Psihomodo pop i Miroslav Ilić, dva suprotstavljena sveta iz ugla rok-kritičara Dragana Kremera
Kakva to beše noć da se konji kradu… Ne, pardon! Da se ‘apsi: neuobičajeno mali broj prolaznika & poštovalaca za ovo doba, košava ledeno brije… Pretpostavio sam šta bi se moglo desiti na Dedinju gde je rokenrola bilo samo u doba najveće novotalasne šminke (u sezonama oko Titove smrti, slučajno), ali sam kao i mnogi normalni ljudi imao pametnijeg posla i prečeg uživanja; slično kao i onomad kad je ubilo Arkana.
Posle decembarskih gostovanja KUD Idijota i Darka Rundeka, ovakvi koncerti u našim krajevima nisu više samo ažuriranje nostalgije i live-lekcije podmlatku (čiji znanje & naklonost već predugo počivaju na pirateriji, dalekim uticajima i bliskim surogatima), nego postaju i punovažno, aktuelno poređenje s odgovarajućom hrvatskom scenom. Ujedno, hrabrim poslovnim potezima i profesionalnim nivoom, a i odzivom/uspehom u prvi plan dolaze iskusni ali dosad manje-kalibarski organizatori: „Tom Tom“ za KUD Idijote, „Stars“ za Rundeka i Psihomodo. Potonji su nastupali i u Novom Sadu i Subotici, sve sa predgrupom Area iz Skoplja, a ova miniturneja čisto je komercijalna tj. bez saradnje s međunarodnim organizacijama.
BEZ DUGIH CEVI: U predvečerje dvadesetogodišnjice svoje vesele vožnje „od Stonsa do Ramonsa“ ugodno olinjali Psihomodo uveliko vlada i rikvercom, te se ima gde vratiti, i kako/dobro ostariti. Smireniji, ali ne manje žestoki, bez ikakvog natezanja i pompe spržili su sat i četvrt plus pola sata biseva u novobeogradskoj Hali sportova (manje od 5000 posetilaca, ulaznica po ceni 300 din./10 DM), ne sasvim krcatoj onima koji su nedavno imali šesnaest godina.
Rani hitovi (Frida, Nema nje (Zauvijek), obrade/prepevi uzora itd.) odmah su povisili temperaturu da bi nizanjem rif-po-refren trajala kroz Sexy magazin, Pinokio (moj mali praščiću) i noviji Natrag u garažu, bez mešanja u aktuelni album Debakl. Uostalom, i kad nisu blizu svog diskografskog vrhunca, ovakvi bendovi uživo nemaju naročite probleme, a „dugih devetki“ i sličnog nam je i previše.
U međuvremenu (uzrečica za ratno-raspadno razdoblje 1991-…) Psihomodo je obavio aktivnosti uobičajene za svoj uzrast (dečije pesme, „unpljugd“ i sl.) i ustalio se u postavi u kakvoj je svojevremeno i počeo. Umesto gitarskog dvojca, žičanu dinamiku Vlatka Čavara Brade diskretno ali znalački dopunjuje saksofonista/klavijaturista kakvog svaki sastav može poželeti: Jurij Novoselić/Kuzma Videosax, veteran novog talasa (Film, Disciplina kičme). Razorni bas Smiljana Paradiša Šparke oterao je pevača Davora Gopca i na metalni stub scenske konstrukcije, srećom dovoljno čvrste da izdrži krakatog mršavca; pentranje je deo svedene koncertne rutine (svlačenje, valjanje i sl.) koja podseća na ono „ko je pre“.
CRNA MRLJA: Paljevina nije izostala ni u srednjem tempu (Kerosin bluez, Leteći odred, Waiting For My Man), P. pop odlično drmaju kako i priliči sledbenicima I. Popa i L. Rida. Uostalom, zato Bog i stvori Roling Stons, da se učimo. A verzija Starfucker iz sredine ‘70-ih/najslabijeg Stones-razdoblja demonstrirala je ulogu/važnost humora, kad Gobac tumači i inače (samo)podrugljivog Džegera na način kako Ramons karikiraju originale. (Preporuka: overi njihov album Acid Eaters iz ’93)
Reče neko u šali: „A jel’ će svirati Hrvatska mora pobijediti?“ Legitimno pitanje, no nema potrebe. Hrvatska je (svoje) pobedila odavno, samo nisu ovde svima javili. A Psihomodo pop se ionako bavi spajanjem generacija, ne nacija.
Napolju, van ovog sirovog izliva prošlosti, ostaje nam uteha da smo najbolje sopstvene godine stukli na jedan od najlepših načina, dok se još moglo; i da u muzeju mladosti i dalje ima običnog, dobrog rokenrola i za naraštaje opterećene mrljama koje nažalost ni „veš-mašina budućnosti neće nikad oprati“.
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Herceg Novom kao da nije bilo filmova – govorilo se samo o novom dokazu uticaja srpske vlasti na Crnu Goru
Dok organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Nišu tvrde da su njihovi programi izuzetno dobro posećeni, snimak sa drona pokazuje da to nije tačno
Na talasu samoorganizovanja u znak otpora prema vlasti, koji je krenuo ne:bitefom, je i akcija „Zbirka (verovatno) nepročitanih drama“
Nakon što je izbačen iz Vile Stanković, Novi Tvrđava teatar Vide Ognjenović je održan na novoj adresi. Dokaz da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
