Škabo
Sam (One Records 2003)
Razni izvođači
Ulice (Bassivity Music 2003)
Ne sluša se hip-hop u Srbiji toliko koliko mi mislimo. Jer da se sluša, ne bi bilo milion radikala. Povukla bi deca tate i mame za rukave – sapleli bi se ovi u zaokruživanju. Da se sluša, a ne samo čuje, ne bi glasačka kutija imala toliko friško punoletnih apstinenata. I ne bi ovi kovali vladu skoro dva meseca da znaju da im nešto ozbiljno preti. Ne sluša se hip-hop koliko bi trebalo. A tamo se sve lepo kaže. I još se rimuje.
Škabo, član Beogradskog Sindikata, benda koji je bez sumnje kumovao aktuelnom talasu srpskog hip-hopa negadljivog na istine i laži Srbije danas, prvi se otisnuo u solo vode. Zadatak nije lak – treba odoleti standardima tazbine i uneti nešto svoje. Škabo uspeva i jedno i drugo. Sam po principu „Utiska nedelje“ secira dnevnopolitičku stvarnost koja se i dalje oporavlja otkako joj je odstranjen Slobodan Milošević. Može se steći utisak da se Škabo malo više bavi estradom, pa su na njegovoj meti opasno pogođeni i turbofol(ro)keri (u Seti se devedesetih Škabo repuje: „Nemoj da se lažemo! Nismo narod takav/ Nastup virtuoza sluša često praznjikav Kolarac/ a sa Cecom peva refren cela Marakana/ frenetično pljeska 200.000 šaka“), ali i pomodni klaberi (Drina Rural Ekspirijens). Nisu zaboravljeni ni bivši rokeri: „Razvlačio si žice na basu za Oktobar/ Svakoj aktuelnoj vlasti do sada bio odan/ Džaba ti bogatstvo kad se osećaš rogat/ A za samo par sekundi nećeš biti ni bogat“, (Poslednji udar). Mislim da znate o kome se radi. Dve najbolje stvari nalaze se na kraju – Kurve, u kojima je jasno istaknuta poruka srpskim vlastodršcima: „…bez iskrenosti, truda, krvi, znoja i suza/ čovek sebična je zver, ali ulica je duga/ puna raskršća, krivina, lažnih prečica do cilja/ mnogo više šansi ima ako putuje ekipa“. Zvučni i verbalni krešendo dolazi u intimnoj poruci Tadiću, bivšem (a i svim sledećim) ministru odbrane u kojoj se vojnička služba kasapi iz srca i želuca. I nemojte u ćiriličnom pismu omota tražiti prve znake desesesesizacije, stvari ovde izrečene na ćirilici najlakše se i najbrže čitaju.
Izdavačka kuća Bassivity Music je svojirukudelo i lagano izrasta u srpsku mini hip-hop imperiju. Kompilaciji novih hip-hop izvođača Ulice prethodila su impresivna izdanja Shortyja, Oneyae, V.I.P.-a i Marčela, ali ovo izdanje prvi je znak prejakih, ako ne i pogrešnih ambicija. Konceptualno zamišljen kao saundtrek dešavanja na ulicama srpskih gradova, album pre deluje kao prilagođavanje (pri)gradskog životarenja Srbije mitologiziranom zapećku Njujorka ili L.A.-a. Nesporno je da novobeogradski (novonovosadski, novoniški…) blokovi muče iste brige kao i belosvetski getoi, ali srpska lirika slabo trpi iskrenost. Nismo mi bez razloga narod vičan ironiji, cinizmu i humoru, kao obliku da se istina izrekne, ako baš mora. U suprotnom ona biva osakaćena patetikom koja se nekako sama na nju lepi. I to je osnovni problem ovog izdanja. Iskrenost zvuči neiskreno. Niko nema pravo da kaže da ovi momci lažu i preuveličavaju, čak i ako to rade, umetnost im je poziv, zar ne? Ali, manjka humora i ubitačnosti, kojima su srpski reperi neobično dobro skloni. No, stvar nije bez hitova – Shorty & Marčelo su opasni, Lud uz ultrapsychofunky podlogu skicira najkorišćeniju srpsku drogu u Janpi, ali zabavu definitivno kradu Who See? i najduhovitiji osvrt na Boku Boku Boku Kotorsku. Ulice nisu minus, više su za kao tri plus. Ili, da citiram mudrog srpskog starijeg vodnika – momci, ne pucajte visoko, gađajte u metu!
Nije bez razloga Olja B. sparila Sindikat i Koštunicu. Ali, nije vam niko kriv što ste vi slušali šta neobavešteni ima da kaže.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
