U subotu će, kao deo Belefa, početi Hartefaktova aplikacija Slavic Saundwalking koja će mestima Beograda kojima se šetate dati novu dimenziju, zahvaljujući pričama savremenih autora koje će vam čitati glumci
Zavzučaće kao reklama, ali nema drugog načina da se aplikacija Slavic Saundwalking drugačije opiše: dok se vi šetate Beogradom, glumci će vam čitati priče savremenih autora o delovima grada kroz koje prolazite.
Radi se o regionalnom projektu, o Hartefaktovoj interaktivnoj mobilnoj aplikaciji koja će biti aktivirana u subotu u 18h, u okviru Belefa. Potrebno je samo da ponesete svoj mobilni i slušalice, da dođete ispred Hotela Moskva i krenete u šetnju gradom.
Glumci će vam čitati priče čije su teme moderne i urbane, i reflektuju savremeno društvo i vreme. Često se bave svakodnevnim životom, izazovima savremenih društava, međuljudskim odnosima, kulturnim identitetom, urbanim legendama, i drugim temama koje su relevantne za gradsku populaciju južnoslovenskih zemalja.
Autori priča su iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, a među ovdašnjim su i Svetozar Cvetković, Branko Rosić, Tijana Grumić, Vida Davidović, Staša Bajac, Milica Vučković, Filip David, Filip Grujić… Neki od glumaca koji čitaju priče u aplikaciji su: Katarina Marković, Amar Ćorović, Vanja Ejdus, Nina Perišić…
Kako radi aplikacija
Najjednostavnije rečeno, korisnici mogu da preuzmu istoimenu aplikaciju na Google Play i Apple Store i da šetajući Beogradom, na označenim lokacijama pristupe 75 neobjavljenim audiopričama savremenih autora i autorki iz Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Sutra, u subotu, učesnici će se tokom vođene ture prošetati kroz grad i upoznati sa aplikacijom i toponimima Beograda iz nove perspektive, premijerno slušajući osam audio-priča nastalih u okviru ovog projekta.
Pored Terazija (Hotel Moskva), zvučni program pratiće se na još 7 toponima grada: Nušićeva ulica, Atelje 212, Palilulska pijaca, RTS, Park Tašmajdan, Glavna pošta, Crkva svetog Marka. Svaka lokacija, iako ne direktno povezana sa pričama, služi kao kulisa koja pojačava maštu slušaoca, čineći narativno iskustvo duboko ličnim i dostupnim svima.
Kroz ovu inovativnu platformu spajanje fizičke aktivnosti i kulturnog istraživanja pruža priliku učesnicima da se na dinamičan način povežu s duhom južnoslovenske književne kreativnosti.
Storiteling
Aplikacija Slavic Saundwalking trenutno sadrži 75 kratkih priča na srpskom, hrvatskom, slovenačkom i engleskom jeziku, kao i znakovnom jeziku čime se omogućava pristupačnost gluvim i nagluvim korisnicima. Takođe, priče se mogu čitati i prilagoditi osobama sa smetnjama u čitanju.
Ova subotnja, po svemu posebna šetnja završiće se u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar Kralja Aleksandra 30-32) oko 20 časova gde počinje takozvani Storiteling događaj na kome pričati priče neki njihovih autora i autorki u aplikacijii: Vida Davidović, Sofija Dimitrijević, Svetozar Cvetković, Ksenija Kušec, Suzana Tratnik, Tanja Matijašević i Selma Skenderović.
U nedelkju, 30. juna Hartefakt organizuje Storiteling događaj za decu u Parku Tašmajdan od 19 časova gde bajke pričaju glumci: Mina Obradović, Andrej Nježić i Anja Ćurčić.
Reporterku „Vremena” ugostili su studenti koji su realizovali „Aprilske susrete” u blokiranom Studentskom-kulturnom centru u Bogradu. Radovima i performansima ispunili su ceo SKC - pa čak i toalet
Pank-rok legende Goblini nastupiće 9. jula u Donjem gradu na Kalemegdanu kao predgrupa svetskoj zvezdi Biliju Ajdolu, na velikom beogradskom koncertu koji organizuje producentska kuća Long Play
Karakteristika svakog od pripovednih tokova jeste učenje o različitim oblicima otpora. Zato sam roman pisao pod radnim naslovom Resistance, iako sam znao da ga pod tim naslovom neću objaviti. S vremenom, shvatio sam da između tog radnog naslova i mesta događanja radnje – planine Rtanj, postoji zajednički imenitelj, dva slova koja podsećaju na hemijski element za koji se bore junaci mog romana. A to je “Rt”, koji, pored toga što označava istureni slobodni deo kopna, predstavlja i oznaku za Slobodu – kritični mineral koji nam nasušno nedostaje
Četrdeset godina proteklih od izlaska verovatno najvažnijeg garažnog bluz-rok izdanja na ovim prostorima tera na razmišljanje o dalekosežnom značaju grupe “Partibrejkers”. Ako ste bili dovoljno ludi i hrabri, odnosno ako ste uopšte postojali u ranim osamdesetim – niste mogli ostati isti nakon slušanja njihove prve ploče. Danas bismo rekli da je zvuk isporučen na njoj bio čist pank sa stavom, ali takođe i sa ukusom, mirisom i senzualnošću grada Beograda iz te davne 1985. I to onim od najmanje milijardu decibela. Dalje od toga nije se moglo. A i ne treba
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
