Iako su na prvom mestu Grci, a tek potom Evropljani, stanovnici ove najjužnije zemlje kontinenta najveći su pobornici širenja EU-a: čak 71 odsto slaže se sa stupanjem novih deset članica u Uniju 2004, što je gotovo dvostruko više od proseka anketiranih građana EU-a (46 odsto)
Od stalnog dopisnika „Vremena“ iz Atine
Grci ne veruju strankama, vlasti i medijima, nikakvog poverenja nemaju u SAD, a kao glavni problem vide nezaposlenost – pokazala je anketa agencije Evropske unije (EU) Eurobarometar, koja je uprkos egzaktnosti suprotno protumačena u provladinoj i opozicionoj štampi. Prvima je najvažnije što Grci ne veruju medijima, a drugima što ne veruju vladi.
U zemlji koja je tek početkom devedesetih godina prošlog veka upoznala pivatizaciju informisanja – što Grci tačnije nazivaju „razdržavljenjem“ – poverenje u sredstva informisanja je najmanje u EU. Eksplozija komercijalnih RTV-stanica sračunata je na stvaranje profita od reklame i od trgovine sopstvenim deonicama na berzi.
NIKO KAO RADIO: Objavljen krajem jula, rezultat ankete obavljene u martu i aprilu u Grčkoj na reprezentativnom uzorku od hiljadu ljudi pokazuje da Grci – od svih medija – donekle veruju samo radiju, ali i tu rezervisano. U radio ima poverenja 54 odsto anketiranih Grka, što je najmanje u EU-u (prosek EU-a je 65 odsto), dok radiju najviše veruju Finci (79 odsto).
Televiziji veruje skromnih 57 odsto anketiranih građana Unije, a najmanje ponovo Grci (43 odsto), dok joj najviše veruju Irci (75 odsto). Sa prosekom poverenja u EU-u od samo 47 odsto, štampa je na poslednjem mestu. Veruje joj samo 44 odsto Grka, ali po nepoverenju u štampane medije prvi su Britanci (veruje im samo 20 odsto), dok najviše poverenja u štampu imaju Španci (62 odsto).
Grci se od ostalih stanovnika Unije razlikuju i po poverenju u ustanove: dok je u većini zemalja članica policija jedna od tri službe u koje stanovnici imaju najveće poverenje, u Grčkoj su to oružane snage (81 odsto), zatim pravosuđe (69 odsto) i humanitarne organizacije (68 odsto).
Takvo rangiranje objašnjava i zašto više od polovine (51 odsto) Grka nije zadovoljno funkcionisanjem demokratije u svojoj zemlji, što je obrnuto proporcionalno proseku EU-a, čijih je 58 odsto anketiranih zadovoljno time kako funkcioniše sistem u njihovim državama.
Sasvim obrnuto stoje stvari u odgovoru na pitanje kako funkcioniše demokratija na opštem nivou, na nivou EU-a. Time je zadovoljno manje od polovine (46 odsto) anketiranih stanovnika Unije, ali Grci imaju bolje mišljenje o zajedničkoj organizaciji od prosečnog: zadovoljno je 51 odsto anketiranih.
Da su Grci evroentuzijasti potvrđuje i visok procenat anketiranih (80 odsto) koji već kažu da će svakako glasati na izborima za evroposlanike u junu 2004. Prosek te spremnosti u EU-u je znatno manji – 69 odsto. Takođe, čak 75 odsto Grka želi da Unija dobije ustav, a tu njihovu želju na nivou EU-a deli manje anketiranih – 63 odsto.
Ali, uprkos tome što žele zajedničku evropsku kuću, Grci su i najvatreniji pobornici prava zemalja članica na veto (78 odsto), dok je prosečan broj anktiranih u EU-u koji smatraju da to pravo treba da ostane gotovo upola manji (49 odsto).
Objašnjenje je možda u tome što više od polovine (53 odsto) anketiranih Grka na prvo mesto stavlja svoj nacionalni, grčki identitet, a na drugo svoju pripadnost Evropi. Prosek EU-a je obrnut: za manje od polovine anketiranih (44 odsto) važniji je nacionalni od zajedničkog, evropskog identiteta.
Međutim, iako su na prvom mestu Grci, a tek potom Evropljani, stanovnici ove najjužnije zemlje kontinenta najveći su pobornici širenja EU-a: čak 71 odsto slaže se sa stupanjem novih deset članica u Uniju 2004, što je gotovo dvostruko više od proseka anketiranih građana EU-a (46 odsto). Najveći protivnici širenja članstva su Francuzi (54 odsto).
TERORIZAM – SVETSKI PROBLEM: Upitani šta je najveći problem, Grci su sa 62 odsto na drugom mestu, posle Nemaca (66 odsto), po tome što ističu nezaposlenost, zahtevajući mere vlade za njeno smanjenje. To mišljenje deli 41odsto anketiranih stanovnika EU-a. Na suprotnom polu su Britanci, među kojima samo osam odsto smatra da je nezposlenost problem.
Među problemima sveta, na prvom mestu je, po mišljenju anketiranih u EU-u (80 odsto) međunarodni terorizam. O ulozi SAD u suzbijanju tog fenomena modernog doba pozitivno mišljenje u EU-u ima manje od polovine (45 odsto) anketiranih. Gledano po zemljama, po pozitivnoj oceni borbe prekoatlantskog saveznika protiv međunarodnog terorizma prednjače Britanci ((68 odsto), a Grci su na suprotnom kraju skale – 80 odsto smatra tu aktivnost SAD negativnom, dok najlošije mišljenje o tome imaju Danci – samo četiri odsto vidi američku antiterioističku borbu kao pozitivnu.
Mišljenje da SAD održavaju mir u svetu ima 58 odsto anketiranih stanovnika EU-a, ali među Grcima to smatra njih samo devet odsto. Otuda gotovo isti procenat – 56 odsto anketiranih u EU-u – smatra da je samostalna spoljna politika Unije prioritet, a za to je u Grčkoj čak 82 odsto anketiranih.
„Istraživanje Eurobarometra je pokazalo da, ako ni u čemu drugom, konvergencija u EU-u postoji u shvatanju problema i u oceni institucija“, ocenio je uticajni konzervativni atinski „Katimerini“ ukazujući da „nedostatak poverenja u politiku i interesovanja za nju baca tešku senku na budućnost“. Provladina „Ta Nea“ je, međutim, mišljenja da je u Grčkoj, „posle 29 godina neprekinute demokratske vladavine, naš (grčki) politički sistem jači nego ikada, a naše (grčke) državne institucije u punom cvatu“.
I jedan i drugi komentar govore o istim podacima, iz iste ankete, u kojoj su sami Grci rekli da ne veruju medijima, naročito ne pisanim.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
