Svaki petak – izuzetak! Mnogobrojni čitaoci „Politikinog zabavnika“, sigurno najdraže revije na Balkanu, bili su nemalo iznenađeni kada su u svom omiljenom časopisu na njegovoj prvoj strani umesto Paje Patka zatekli Hogara Strašnog, čija je indolentnost obično izluđivala Helgu negde na desetoj stranici lista. Da nije u pitanju neka greška u prelomu ukazivale su zadnje korice „Zabavnika“ – umesto Mikija na njima se lenjo izležavao mačak Garfild. Istovremeno, sa kioska je nestala i popularna strip revija za najmlađe „Mikijev zabavnik“. Kako „Politikin zabavnik“ nije samo obična zabavna revija za one od sedam do sto sedam godina, već jedna od retkih istinskih vrednosti naše kulture na kojoj su se generacije poslednjih šezdesetak godina opismenjivale i odrastale, raspitali smo se o čemu se radi. Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik „Zabavnika“, potvrđuje slutnje – u pitanju su problemi oko autorskih prava sa kompanijom Dizni, vlasnikom stripova o Paji Patku i Mikiju.
ODLAZAK KOLPORTERA: Problemi sa kompanijom Dizni su počeli sa uvođenjem sankcija prema SR Jugoslaviji 1992, koje nisu obuhvatale samo privredu, oružje, naftu i aviosaobraćaj već i kulturne sadržaje. Kao posledica odluke američke vlade o uvođenju sankcija, kompanija Dizni je u januaru 1993. godine poslala pismo „Politikinom zabavniku“ u kojem je saopštila da do daljeg zamrzava dotadašnji ugovor sa kompanijom Politika i zahtevala da se obustavi štampanje Diznijevih stripova i njihova upotreba u Politikinim izdanjima. Sa stranica „Zabavnika“ iste nedelje nestaju Paja Patak i Miki Maus, koji su decenijama bili zaštitni znak lista, a iz zaglavlja „Zabavnika“ isečen je prepoznatljiv lik Paje Patka u kolporterskoj pozi.
Problemi u kojima se usred sankcija i opšteg propadanja našao „Zabavnik“ bili su veliki, što se na osnovu sadržaja lista ipak nije moglo primetiti. Svih ovih godina „Politikin zabavnik“ bio je jedna od retkih stvari koje su zadržale samonametnute visoke standarde i kvalitet, i koje se mogu sa ponosom osvrnuti na protekli period, koji je za sve one lepe stvari koje „Zabavnik“ podrazumeva bio najgorih deset godina u njegovoj dugoj istoriji. Srećom, nisu se svi poveli za primerom kompanije Dizni, i u „Zabavniku“ su ipak ostali mnogi stripovi. Neki su, poput Renea Sterna, autora „Adlera“, velikodušno ustupili autorska prava, a Denis Silverton iz Universal presa iz Londona, koji je vlasnik autorskih prava za „Hogara Strašnog“ i mnoge druge stripove, rekao je da u nemogućnosti normalnog i legalnog poslovanja jedino što može da uradi jeste da se pravi lud dok sve ove idiotarije prođu, a onda će sesti, podvući crtu, i videti šta i kako dalje. Ipak, i pored ovih velikodušnih gestova „Zabavnik“ je uglavnom bio primoran da ponovo preštampava stare stripove iz osamdesetih, uprkos ugovorima po kojima je većina tih stripova bila predviđena za jednokratno objavljivanje. U pitanju je bio opstanak.
KARIPSKA PRIČA: Sankcije kuće Dizni ipak nisu dugo potrajale i Paja Patak nam se vratio. U oktobru 1994. godine „Politika“ je na naslovnoj strani objavila tekst u kojem je saopštila da je kompanija Politika obnovila ugovor sa Diznijem i da Politikina izdanja nastavljaju da objavljuju Diznijeve stripove. Kako se kasnije saznalo, tadašnji direktor Politike Dragan Hadži Antić je za vreme najžešćih sankcija platio kompaniji Dizni 400.000 dolara i time podmirio veliki deo duga kuće, uključujući i dug iz prethodnog perioda za vreme direktorovanja Žike Minovića. Po usmenom dogovoru između kuće Dizni i Hadži Antića, Dizni je trebalo da oprosti Politici ostatak duga i da Politika bude prva kuća sa kojom će Dizni pregovarati kada se budu uspostavili normalni uslovi.
Normalni uslovi su se uspostavili. U procesu opšte legalizacije rada i poslovanja, a u želji da se svi eventualni sporovi oko autorskih prava reše na opšte dugoročno zadovoljstvo svih zaineresovanih strana, „Zabavnik“ je potražio dokumantaciju vezanu za dogovor Hadži Antića i kompanije Dizni. Ispostavilo se da pojedinosti dogovora niko ne zna, a jedini upućen u detalje, sada već bivši direktor Politike Dragan Hadži Antić zvani Struja – nedostupan je. Posle petog oktobra nestao je u vidu lastinog repa, neki kažu u pravcu jednog karipskog ostrva pod sankcijama i matične zemlje Buena Vista Social Cluba. „Zabavnik“ je odlučio da uđe u pregovore sa kompanijom Dizni i dok se ti pregovori ne okončaju, zbog eventualnih nesporazama, „Zabavnik“ je do daljeg prestao da objavljuje Diznijeve stripove i obustavio izlaženje „Mikijevog zabavnika“. Paje Patka u Srbiji opet nema.
BEZ TALIČNOG TOMA: „Tek mi predstoji sastanak sa ljudima iz kuće Dizni na kome ću saznati njihovu stranu priče“, kaže za „Vreme“ prvi čovek „Zabavnika“ Zefirino Grasi. „Mi smo tek nedavno saznali kako je sve to teklo, i pošto sada želimo da ponovo krenemo sa Diznijem, nameravamo da tu stvar konačno rešimo. Obustavili smo izdavanje materijala dok ne vidimo šta se događa, i šta će se desiti. Pregovori će se okončati do sredine aprila, i tada ćemo znati na čemu smo. Nadamo se da će sve biti rešeno na najbolji način.“
Problemi sa Diznijem nisu jedini problemi koje „Zabavnik“ ima. Obustavljeno je i štampanje albuma „Taličnog Toma“ i „Asteriksa“. „Uprkos važećem ugovoru sa francuskim izdavačem Dargaud, „Taličnog Toma“ smo prestali da štampamo jer nemamo hartiju. Naime, ugovor predviđa da ne može od iste hartije da budu korice i unutrašnjost strip albuma, a mi trenutno nemamo novca da nabavimo hartiju za korice“, kaže Grasi, dok je sa „Asteriksom“ problem sasvim druge vrste. „Zabavnik“ je po ugovoru sa Dargoom objavio prvih 25 epizoda „Asteriksa“, koje je zajednički uradio autorski tandem Gosini i Uderzo. Posle Gosinijeve smrti Uderzo je napravio firmu koja se zove „Alber Rene“, i koja je vlasnik svega što je on potom uradio. „Mi smo 1998. potpisali ugovor sa Reneom i objavili dve Uderzove epizode iz novog ciklusa. U martu 1999, uoči bombardovanja, poslali smo prevod teksta epizode „Asteriks i sin“ na autorizaciju, kakav je bio običaj, posle čega smo očekivali da dobijemo dozvolu i filmove za štampanje. Od marta 1999. do danas, dakle pune dve godine, slao sam desetinu faksova i pisama Reneu i nikakav odgovor nisam dobio, iako ugovor važi i iako je plaćena akontacija od 25.000 maraka. Tako da je sad takva situacija da oni tamo drže zarobljene naše pare i ne javljaju se. Obično je slučaj da mi ovde zloupotrebljavamo autorska prava, i ovo je verovatno jedini slučaj da je važeći ugovor zloupotrebljen na našu štetu.“
Jedini problem koji u novim uslovima danas „Zabavnik“ ima su pare, a planova i projekata ima. „Normalan biznis znači da ću ja za svaki broj „Zabavnika“ da nađem sponzora za 900 nemačkih maraka koliko po jednom broju koštaju samo stripovi koji se objavljuju, kaže Grasi. „Zabavnik“ je i do sada bio skup list, a sada će biti najskuplji list na ovom prostoru. Nadam se ipak da će se pojaviti sponzori koji su zainteresovani da pomognu „Zabavnik“, i da ćemo uprkos svemu nekako izgurati.“
I mi se nadamo i navijamo za to.
