Postavkom preko sto radova, predstavljen je životni i umetnički put Miloša Bajića, sa posebnim akcentom na crteže nastalim u Mathauzenu
U Galeriji Marice srpske u Novom Sadu u petak je otvorena izložba Miloš Bajić. San o slobodi, što je premijerno predstavljanje ovog umetnika u ovom prostoru.
Galerija Marice srpske je proteklih godina restaurirala dela iz kolekcije porodice Bajić, pa je njihovom inicijativom iz tog projekta proistekla ova izložba. Postavkom preko sto radova, predstavljen je životni i umetnički razvojni put Miloša Bajića (1915-1995), sa posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih nacističkih logora Mauthauzen kao i slika nastalih posle oslobođenja.
Kustos izložbe Luka Kulić je želeo da istakne dualitet između radova Miloša Bajića nastalih u Mauthauzenu i njegovog posleratnog slikarstva vedrih tonova i drugačijeg kolorita.
Bajić odbija mirenje sa sudbinom, što ga dovodi do velikog umetničkog uspeha uprkos teškim okolnostima koje su ga zadesile, te je jedan od ciljeva izložbe da njegova životna priča i umetnički opus kod publike podstakne svest o mogućnosti promene društvenih okolnosti kroz probuđenu želju za slobodom. On apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je Bajić proveo u logoru i njegove apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda.
Reditelj Darko Bajić, autor filma „Linija života“ o njegovom ocu, najavio je da će posle Novog Sada ova izložba biti predstavljena u Muzeju Jugoslavije u Beogradu, a potom i u galerijama u Španiji i Francuskoj.
Autor poslanice za ovogodišnji Svetski dan igre, Mihail Barišnjikov, poručuje da je „umetnost je i dalje najbolji način da se odredi oblik neizrečenom, i postavi pitanja: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Kome ili čemu dugujem odgovornost?“
“U državama koje imaju diktatore na čelu, kultura je svedena na propagandu. Sve što izlazi iz tog okvira, ili pokušava da kritikuje režim, smatra se nepoželjnim aktivizmom, intruzijom državnih neprijatelja, koje treba ugušiti i obeshabriti”
Zrenjanin je zbog nedostatka novca poništio konkurse za programe Prestonice kulture, ali to ne znači da su izgubili i ovaj laskavi status - odgovorili su na upit „Vremena“. Tvrde da nastavljaju sa nešto revidiranim programom
Septembar će ove godine u Beogradu biti mesec festivala: Fest, Bitef, Martovski festival, „Sedam veličanstvenih“... Osim ako Skupština grada ne odluči da će neki od njih ove godine napraviti pauzu
U Moskvi je prezentovana platforma Evroazijska akademija kinematografske umetnosti, u kojoj je među više od 20 država i Srbija
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
