Berlioz u Beogradu
Povodom proslave dvestogodišnjice rođenja francuskog kompozitora i vodeće ličnosti francuskog romantizma u XIX veku Hektora Berlioza, koja se obeležava širom sveta, u petak 4. aprila će na Kolarcu biti održan koncert istaknutog francuskog mecosoprana Elze Moris i orkestra Beogradske filharmonije. Magistar savremene književnosti a potom i student pevanja Elza Moris postigla je zavidnu internacionalnu karijeru kao izvođač resitala. Program ovog koncerta čine tri scene iz Faustovog prokletstva, Letnje noći i Fantastična simfonija, a dirigent je Uroš Lajovic. Podsetimo da je i pre nekoliko godina, takođe u organizaciji Francuskog kulturnog centra i Beogradske filharmonije, Letnje noći izvela Silvi Brine i doživela ovacije, kao i to da se Berliozova Fantastična simfonija, zahvaljujući svojoj originalnosti zvuka i koncepta, smatra najuticajnijim muzičkim ostvarenjem veka.
„Gradac“ o Harmsu
„Neki su predvideli tu promenu u ljudima kojoj sada prisustvujemo, kao da se pojavila nova rasa. Ali svi su to zamišljali vrlo približno i pogrešno. A mi to vidimo svojim očima. Trebalo bi da napišemo o tome knjigu, ostavimo svedočenje. Jer, kasnije ta razlika koju jasno osećamo neće moći da se rekonstruiše“, kaže Jakov Semjonovič Druskin u razgovorima s prijateljima iz oberiutskog kruga vođenim 1933–34, koji se prvi put objavljuju na srpskom u novom broju časopisa „Gradac“, u celini posvećenom velikom i nesrećnom ruskom piscu Danilu Ivanoviču Juvačovu Harmsu. Harms je upravo bio jedan od onih koji su ispisali najpotresnija svedočanstva velikog istorijskog loma koji se za njegova života desio i koji će, pre nego što nepovratno izmeni planetu, i njega samog uzeti za žrtvu. Ovaj „Gradac“ donosi niz Harmsovih dnevničkih i drugih zapisa, pesama, tekstova i prepiske, kao i uspomene njegovih savremenika i tekstove poštovalaca njegovog dela, i predstavlja obavezno štivo za poklonike neobičnog Harmsovog dara i literature uopšte. Kako kaže jedan od učesnika pomenutog razgovora, „to liči na zapise Marka Aurelija u šatoru na granici imperije u koju se više neće vratiti, a nema ni zbog čega da se vrati.“
N. G.
