Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
"Neko ko u detinjstvu nije zavoleo knjige, kasnije ih gotovo sigurno neće čitati"
Prošlonedeljno proglašenje Književne nagrade „Politikinog zabavnika“ za najbolje delo namenjeno mladima povod je temi o domaćoj produkciji dečje literature. Prvo ipak reč-dve o ovoj nagradi.
„Zabavnikova“ nagrada postoji 28 godina i smatra se osnovom našeg čitateljstva. „Ona ističe knjige koje bi mlade trebalo da zaraze čitanjem, koje bi trebalo da ih naviknu čitanju. I, u tom smislu, može se reći da je ova nagrada važnija od ‘Ninove’. Jer, neko ko u detinjstvu nije zavoleo knjige, kasnije ih gotovo sigurno neće čitati“, kaže za „Vreme“ Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik „Politikinog zabavnika“.
Među 50 naslova, žiri je najboljim proglasio roman Rex mundi Danijela Ilića u izdanju „Filipa Višnjića“, naznačivši time šta je po njegovom mišljenju najbolje u ovogodišnjoj produkciji i šta je – prijemčivo. „Mislim da je takva naša namera opravdana, zato što ‘Zabavnikova’ nagrada ima obavezu da godištu koje se koleba kojem ukusu i mediju se privoleti preporuči nešto što će ga zainteresovati i odvesti na pravu stranu“, kaže Zefirino Grasi.
To je bio jedan od odlučujućih razloga što je žiri izabrao Rex mundi. Smatrali su da će roman u kom „galopiraju vitezovi, i oni plemeniti ali i plaćenici, gurkaju se sveštenici, plete se paukova mreža oko ljubavi i izdaje, lete zapaljive strele, gori se na lomačama ali i prašta“ pridobiti nove čitaoce. „Avanturističkih priča ima u svim medijima kulture za mlade, takve teme su u modi i među odraslima, pa je Rex mundi očigledan rezultat te pojave“, kaže za „Vreme“ Petar Milatović, član žirija i novinar „Zabavnika“. Dodaje i da je roman Danijela Ilića prvo nagrađeno delo čija se priča ne dešava na našem tlu.
PRODUKCIJA: Ovogodišnje naslove koji su konkurisali za nagradu karakteriše, navodi Milatović, „pojava pisaca za odrasle u literaturi za mlade: Matija Bećković sa ranim ali prvi put objavljenim tekstom Čovek bez granica, Milovan Danojlić sa Velikom pijacom, delom kojim se on nakon mnogo godina vraća dečjoj literaturi, i David Albahari sa romanom Marke, svojim prvim delom za decu“. Pisci su najviše pisali o životu urbane dece, slikovnica je bilo manje nego ranijih godina, knjige su odlično grafički i likovno opremljene, i sve se više velikih izdavača, poput Zavoda za udžbenike, Narodne knjige i Kreativnog centra, bavi literaturom za mlade. „Zbog jednog glasa nije nagrađena odlična knjiga Jasminke Petrović Ovo je najstrašniji dan u mom životu, duhovita i poučna priča o dvanaestogodišnjaku i njegovim odnosima s okolinom.“ Petar Milatović izdvaja i Kampomaniju Dragana Babića, „priručnik o kampovanju pretočen u literaturu“, zatim Alisu na Tašmajdanu Vesne Ćosić, Kuću hiljadu maski Igora Kolarova „koja je bolja od knjige za koju je već dobio „Zabavnikovu“ nagradu, i Daj mi krila jedan krug Vladimira Andrića.
Sve knjige „Zabavnikove“ nagrade imale su više izdanja. „Mislim da taj podatak dovoljno govori o njima“, kaže Zefirino Grasi. „Večita dilema je, a ona se odnosi i na uređivanje našeg lista, da li čitaocu ponuditi ono što bi on želeo da čita ili ono što mi mislimo da bi trebalo da čita. Trudimo se da idemo linijom koja neće prevagnuti ni ka jednoj od te dve varijante. Možda zato mi i ne pratimo važeće trendove. Na primer, pre nekoliko godina nagradili smo posthumno knjigu poezije Seća li se iko Dragomira Đorđevića, delo koje je tada bilo van aktuelnih ukusa, i nismo pogrešili.“
Ali, o ukusu mlade čitalačke publike i o njenom nastajanju ipak treba da brine društvo. Grasi, bez namere da poredi, već samo da obavesti, kaže da Norveška ima ministartvo za dečju i omladinsku literaturu! „Sarađivali smo sa njima tako što su oni, u nameri da propagiraju svoje pisce, ponudili ‘Zabavniku’ prevode nekih priča. Mi smo ih, naravno, objavili. Sad, u okviru priče o važnosti dece po naše društvo, ne mogu a da ne napomenem da nijedan televizijski program nije objavio rezultate naše nagrade u udarnoj emisiji! Mislim da je posle toga teško poverovati u priče da su deca i mladi važan segment naše zajednice.“
Postoji ideja da sledeće godine najbolju knjigu biraju dva žirija, odrasli i dečji žiri, ali o tom potom.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve