Iako u Urbanističkom projektu rekonstrukcije piše da je „namera projektanta da u najvećoj meri sačuva spoljni izgled vile“, na osnovu kog je dobio dozvolu za rekonstrukciju, fasada Topolske 8 juče je srušena
Juče je na beogradskoj opštini Vračar, na Krunskom vencu, počelo rušenje još jedne vile – Topolska 10. Komšije su odmah primetile da se rušenje ne odvija po dogovoru, a Beogradski odbor Nove DSS je javno reagovao.
Jezgro Krunskog venca čine ulice Topolska, Petrogradska, Mileševska i Vojvode Dragomira. Odlukom Vlade Srbije iz 2021 godine, Krunski venac je zaštićen kao gradska celina, što znači da je na tom području dozvoljena samo rekonstrukcija objekata uz dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Urbanistički projekat za Topolsku 8 je dobio odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i građana – što se izuzetno retko dešava, zato što u projektu piše da je „namera projektanta da u najvećoj meri sačuva spoljni izgled vile i da građevinskim intervencijama ostane u estetici koja joj dolikuje i pripada”.
Međutim, juče, već prvog dana rušenja, cela fasada gotovo da je srušena. Nije sačuvana kao što piše u projektu, i kao što je dogovoreno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Komšije su odmah reagovale, a DSS „poziva nadležne da hitno reaguju i da se konačno počne čuvati arhitektonska baština srpske prestonice“, što sad kad je prednje deo kuće srušen deluje uzaludno, ali je ujedno i jedina moguća reakcija.
Nezvanično im je rečeno da je zid bio vlažan i da su zato morali da ga sruše.
U Urbanističkom projektu piše da se na toj vračarskoj parceli od 333 kvadratna metra nalaze se tri objekta – jednospratna kuća, pomoćna zgrada i pomoćni objekat izgrađen bez dozvole i predviđen za rušenje. Svi objekti i zemljište su privatna svojina u vlasništvu firme „Star Tech” d. o. o. iz Beograda. Predviđeno je zidanje jednoporodičnog stambenog objekta spratnosti podrum, prizemlje, jedan sprat i potkrovlje (mansarda).
Na javnoj raspravi je na osnovu idejnog projekta ocenjeno da će se obnovljena vila uklopiti u kulturno-istorijske vrednosti objekta i celine kojoj pripada. Urbanistički projekat je izradio „Arhi. pro” iz Beograda.
A onda je fasada juče srušena. Da li je pomenuta vlaga zbog koje je navodno srušena nastala nakon usvajanja projekta, verovatno je nemoguće dokazati. Takođe nije jasno zašto projekat nije prilagođen novim uslovima.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
