Kod nas vrenjem stranog kapitala razmahnute pivare kroz inflaciju muzičkih festivala nose neke od najmasovnijih zabavnih događaja. Piva su učesnici a muzika tek jedan od glavnih programa
Stara je stvar da je alkohol najmoćniji mas-medij na Balkanu, i da je u ovoj zemlji osnovni sukob interesa i rakija i pivo. No, davno smo prošli vremena kad je dovoljan bio tradicionalni sedativ pivce za živce, od Miloševićevog doba rade tablete i energetska pića. U potrošačkoj postđinđićevskoj Srbiji najranijeg XXI veka, vrenjem stranog kapitala razmahnute pivare kroz inflaciju muzičkih festivala nose neke od najmasivnijih zabavnih događaja. Tačnije, piva su učesnici a muzika tek jedan od glavnih programa.
Leta 2003. Belgrade Beer Fest/BBF uzleteo je s promoćurnom parolom OktobEr u avgustu, na donjem Kalemegdanu nabujavši među najživopisnije kulturno-turističke događaje u našem glavnom gradu. Regionalni, petodnevni, limeni/konzervirani, višebinski, besplatnog ulaza neki dan se premestio na Ušće koje su već ugazili Sloba, CeCa, Stones i Police. Luna-park, mnogima privlačniji od nastupa na binama, potvrđuje trend ‘sredokraća EXIT-a i Sabora u Guči’, a rastuća gužva obeležena je i incidentima kontra bezbednosti posetilaca, pa se organizaciona Kulturna mreža mora ozbiljno baviti i time.
No, muzička koncepcija je ovde puno zanimljivija: ex-YU a s rastom i pravi strani izvođači, i mladi i stari, i jahači ploča i strašni svirači, svakorazno svega da ne iznenadi ni sled Oružjem protivu otmičara – Nervozni poštar – Vrelo – Đorđe Balašević tribute band. Ukupan utisak o takvoj smotri retko je više od pukog zbira sastavnih delova, a derivativnim/drugorazrednim čini ga ponavljanje izvođača iz godine u godinu, brojni omaž-sastavi, i dovođenje ocvalih zvezda već potrošenih na drugim domaćim festivalima. Ali ima i prednosti: opuštencija među izvođačima, veći udeo starih numera, stilsko šarenilo odraženo i ‘nespojivim’ publikama/naraštajima, i… dobra zabava.
PIVO S ROZI: Neka elegantnija/skuplja strana piva, sve u skladu s propisima oglašavanja, ‘obojila’ su sopstvene pomodne priredbe, ali Jelen Pivo Live (dalje: JPL) pred kraj 2006. krenuo je iz natiskanog SKC-a, prošlog leta protrčao podno Kališa i evo stigao u srce grada, sve brutalno brendiran, gitaristički naspram energetike novijih napitaka.
I tako, dve večeri prošlog vikenda na malom stadionu Tašmajdan u bolnoj tranziciji, JPL br. 3 okupio je više od 10.000 posetilaca (ulaznice 1250 i 1450 din.), zbog kojih je zatvorio pogibeljni tunel a postavio velike montažne stepenice za silazak s tribina u parter. BBF i JPL karakterišu ozbiljne, glomazne produkcije, satnice kojih se drže bolje od suparničkih šenlučenja, i trebalo bi da imaju još kvalitetniji zvuk. Ne bi škodilo ni da se polivanju pivom, vlažnim majicama i igračicama-senkama dodaju i takmičenje pivskih stomaka, podrigivanja i sl. A tokom godine, naravno, koncerti kao što je bio Gang Of Four! U međuvremenu, iako EXIT ostaje etalon ‘naj-provoda’ u ovoj oblasti, pivo s rozi priuštilo nam je i neke premijere.
ElOrg i Koja na Tašu imaju i jače od četvrt veka istorije, Brejkersi su tu trijumfovali pre više od deset godina, ali pre svih njih i Dina mlađeg i Igija starijeg – od domaćih par novijih, nadajućih bendova (Shiroko, Repetitor), sada već srednjegeneracijski Jarboli, pa tri najžilavija iz Novog talasa (Električni orgazam, Disciplin A Kitschme, Partibrejkers), i njihovi hrvatski takoreći ispisnici Majke, zatim tri američka sastava međusobno izukrštanih istorija. Potonji iz SAD kao i Majke su obnovljeni/oživljeni, navodeći da stvarno poverujemo Rokenrol je večan dok su mu starci držeći. Pre za strasne nego sladokusce, naoko neuništivi Goran Bare sa svojim Majkama ni u prethodnim životima, nažalost, nije se često ukazivao u Beogradu, a sad eto umeju i izštekani. Kontroverzni, na kraju ipak podbačeni Ivan Dendo (Evan Dando) i bilo koja pratnja pod firmom Lemonheads uz njegovo pevanje više je uspomena na fini pop prethodne decenije, najbolje zapamćen po obradama, negoli kao oslonac grunge-odseka. Dinosaur Jr. takođe je značajan za alternativnu scenu, ali još ‘80ih; činjenica da su gitarista Džej Mesis (J. Mascis) i prvobitna ritam-sekcija sa turneje sa svog kontinenta skoknuli na ovaj nastup govori i o novčanoj zaleđini poduhvata.
Igi Pop-Lazić međutim gostovao nam je treći put, bez obzira što je njegov ljubimac Koštunica dr Vojislav u međuvremenu otišao u trash deep garage. Kada su sveže obnovljeni Iggy & The Stooges nastupili na EXIT-u 2004. bilo je draži prvog okupljanja legendarnih, beskompromisnih preteča panka, ali zajednički nastavak potvrđuje da ipak nisu za tako velike prostore. Mr. Musculo Pop je pevački/scenski u boljoj formi od gruvanja braće Ešton (Asheton), nije to oštro kao što bi trebalo da bude, makar i posle 40 sezona, i uopšte – predug je put od No Fun do My Idea Of Fun. Rađe bih opet onog solo Igija, mada nam je prvi put bio na Sajmu, nekoliko država ranije.
Nepretenciozni provod za mase je sasvim OK, posebno ako bi se točeno toliko odomaćilo da ga ne nestane baš dok Cane sedi(m) s ortacima… i ispija(m) pivo. Rešenje za osveženje još uvek može da uključi 5 piva u sebe, mada u iPod nikako ne idu novčići. Ako još i zaplešete, neće vas boleti noge od piva.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
