Sajam XX veka
U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, u ponedeljak, 3. decembra u 18 časova svečano će biti otvoren Prvi međunarodni sajam Biblioteke XX vek. Sajam će otvoriti naš veliki sineasta Dušan Makavejev. Ovaj neobičan sajam jedne izdavačke kuće koju godinama uspešno vodi Ivan Čolović zapravo je „produženo“ književno veče na kojem će biti održane promocije knjiga u izdanju XX veka. Na njemu će učestvovati Božidar Jezernik, autor knjige „Divlja Evropa. Balkan u očima putnika sa Zapada“, Mitja Velikonja, autor knjige „Evroza. Kritika novog evrocentrizma“, Srećko Horvat („Protiv političke korektnosti. Od Kramera do Laibacha, i natrag!“)i Teofil Pančić, čija je knjiga „Kroz klisurine. Život i smrt u srpskom postkomunizmu 3“ objavljena kod ovog izdavača nedavno pojavila u knjižarama.
Beogradski nju vejv
U okviru obeležavanja 30 godina pojave nju vejva i panka u Beogradu koje organizuje Dom omladine, u galeriji Magacin od 5. do 20. novembra biće otvorena izložba „Poslednja pobuna“. Na njoj su izložene fotografije Goranke Matić, njene „vizuelne uspomene 1979–1982“ na kojima se nalaze akteri tadašnje beogradske muzičke scene, kao i grafički materijal Gvida Obradovića sa policijskim zapisnicima i izvodima iz tadašnje štampe koji se odnose na pojavu nju vejva i panka. „New wave ili novi talas – kod nas je imao ulogu koja daleko prevazilazi muzičke kategorije – na prelazu sedamdesetih u osamdesete, u jednoj rovitoj političkoj situaciji u vreme i odmah posle Titove smrti, delovao je kao jedini alternativni kulturni model vredan pažnje. Naša namera je da kroz aktivan rad na prikupljanju dokumentacije iz ovog perioda stvorimo i sačuvamo arhivu o ovom zbivanju, kao i da ga revalorizujemo“, napisao je u katalogu izložbe Dragan Ambrozić. „Suštinski nov kvalitet kulturnom životu Beograda koji su pre trideset godina doneli novi talas i punk, udario je temelje modernom kulturnom životu kakav smo znali osamdesetih, njegovim standardima kojima bismo hteli da se vratimo posle ratnih zbivanja i degradacije opštih životnih uslova. Međutim, nikakav povratak ovim temeljima savremenog građanskog života kod nas nije moguć, ako se ne uspostavi odnos sa osnovnom maticom iz koje su direktno proistekla sva ključna supkulturna gradska zbivanja u poslednje tri decenije. Preispitivanje novotalasnog nasleđa zato se nameće kao obavezan prvi korak.“
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
