Scena

Palićki filmski festival

Reditelj Dušan Makavejev, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskom filmu, izjavio je na konferenciji za novinare na Palićkom festivalu da nije optimista u pogledu budućnosti evropske kinematografije.

„Svega pet odsto evropskih filmova prikazuje se i van svoje zemlje. Naravno, uvek ima pozitivno ’ludih’ autora, kao što su finski reditelj Aki Kaurismaki ili nemački Tom Tikver, čiji filmovi prelaze nacionalne granice, ali to su samo pojedinci, a u celini vlada repertoarska monotonija“, rekao je on.

„Evropa pokušava da izmisli načine unapređivanja komunikacije, kao što su mreža bioskopa ’Europa sinema’, dodeljivanje Evropske nagrade za film, međunarodne radionice, ali taj administrativni put nije dovoljan.“

Scenarista Gordan Mihić, takođe dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“, naglasio je da je u evropskim i svetskim okvirima ponosan na domaću kinematografiju, koja je uspela da opstane i u najgorim uslovima.

„Vreme je da Ministarstvo kulture podrži naš film. Dosta je više rada iz entuzijazma, produkcija mora da postane deo sistema“, ukazao je on.

U Nemačkoj je upravo u toku snimanje igranog filma po njegovom scenariju „Put u nebo“ u režiji Fajta Helmera. „Priča se dešava na aerodromu u Frankfurtu među emigrantima iz siromašnih krajeva iz celog sveta“, rekao je Mihić.

On je dodao da već dugo sarađuje sa Helmerom na tom projektu i da mu se sada, kada je realizacija konačno pri kraju, čini da će film podsećati na dela iz našeg „crnog talasa“ i autore poput Živojina Pavlovića i Ljubiše Kozomare.

Novi „Znak sagite“

Iz štampe je upravo izašao osmi broj časopisa za naučnu fantastiku, fantazi i horor „Znak sagite“. Aktuelni broj posvećen je britanskom autoru Kimu Njumenu, jednoj od najzanimljivijih pojava poslednje decenije u svetu fantastične književnosti. Pored Njumenove novele „Kopolin Drakula“ i eseja posvećenog njegovom liku i delu iz pera Aleksandra Markovića, novi „Znak sagite“ donosi i temat o grandioznom filmskom ostvarenju Gospodar prstenova Pitera Džeksona, zatim prozna ostvarenja domaćih SF autora poput Anđelkovića, Lazovića, Kneževića, Reljića i Beatovićeve. Tu su još i intervju sa Elen Deltou, tekstovi o opusima Kordvejnera Smita i Dejvida Mekina, zatim razmatranja o odnosu klasične muzike i SF-a, autopoetički napis Džona Širlija i esej o kultnom heroju Lunu, kralju ponoći… Osim redovnih recenzija tekuće filmske, književne i strip produkcije, „Sagita“ donosi i kratke stripove Igora Lazarevića, Siniše Radovića, Bojana Mandrape, Alekse Gajića i veterana Boba Živkovića. Kao što reče Ivan Nešić, urednik časopisa: Branite se od hipertermije sedenjem u hladu i čitanjem „Znaka sagite“.