Iako u Urbanističkom projektu rekonstrukcije piše da je „namera projektanta da u najvećoj meri sačuva spoljni izgled vile“, na osnovu kog je dobio dozvolu za rekonstrukciju, fasada Topolske 8 juče je srušena
Juče je na beogradskoj opštini Vračar, na Krunskom vencu, počelo rušenje još jedne vile – Topolska 10. Komšije su odmah primetile da se rušenje ne odvija po dogovoru, a Beogradski odbor Nove DSS je javno reagovao.
Jezgro Krunskog venca čine ulice Topolska, Petrogradska, Mileševska i Vojvode Dragomira. Odlukom Vlade Srbije iz 2021 godine, Krunski venac je zaštićen kao gradska celina, što znači da je na tom području dozvoljena samo rekonstrukcija objekata uz dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Urbanistički projekat za Topolsku 8 je dobio odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i građana – što se izuzetno retko dešava, zato što u projektu piše da je „namera projektanta da u najvećoj meri sačuva spoljni izgled vile i da građevinskim intervencijama ostane u estetici koja joj dolikuje i pripada”.
Međutim, juče, već prvog dana rušenja, cela fasada gotovo da je srušena. Nije sačuvana kao što piše u projektu, i kao što je dogovoreno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Komšije su odmah reagovale, a DSS „poziva nadležne da hitno reaguju i da se konačno počne čuvati arhitektonska baština srpske prestonice“, što sad kad je prednje deo kuće srušen deluje uzaludno, ali je ujedno i jedina moguća reakcija.
Nezvanično im je rečeno da je zid bio vlažan i da su zato morali da ga sruše.
U Urbanističkom projektu piše da se na toj vračarskoj parceli od 333 kvadratna metra nalaze se tri objekta – jednospratna kuća, pomoćna zgrada i pomoćni objekat izgrađen bez dozvole i predviđen za rušenje. Svi objekti i zemljište su privatna svojina u vlasništvu firme „Star Tech” d. o. o. iz Beograda. Predviđeno je zidanje jednoporodičnog stambenog objekta spratnosti podrum, prizemlje, jedan sprat i potkrovlje (mansarda).
Na javnoj raspravi je na osnovu idejnog projekta ocenjeno da će se obnovljena vila uklopiti u kulturno-istorijske vrednosti objekta i celine kojoj pripada. Urbanistički projekat je izradio „Arhi. pro” iz Beograda.
A onda je fasada juče srušena. Da li je pomenuta vlaga zbog koje je navodno srušena nastala nakon usvajanja projekta, verovatno je nemoguće dokazati. Takođe nije jasno zašto projekat nije prilagođen novim uslovima.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
