Vest da je RTV Slovenija odbila da otkupi prava za emitovanje nagrađivanog filma „Zečji nasip“ izazvala je brojne reakcije u Sloveniji i regionu. Na prvi pogled, odluka deluje iznenađujuće.
Slovenija se smatra jednom od najliberalnijih država bivše Jugoslavije, posebno kada su u pitanju ljudska prava i položaj LGBT zajednice. Upravo zato mnogi su se zapitali kako je moguće da javni servis jedne takve zemlje odbije film koji se bavi savremenim društvenim temama i koji iza sebe ima značajan međunarodni festivalski život. Ali, eto, desilo se.
Priča o vezi dva muškarca
Iako iz RTV Slovenije tvrde da razlog odbijanju nije tema filma, već programska procena, u javnosti su se pojavile sumnje da je odluka ipak povezana sa činjenicom da je u središtu priče ljubavna veza dvojice muškaraca. Polemiku je dodatno pojačala činjenica da je reč o filmu u čijoj su produkciji učestvovali i slovenački autori, producenti i institucije.
„Zečji nasip“, u režiji Čejen Černić Čanak, hrvatsko-slovenačko-litvanska je koprodukcija koja je svetsku premijeru imala u takmičarskom programu Berlinalea.
Film prati Marka, mladog sportistu iz malog mesta, čiji se pažljivo izgrađeni život počinje rušiti kada se u njegovu sredinu vrati Slaven, njegova nekadašnja velika ljubav. Dok porodica i okolina od njega očekuju da nastavi život prema pravilima tradicionalne zajednice, Marko se suočava sa potisnutim emocijama i pitanjem koliko je spreman da živi u skladu sa sopstvenim željama, a koliko prema očekivanjima drugih.
Prikazan i u Srbiji
Film je nakon Berlina prikazan i u Srbiji, na Festivalu evropskog filma Palić i Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije (LIFFE).
Film se ne bavi samo problemima LGBT zajednice, već i položajem ljudi koji se razlikuju od sredine u kojoj žive, uključujući i osobe sa invaliditetom u ruralnim krajevima. Upravo ta društvena angažovanost bila je jedan od razloga zbog kojih je slovenački producent Aleš Pavlin, jedan od najuspešnijih i najuglednijih producenata iz Slovenije sa značajnom međunarodnom reputacijom, očekivao da će film biti prikazan na nacionalnoj televiziji.
Pavlin, koji je učestvovao u produkciji filma, istakao je da je „Zečji nasip“ do sada prikazan na više od 50 festivala, da je svetsku premijeru imao u takmičarskom programu Berlinalea, kao i da je osvojio nagradu mladog žirija Kinotrip na prošlogodišnjem festivalu LIFFe u Ljubljani. Prema njegovim rečima, upravo bi takva priznanja trebalo da budu posebno važna javnom servisu koji ima obavezu da privuče i mlađu publiku.
Obrazloženje nije zadovoljavajuće
Pavlin za „Vreme“ kaže da „sve to, kao i činjenica da film tematizuje društveno angažovanu temu – probleme LGBTQ zajednice, ali i osoba sa invaliditetom u ruralnoj sredini – bili su motivi zbog kojih sam ja lično kao koproducent, ali i veliki deo slovenačke filmske javnosti, očekivao otkup i prikazivanje na javnoj televiziji“.
On tvrdi da od RTV Slovenije nije dobio zadovoljavajuće obrazloženje, već samo stav da film nije dovoljno ubedio odgovornog urednika. Tek nakon što je jedan od najčitanijih slovenačkih portala otvorio ovu temu, televizija je izašla sa zvaničnim objašnjenjem: „S obzirom na ponudu filmova ovog žanra, film ‘Zečji nasip’ se ne ističe.“
RTV Slovenija je kao dodatni razlog navela i ograničena finansijska sredstva, što je Pavlin ocenio kao teško razumljivo, imajući u vidu da se kod otkupa televizijskih prava za ovakve filmove često radi o relativno malim iznosima.
Odluka javnog servisa tako je otvorila širu raspravu: da li su liberalne vrednosti koje neka društva zastupaju zaista vidljive i u kulturnoj politici, ili se granice tolerancije ipak pomeraju kada kontroverzne društvene teme treba da stignu do najšire publike.
Kako se dokazuje liberalnost
Najveća ironija cele priče ogleda se u time da ovo nije problem samo jednog filma i jedne programske odluke. Liberalnost se ne dokazuje samo zakonima i deklaracijama, već i spremnošću da se čuju priče koje nisu uvek udobne, da se otvore prostori za drugačija iskustva i da se umetnosti dozvoli da postavlja pitanja.
U slučaju „Zečjeg nasipa“, publika u Sloveniji film može da vidi na festivalima i u redovnoj bioskopskoj distribuciji, ali ga za sada neće videti na svom javnom servisu. Ostaje zato utisak da je jedna od najliberalnijih zemalja regiona pokazala upravo onu vrstu opreza i zatvorenosti koju bi od nje najmanje očekivali.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
