Postavkom preko sto radova, predstavljen je životni i umetnički put Miloša Bajića, sa posebnim akcentom na crteže nastalim u Mathauzenu
U Galeriji Marice srpske u Novom Sadu u petak je otvorena izložba Miloš Bajić. San o slobodi, što je premijerno predstavljanje ovog umetnika u ovom prostoru.
Galerija Marice srpske je proteklih godina restaurirala dela iz kolekcije porodice Bajić, pa je njihovom inicijativom iz tog projekta proistekla ova izložba. Postavkom preko sto radova, predstavljen je životni i umetnički razvojni put Miloša Bajića (1915-1995), sa posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih nacističkih logora Mauthauzen kao i slika nastalih posle oslobođenja.
Kustos izložbe Luka Kulić je želeo da istakne dualitet između radova Miloša Bajića nastalih u Mauthauzenu i njegovog posleratnog slikarstva vedrih tonova i drugačijeg kolorita.
Bajić odbija mirenje sa sudbinom, što ga dovodi do velikog umetničkog uspeha uprkos teškim okolnostima koje su ga zadesile, te je jedan od ciljeva izložbe da njegova životna priča i umetnički opus kod publike podstakne svest o mogućnosti promene društvenih okolnosti kroz probuđenu želju za slobodom. On apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je Bajić proveo u logoru i njegove apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda.
Reditelj Darko Bajić, autor filma „Linija života“ o njegovom ocu, najavio je da će posle Novog Sada ova izložba biti predstavljena u Muzeju Jugoslavije u Beogradu, a potom i u galerijama u Španiji i Francuskoj.
Pravo na nacionalnu penziju stekao je još 21 umetnik i kulturni radnik. Siniša Kovačević, koji nije među njima, kaže za "Vreme" da je s obzirom na donatora i neke od izabranih, radije sa onima koji na predlog UDUS-a nisu dobili nacionalnu penziju - Tanjom Bošković i Egonom Savinom
Povodom 150 godina od rođenja Džeka Londona, portal nedeljnika Vreme ponovo objavljuje tekst „O psima i ljudima", autora Mladena Kalpića, koji je objavljen u 1521. broju štampanog izdanja našeg lista 2020. godine. Povod je bila tadašnja premijera filma „Zov divljine", snimljenog prema delu prvog bestseler autora na svetu
Godina će biti u znaku istorije umetnosti, najavili su u Narodnom muzeju za 2026, tokom koje će pripremiti četiri velike izložbe i otvoriti obnovljeni Arheološki muzej u Kladovu
Od 2012. broj institucionalnih teatara ostao je isti ali je broj zaposlenih u njima prepolovljen, dok je broj premijera opao za 40 odsto
Ilustracije Jakše Lakićevića u romanu „Sto posto tuđa posla“ ne podilaze mladom čitaocu. To je razlog zašto ova knjiga, osim samog romana Olivere Zulović, nije samo za starije osnovce
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
