U subotu će, kao deo Belefa, početi Hartefaktova aplikacija Slavic Saundwalking koja će mestima Beograda kojima se šetate dati novu dimenziju, zahvaljujući pričama savremenih autora koje će vam čitati glumci
Zavzučaće kao reklama, ali nema drugog načina da se aplikacija Slavic Saundwalking drugačije opiše: dok se vi šetate Beogradom, glumci će vam čitati priče savremenih autora o delovima grada kroz koje prolazite.
Radi se o regionalnom projektu, o Hartefaktovoj interaktivnoj mobilnoj aplikaciji koja će biti aktivirana u subotu u 18h, u okviru Belefa. Potrebno je samo da ponesete svoj mobilni i slušalice, da dođete ispred Hotela Moskva i krenete u šetnju gradom.
Glumci će vam čitati priče čije su teme moderne i urbane, i reflektuju savremeno društvo i vreme. Često se bave svakodnevnim životom, izazovima savremenih društava, međuljudskim odnosima, kulturnim identitetom, urbanim legendama, i drugim temama koje su relevantne za gradsku populaciju južnoslovenskih zemalja.
Autori priča su iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, a među ovdašnjim su i Svetozar Cvetković, Branko Rosić, Tijana Grumić, Vida Davidović, Staša Bajac, Milica Vučković, Filip David, Filip Grujić… Neki od glumaca koji čitaju priče u aplikaciji su: Katarina Marković, Amar Ćorović, Vanja Ejdus, Nina Perišić…
Kako radi aplikacija
Najjednostavnije rečeno, korisnici mogu da preuzmu istoimenu aplikaciju na Google Play i Apple Store i da šetajući Beogradom, na označenim lokacijama pristupe 75 neobjavljenim audiopričama savremenih autora i autorki iz Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Sutra, u subotu, učesnici će se tokom vođene ture prošetati kroz grad i upoznati sa aplikacijom i toponimima Beograda iz nove perspektive, premijerno slušajući osam audio-priča nastalih u okviru ovog projekta.
Pored Terazija (Hotel Moskva), zvučni program pratiće se na još 7 toponima grada: Nušićeva ulica, Atelje 212, Palilulska pijaca, RTS, Park Tašmajdan, Glavna pošta, Crkva svetog Marka. Svaka lokacija, iako ne direktno povezana sa pričama, služi kao kulisa koja pojačava maštu slušaoca, čineći narativno iskustvo duboko ličnim i dostupnim svima.
Kroz ovu inovativnu platformu spajanje fizičke aktivnosti i kulturnog istraživanja pruža priliku učesnicima da se na dinamičan način povežu s duhom južnoslovenske književne kreativnosti.
Storiteling
Aplikacija Slavic Saundwalking trenutno sadrži 75 kratkih priča na srpskom, hrvatskom, slovenačkom i engleskom jeziku, kao i znakovnom jeziku čime se omogućava pristupačnost gluvim i nagluvim korisnicima. Takođe, priče se mogu čitati i prilagoditi osobama sa smetnjama u čitanju.
Ova subotnja, po svemu posebna šetnja završiće se u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar Kralja Aleksandra 30-32) oko 20 časova gde počinje takozvani Storiteling događaj na kome pričati priče neki njihovih autora i autorki u aplikacijii: Vida Davidović, Sofija Dimitrijević, Svetozar Cvetković, Ksenija Kušec, Suzana Tratnik, Tanja Matijašević i Selma Skenderović.
U nedelkju, 30. juna Hartefakt organizuje Storiteling događaj za decu u Parku Tašmajdan od 19 časova gde bajke pričaju glumci: Mina Obradović, Andrej Nježić i Anja Ćurčić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
