Uz Mika Džegera postala je zvezda. A onda ikona jednog doba, "pali anđeo", "lepa kao noć"
Ikona britanskog popa Merijen Fejtful preminula je u 78. godini.
„S dubokim tugovanjem obaveštavamo da je preminula pevačica, kantautorka i glumica Merijen Fejtful“, izjavio je njen portparol. Preminula je u Londonu u prisustvu svoje porodice.
Njena diskografija obuhvatala je sve od klasičnih pop pesama iz 60-ih do sintpopa u stilu Broken English, pa sve do saradnje sa Nikom Kejvom, Vorenom Elisom, Luom Ridom i mnogim drugima. Fejtful su obožavali i fanovi i kolege muzičari, a slavili su je i u svetu mode i filma.
O njenom životu
Rođena 1946. godine u Londonu, ali je odrasla u relativno običnim okolnostima u kući u Redingu.
Kao tinejdžerka se preselila u London i upoznala menadžera Rolingstonsa, Endrua Luga Oldema, koji je zamolio Mika Džegera i Kita Ričardsa da napišu njen debitantski singl As Tears Go By iz 1964. godine, koji je dospeo u top 10 na britanskoj top listi.
Imala je još tri singla u top 10 tokom 1965. godine, od kojih su svi dospeli i u top 40 na američkoj top listi.
Fejtful je u to vreme počela da se bavi i glumom, nastupajući na pozorišnoj sceni u produkcijama Čehovljeve Tri sestre, zajedno sa Glendom Džekson, i Hamleta, igrajući Ofeliju, dok je Anđelika Hjuston bila njena rezerva, a ona je svakodnevno izvodila scenu „ludila“, kako je kasnije otkrila, pod dejstvom heroina.
Na filmu, igrala je zajedno sa Orsonom Velsom, Oliverom Ridom, Alenom Delonom i Anom Karinom, a igrala je i samu sebe u filmu Žana-Luka Godara iz 1966. godine Made in the USA.
Problemi sa drogom i povratak
Njena slava kao ikone „raskalašnog Londona“ ubrzo je zamenjena lošom reputacijom koja je usledila zbog njenog odnosa sa Rolingstonsima. Udata za umetnika Džona Danbara 1965. godine, sa kojim je imala sina Nikolu, uskoro je napustila Danbara zbog Mika Džegera, sa kojim je bila u vezi četiri godine.
Često su je opisivali kao muzu benda: jednom je Džegeru rekla „divlji konji me ne bi mogli oteti”, što je postalo stih refrena pesme Wild Horses, a njeni problemi sa drogom takođe su inspirisali pesme Dear Doctor i You Can’t Always Get What You Want. Kako je rekla: „Znam da su me koristili kao muzu za te teške pesme o drogama. Znam da su me koristili, ali to je bilo za plemenitu svrhu.”
Fejtful je učvrstila svoj povratak jednim od svojih najcenjenijih albuma, Broken English iz 1979. godine, koji je nominovan za Gremi, usvajanjem sintpopa i post-panka, sa dubokim i emotivno sirovim vokalom. Drogu je trajno ostavila 1985. godine, a tokom ostatka svoje karijere redovno je izdavala muziku. Neki od njenih saradnika tokom godina uključuju Nika Kejva, Dejmon Albarn, Emilu Haris, Beka i Metaliku. Ukupno je izdala 21 studijski album.
Izvor: The Guardian
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Nezaborav(lje)na hebrejska i jidiš književnost,
odabrala i priredila Laila Šprajc, Židovska općina, Zagreb, 2025
Danas su zahtevi za normalnošću postali složeniji nego ikada. Treba biti uspešan, ali ne opsednut uspehom. Ambiciozan, ali ne iscrpljen. Emotivan, ali stabilan. Autentičan, ali društveno prilagođen. Informisan, ali ne uznemiren. Politički odgovoran, ali ne previše političan. Zdrav, negovan, produktivan, zaljubljen, seksualno ispunjen, finansijski siguran, psihološki osvešćen i, po mogućnosti, opušten. Zato normalnost sve više liči na posao sa punim radnim vremenom
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
