Palićki filmski festival
Reditelj Dušan Makavejev, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskom filmu, izjavio je na konferenciji za novinare na Palićkom festivalu da nije optimista u pogledu budućnosti evropske kinematografije.
„Svega pet odsto evropskih filmova prikazuje se i van svoje zemlje. Naravno, uvek ima pozitivno ’ludih’ autora, kao što su finski reditelj Aki Kaurismaki ili nemački Tom Tikver, čiji filmovi prelaze nacionalne granice, ali to su samo pojedinci, a u celini vlada repertoarska monotonija“, rekao je on.
„Evropa pokušava da izmisli načine unapređivanja komunikacije, kao što su mreža bioskopa ’Europa sinema’, dodeljivanje Evropske nagrade za film, međunarodne radionice, ali taj administrativni put nije dovoljan.“
Scenarista Gordan Mihić, takođe dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“, naglasio je da je u evropskim i svetskim okvirima ponosan na domaću kinematografiju, koja je uspela da opstane i u najgorim uslovima.
„Vreme je da Ministarstvo kulture podrži naš film. Dosta je više rada iz entuzijazma, produkcija mora da postane deo sistema“, ukazao je on.
U Nemačkoj je upravo u toku snimanje igranog filma po njegovom scenariju „Put u nebo“ u režiji Fajta Helmera. „Priča se dešava na aerodromu u Frankfurtu među emigrantima iz siromašnih krajeva iz celog sveta“, rekao je Mihić.
On je dodao da već dugo sarađuje sa Helmerom na tom projektu i da mu se sada, kada je realizacija konačno pri kraju, čini da će film podsećati na dela iz našeg „crnog talasa“ i autore poput Živojina Pavlovića i Ljubiše Kozomare.
Novi „Znak sagite“
Iz štampe je upravo izašao osmi broj časopisa za naučnu fantastiku, fantazi i horor „Znak sagite“. Aktuelni broj posvećen je britanskom autoru Kimu Njumenu, jednoj od najzanimljivijih pojava poslednje decenije u svetu fantastične književnosti. Pored Njumenove novele „Kopolin Drakula“ i eseja posvećenog njegovom liku i delu iz pera Aleksandra Markovića, novi „Znak sagite“ donosi i temat o grandioznom filmskom ostvarenju Gospodar prstenova Pitera Džeksona, zatim prozna ostvarenja domaćih SF autora poput Anđelkovića, Lazovića, Kneževića, Reljića i Beatovićeve. Tu su još i intervju sa Elen Deltou, tekstovi o opusima Kordvejnera Smita i Dejvida Mekina, zatim razmatranja o odnosu klasične muzike i SF-a, autopoetički napis Džona Širlija i esej o kultnom heroju Lunu, kralju ponoći… Osim redovnih recenzija tekuće filmske, književne i strip produkcije, „Sagita“ donosi i kratke stripove Igora Lazarevića, Siniše Radovića, Bojana Mandrape, Alekse Gajića i veterana Boba Živkovića. Kao što reče Ivan Nešić, urednik časopisa: Branite se od hipertermije sedenjem u hladu i čitanjem „Znaka sagite“.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
