Vladimir Vulević u romanu „Mali Murat“ priča o lečenju od alkoholizma u prvom licu. I zato mu čitalac veruje
Da Lav Tolstoj nije napisao prvu rečenicu „Ane Karenjine“ onakvu kakvu je napisao i da teoretičari književnosti u njoj nisu prepoznali primer za ugled, moguće je da se njegovi sledbenici ne bi trudili da početkom privuku pažnju čitaoca i vežu ga za sve što sledi iza te prve rečenice do poslednje tačke.
O ovome razmišljate dok čitate rečenicu kojom je Vladimir Vulević počeo svoj debitantski roman „Mali Murat“. Na zadnjoj korici knjige (izdavač „Kontrast izdavaštvo“) piše da vas prva rečenica ošamari, i to je tačno. Baci vas bez ikakve pripreme, najave ili bilo kakvog konteksta u udarac. Gordana, glavni ženski lik kolenom udari Malog Murata, glavni muški lik u prepone, a vas zaboli. I onda nastavite da čitate da vidite šta će dalje da bude.
Scene u Zavodu
Naravno da neću da spojlujem, reći ću samo da je ovo knjiga o lečenju zavisnosti od alkohola i da deluje autentično. Ograđujem se da nikad nisam kročila ni u jednu instituciju koja se bavi takvim vrstom lečenja, ali sam slušala o tome i gledala na filmu.
Scene u Zavodu za odvikavanje su linije koja povezuje, odnosno u koju utiću razne druge linije iz života Malog Murata, a one dalje otvaraju nove svetove i o njemu i o ostalima oko njega. Ti svetovi su često uvijeni u nostalgiju/setu zato što o njima čitaocu priča glavni junak koji je zatvoren u tom Zavodu, kao milo i drago sećanje.
E da: roman je napisan u prvom licu, što čitaocu dozvoljava da pisca smatra glavnim junakom, a piscu znatno olakšava posao po pitanju doživljaja uverljivosti. Jer, kao što svi znamo, više se veruje priči ispričanoj direktno u prvom licu nego u nekom trećem ili bilo kom bezličnom licu.
Zatvoreni i slobodni
To je naročito važno u scenama kad oni koji su zatvoreni, izađu među slobodne ljude i krenu da im se dešavaju stvari zbog kojih su se propili. To može da se ispriča samo u prvom licu. Samo tako ne mora da se ubeđuje čitalac koliko je neopisivo strašno kad otkriješ da u tvom svetu nema zdravog mesta. I kad otkriješ da nisi ti, koji si na lečenju u Zavodu, pogrešan, nego oni koji su u spoljnjem svetu. Ali da to nikad nikom ne možeš da dokažeš.
U jednom intervjuu Vladimir Vulović je rekao da su svi likovi romana izmišljeni. Deluju da nisu, da ih je kopipejstovao iz stvarnosti, toliko su živi i plastični.
I inače, ceo roman je stvaran. U pismu kojim je „Kontast izdavaštvo“ medijima predstavilo ovo svoje izdanje, napomenuto je da je Vulević završio studije filma na HFBK u Hamburgu (pored Srpske književnosti i jezika na Filološkom u Beogradu) i da je režirao nekoliko kratkometražnih igranih filmova, pa se to iskustvo oseća u romanu.
Kako god. Na kraju je najbitnije da je Vulevićev „Mali Murat“ otrežnjujući. I da te lupi po čelu onako kako je i najavljeno prvom rečenicom.
Nakon što je Simon Vizental otkrio da je policijski službenik iz Beča Karl Zilberbauer zapravo policajac koji je 1944. u Amsterdamu uhapsio Anu Frank, njemu je suđeno ali je ustanovljeno da je "samo vršio svoju dužnost". Umro je u penziji kao slobodan građanin
Zrenjanin užurbano priprema program za godinu u kojoj će biti Prestonica kulture Srbije, a Zrenjaninci smatraju da im je umesto koncerata i izložbi potrebnija voda za piće na koju čekaju 21 godinu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja 2024, po prvi put u „Vremenu“ . Prednost je data ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
„Squid Game“ je globalni fenomen jer govori o nepravdama društva. Druga sezona je sasvim dobro ispala iako je nasilno prekinuta
“Otkad su hrvatski studenti, po uputama mene i još nekolicine radikalnih Srba iz Hrvatske koji mrze sve što je srpsko, organizirali studentske proteste po Srbiji, smatram da su odnosi Srba i Hrvata još zanimljiviji i življi, pogotovo među mlađim naraštajima”
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
