa ne mogu.
Pazi šta pričaš
Ovog februara Ministarstvu prosvete raspoređeno 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve za finansiranje pripreme i nabavke nacionalne čitanke. Ne zna se da li je ovaj novac stigao do Zavoda niti kako se koristi.
U redakciji zaduženoj za Nacionalnu čitanku, a uostalom n i u celom Zavodu, niko ne sme ništa da zucne. Zaposleni kažu da su zbog toga pod pritiskom i da moraju da paze šta pričaju na pauzama. Slute da se priprema ukidanje Zavoda za udžbenike, odnosno spajanje sa Službenim glasnikom, a čemu je govorio Mladen Šarčević u jednoj od svojih prvih izjava nakon postavljenja na mesto v.d. direktora i glavnog i odgovornog urednika Službenog glasnika.
Srpska Vlada
Predstavljajući u ekspozeu plan obrazovanja koje će sprovoditi njegov kabinet, premijer Miloš Vučević je govorio o sadržaju budućih udžbenika srpskog jezika, istorije i geografije od prvog osnovne do četvrtog srednje.
Rekao je da „u cilju očuvanja identitetske socijalizacije“ u njima „mora da postoji jasan pravac i jasna orjentacija“, a i da „mi kao država moramo da jačamo svoj koren i svoje utemeljenje“, te da zato „nema igranja oko najvažnijih tema iz ove oblasti“.
Iako premijer nije rekao da li će ovu nameru realizovati reformom nastavnih programa ili izradom novih udžbenika, biće da je mislio na nacionalne čitanke na kojima se radi još od 2021, zbog kojih je izmenjen zakon i zbog kojih je izvršena prenamena budžetskih sredstava.
Početak
Inače, ideja o nacionalnoj čitanki je podstaknuta filmom Dara iz Jasenovca. koji je premijerno emitovan na RTS-u 20. februara 2021. godine.
Odmah nakon premijere koja je bila na RTS-u 20. februara 2021, tadašnji šef policije Aleksandar Vulin održao je, pod utiskom filma, patriotski govor u Skupštini Srbije i između ostalog rekao da „udžbenik istorije mora da napiše država Srbija“.
Nekoliko dana nakon toga, Aleksandar Vučić je u televizijskom obraćanju prisvojio Vulinovu ideju i saopštio da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da „napravi samo država“.
„Ostalo na tržištu možete da pišete šta hoćete, baš me briga. A ovo da pišete i da vam Jasenovac bude deset minuta jednog časa, e to sad mačku o rep… Neće oni više da tumače. Sad će država da napiše udžbenike…“, rekao je tada predsednik Vučić.
