Vladimir Vulević u romanu „Mali Murat“ priča o lečenju od alkoholizma u prvom licu. I zato mu čitalac veruje
Da Lav Tolstoj nije napisao prvu rečenicu „Ane Karenjine“ onakvu kakvu je napisao i da teoretičari književnosti u njoj nisu prepoznali primer za ugled, moguće je da se njegovi sledbenici ne bi trudili da početkom privuku pažnju čitaoca i vežu ga za sve što sledi iza te prve rečenice do poslednje tačke.
O ovome razmišljate dok čitate rečenicu kojom je Vladimir Vulević počeo svoj debitantski roman „Mali Murat“. Na zadnjoj korici knjige (izdavač „Kontrast izdavaštvo“) piše da vas prva rečenica ošamari, i to je tačno. Baci vas bez ikakve pripreme, najave ili bilo kakvog konteksta u udarac. Gordana, glavni ženski lik kolenom udari Malog Murata, glavni muški lik u prepone, a vas zaboli. I onda nastavite da čitate da vidite šta će dalje da bude.
Scene u Zavodu
Naravno da neću da spojlujem, reći ću samo da je ovo knjiga o lečenju zavisnosti od alkohola i da deluje autentično. Ograđujem se da nikad nisam kročila ni u jednu instituciju koja se bavi takvim vrstom lečenja, ali sam slušala o tome i gledala na filmu.
Scene u Zavodu za odvikavanje su linije koja povezuje, odnosno u koju utiću razne druge linije iz života Malog Murata, a one dalje otvaraju nove svetove i o njemu i o ostalima oko njega. Ti svetovi su često uvijeni u nostalgiju/setu zato što o njima čitaocu priča glavni junak koji je zatvoren u tom Zavodu, kao milo i drago sećanje.
E da: roman je napisan u prvom licu, što čitaocu dozvoljava da pisca smatra glavnim junakom, a piscu znatno olakšava posao po pitanju doživljaja uverljivosti. Jer, kao što svi znamo, više se veruje priči ispričanoj direktno u prvom licu nego u nekom trećem ili bilo kom bezličnom licu.
Zatvoreni i slobodni
To je naročito važno u scenama kad oni koji su zatvoreni, izađu među slobodne ljude i krenu da im se dešavaju stvari zbog kojih su se propili. To može da se ispriča samo u prvom licu. Samo tako ne mora da se ubeđuje čitalac koliko je neopisivo strašno kad otkriješ da u tvom svetu nema zdravog mesta. I kad otkriješ da nisi ti, koji si na lečenju u Zavodu, pogrešan, nego oni koji su u spoljnjem svetu. Ali da to nikad nikom ne možeš da dokažeš.
U jednom intervjuu Vladimir Vulović je rekao da su svi likovi romana izmišljeni. Deluju da nisu, da ih je kopipejstovao iz stvarnosti, toliko su živi i plastični.
I inače, ceo roman je stvaran. U pismu kojim je „Kontast izdavaštvo“ medijima predstavilo ovo svoje izdanje, napomenuto je da je Vulević završio studije filma na HFBK u Hamburgu (pored Srpske književnosti i jezika na Filološkom u Beogradu) i da je režirao nekoliko kratkometražnih igranih filmova, pa se to iskustvo oseća u romanu.
Kako god. Na kraju je najbitnije da je Vulevićev „Mali Murat“ otrežnjujući. I da te lupi po čelu onako kako je i najavljeno prvom rečenicom.
Nišvil džez festival ostao je bez podrške Ministarstva kulture i neće dobiti finansijska sredstva od države, saopštio je direktor tog festivala Ivan Blagojević. Organizatori Nišvila su početkom godine podržali studentske proteste
Galerija Haos obeležila je 30 godina postojanja i isto toliko godina saradnje sa Francuskom, izložbom u Francuskom institutu
Zbirka eseja Gojka Božovića „Negde između epoha“ otkriva da je srpska moderna proza unazad sedamdeset godina nastajala upravo na društvenim i epohalnim granicama
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
