Tommy Emmanuel, 28. I 2007, KNU/Beograd
Kad sam prošlog leta, pentrajući se uličicama Asizija, naleteo na riđeg, bledog i pegavog ali odličnog brazilskog gitaristu Romera Lubamba – jednog od najboljih učesnika obližnjeg Umbria Jazz Festivala – koji je takođe razgledao čuveni gradić, bez naročitog razmišljanja iz torbe sam potegao i poklonio mu aktuelni primerak uobičajeno kvalitetnog koncertnog CD-a beogradskog Guitar Art Festivala. Razgovor je bio prijateljski, kratak i podrazumevajući, pa… valjda Romero čeka poziv.
Tek sam posle shvatio da sam nekoliko komada tog albuma nesvesno poneo i mirne savesti podelio znalcima, jer iza tog izdanja stoji jedna od najpouzdanijih kulturnih/umetničkih manifestacija početkom ovog veka u Beogradu. Jugoslovenska asocijacija klasičnih gitarista s Boškom Radojkovićem na čelu u svega nekoliko sezona prešla je dug put i dostigla zavidan nivo: njihov entuzijazam je pogonsko gorivo Guitar Art Festivala (GAF, www.gaf.co.yu), sad već u čvrstom zagrljaju nadležnih ustanova, sponzora, donatora, prijatelja… Elitizam se ispoljava samo kroz kvalitet, bez predrasuda prema bilo kojoj vrsti muzike, koncerti svetskih zvezda gitare su osa oko koje su razigrani razni programi, prostori, delatnosti. U nizu prednosti koje bi prijale i starijim i bučnijim festivalima prestoničkog Beograda, u svom VIII pojavljivanju GAF se protegao i vremenski pa je ove godine prvi/uvodni deo započeo izvanrednim koncertom Australijanca Tomija Emanuela u punoj, akustičnoj sali Kolarčeve zadužbine (ulaznice po 1200 i 1500 din.).
Mladolik ali prekaljen, samouk/sluhista, svirač brz ko struja, po potrebi čovek-žičano-udarački-orkestar i punokrvni zabavljač, Tomi je ponajviše ostrašćeni muzičar i virtuozni gitarista kome tipično australijska neposrednost ipak ne prelazi u jeftini klovneraj tipa Najdžela Kenedija. Na pola razmaka od Lia Kotkea (Leo Kottke – koga?! Proverite!) do Krokodajla Dendija, T. Emanuel nagazi gas i može da oduševi mrzovoljne pivopije u lokalnom pabu, ali i da natera (možda već u sledećem dolasku?) krcat Sava centar na ples. Heartbreak Hotel nije bio neophodan, s gitarom na desnom kuku i nervoznom levom nogom ionako priziva stav mladog Elvisa, a pristup instrumentu i zvuku su mu pretežno rokerski. Umerena elektrifikacija Tomijevih akustičnih gitara pomaže da se naglase i do danas nedovoljno istražene mogućnosti tog instrumenta, masovno bagatelisanog od miliona lako-ćemo muzikanata-pozera. No Emanuel ne štedi pojačalo pa svaki njegov šafl i bugi udara kako valja, a pristojno i peva u ponekim obradama kao što je odlična House Of The Rising Sun. Laka klasika (Debisi) tu je više kao ilustracija prenosa s klavira, a ne znajući granice među stilovima, žanrovima i inim, časom je u sopstvenom instrumentalu Tall Fiddler posvećenom vratolomnom kantri-violinisti Bajronu Berlinu.
Fingerpicking (čupkanje, okidanje žica prstima – prim. a.) naravno nije kopanje nosa, nego Tomijeva omiljena tehnika i najviše ga približava kantri-i-vesternu, u kategoriji gde je nedavno dobio i Grammy nominaciju za instrumentalni kantri-nastup. On sarađuje s rok/pop zvezdama (Klepton, Vonder) i simfo-orkestrima ali uzori su mu veliki majstori-stilisti s razvođa akustične i električne gitare sredinom prošlog veka – Les Pol, Čet Etkins (s kojim je ‘96. uradio album The Day Finger Pickers Took Over The World, jedan od Emanuelovih 14) i nešto posle Henk Marvin. Utoliko je razložen Day Tripper ne samo uveo u Bitls blok nego i pregledno i primamljivo demonstrirao kakva čuda Tomi čini s tih šest žica – i ‘Da, ljudi, posle požurite kući i probajte ovo na svojim gitarama, svakako!’.
Balade su mu u početku poslužile tek kao predah od brzometnih prstoreda, ali Somewhere Over The Rainbow i Amazing Grace već su filigranski dometi za kojima ne zaostaje ni Angelina nežnog vokalnog uvoda, posvećena njegovoj mlađoj kćeri. Na suprotnom kraju dinamičke osovine ova dva sata (uključujući biseve) neočekivani su udarački zahvati – Tomi Emanuel je i zadivljujući perkusionista, bez dodatne opreme! – te elektronski efekti za dočaravanje aboridžinskog posela. Dotle je već neizbežan zaključak da Tomi i još poneki, istinski vrhunski gitaristi svoj instrument ne koriste kao falusni simbol, već postupaju s njim (skladno oblinama, materijalu, zvuku…) kao sa ženom. Sa strašću tango-igrača Emanuel barata svojom partnerkom, doduše u dobu pre-korektnosti, pa je udara, šamara, gura, lupa, uvrće joj žice i čivije…
Kao i prvi put kad je gostovao u Beogradu, pre godinu dana u Narodnom pozorištu (hvala Korneliju Kovaču), za zvanični kraj intonira Imagine i publika se dirljivo uključuje da peva tu najlepšu nebitlsovsku Lenonovu pesmu.
VIII Guitar Art Festival je sjajno počeo! U februaru nam dolaze Džon Vilijems (ex Sky) & Džon Etridž (ex Soft Machine), Pepe Romero, Miroslav Tadić & Teofilovići, Rene Obri…
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Delajući unutar granica žanra (i zombi horora kao podžanrovskog skupa), te sopstvenih (mito)poetika, scenarista Aleks Garland i reditelj Deni Bojl nastavljaju sopstvenu priču mikrozapleta previše bavljenja uvek iritantnim eksplikatorskim zahtevima u kojima se gledaoci podsećaju na sve što je bilo u prethodnim filmovima. Pri tome, ama baš sve mora biti jasno, te, istovremeno, mora da zadovolji i nostalgičarski štimung kao nužan činilac u kreativno-poslovnim jednačinama ovog tipa
Irski bend “Fontaines D.C.” dolazi nam iz zemlje sa očiglednim viškom istorije i kulture, pa se otuda razumemo veoma dobro. Kada pevač Grijan Četen u jednom trenutku sa scene diskretno uzvikne: “Free Palestine!”, naša mlada publika spremno odgovara glasnim odobravanjem i kovitlacem palestinskih marama kefija, što ih mnogi ponosno nose oko vrata. Ali ovo zapravo uopšte nije demonstracija političkog aktivizma, kako bi neko mogao pomisliti. Samo mali podsetnik na to kako je sjajno kad ti velike nove zvezde na vrhuncu svoje karijere dođu u grad i podele sa tobom radost izuzetne muzike koju su sami stvorili, kao i svoje autentično ljudsko uverenje spram dirigovane svakidašnjice svuda unaokolo
Fašisti su od D’Anuncija preuzeli ideje akcije i djelovanja – i to nasilnog i brzog djelovanja. Demokratija sa sobom donosi određenu sporost, a D’Anuncio je želio sve odmah i sada – što sigirno podsjeća na neke današnje pojave
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
