U Beogradu će od 26. februara do 6. marta biti održan 44. po redu Međunarodni filmski festival Fest. Pod sloganom "Briše granice" na njemu će premijerno biti prikazano 110 filmova, raspoređenih u nekoliko programskih celina. Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi minimalni izbor ostvarenja sa Festa koja ne bi trebalo propustiti
Nedugo pošto je u beogradske knjižare u izdanju Buke stigao izvrstan debitantski roman velikog italijanskog reditelja pod naslovom Svi su u pravu, na Fest stiže i njegov novi film. Autor Velike lepote sada se na svoj osoben način bavi „umećem starenja“. Fred i Mik, dva stara prijatelja na pragu osamdesetih godina, uživaju u odmoru u lepom hotelu u podnožju Alpa. Fred, kompozitor i dirigent u penziji, ne namerava da se vrati svojoj muzičkoj karijeri koju je odavno napustio, dok Mik, reditelj, još radi i žuri da završi scenario za svoj najnoviji film. Oba prijatelja znaju da su im dani odbrojani i odlučuju da se zajednički suoče sa sudbinom. Ali, za razliku od njih, izgleda da niko drugi ne mari zbog protoka vremena. Vedar, pametan i vizuelno raskošan film snimljen u slavu života.
Film grčkog redatelja Jorgosa Lantimosa na Fest dolazi sa preporukom Kanskog festivala na kome je dobio tri nagrade. Reč je o „romantičnoj komediji za nove generacije“, uznemirujućoj, sugestivnoj i iščašenoj distopijskoj priči o ljubavi. U bliskoj budućnosti sudbina onih koji nemaju partnera je takva da se po zakonu svi samci hvataju i odvode u Hotel gde imaju zadatak da u roku od 45 dana pronađu sebi par, u suprotnom će biti pretvoreni u životinju po vlastitom izboru. Glavni junak Dejvid (Kolin Farel) u očaju odabere da postane jastog, ali na kraju ipak beži iz Hotela u Šumu, gde se pridružuje grupi odmetnutih Samotnjaka. Ova grupa ima svoje zakone i zabranjuje svaki vid romantične veze, ali se Dejvid zaljubljuje u jednu Samotnjakinju. Neobična, uvrnuta, gorkohumorna priča.
Komedija braće Koen smeštena u pedesete godine 20. veka, vreme zalaska zlatnog doba Holivuda i uspona televizije. Glavni junak, koga izvrsno igra Džoš Brolin, u toku jednog ludog dana mora da rešava svakojake probleme holivudskih studija iza glamuroznih kulisa filmske industrije. Među njima su mafijaška otmica glupe i harizmatične filmske zvezde (koju igra Džordž Kluni), kontrola tabloida, sprečavanje skandala, trzavice na snimanjima istorijskih spektakala, vesterna, melodrama i mjuzikla. Parodičan, ciničan, inteligentan i duhovit, sa vrhunskom glumačkom podelom, film Ave, Cezare otvorio je ovogodišnji Berlinski festival i ocenjen je kao još jedno od izvrsnih ostvarenja četvorostrukih oskarovaca.
KOMUNA Režija: Tomas Vinterberg Uloge: Ulrih Tomsen, Fares Fares, Trine Dirholm, Džulija Vang Julie
Danski reditelj Tomas Vinterberg, sa Larsom fon Trirom osnivač Dogme 95 od koje se ubrzo odvojio, jedan je od najzanimljivijih savremenih evropskih autora. Na ovogodišnjem Festu biće premijerno prikazana dva njegova filma. Prvi je film Daleko od razuzdane gomile, još jedna ekranizacija klasika Tomasa Hardija, priče s kraja 19. veka o lepoj, strasnoj i tvrdoglavoj Batšibi Everden, kojoj se udvaraju tri prosca, stočar, oficir i bogataš. Drugi film je Komuna u kome jedna porodica danskih levičarskih intelektualaca, Erik, Ana i njihova ćerka Freja, sedamdesetih godina 20. veka beg „daleko od gomile“ vidi u komuni koju sa svojim „sličnomišljenicima“ formiraju u jednoj velikoj kući u predgrađu Kopenhagena. Tu pratimo njihovu svakodnevicu koja teče u skladu i međusobnom razumevanju, sve dok u komunu ne dospe Erikova ljubavnica. Poluautobiografski film, kako je sam Vinterberg rekao, „o usamljenosti, individualizmu i sebičnosti naših dana… O zajednici i odnosu zajednice prema pojedincu, o ljudskoj iracionalnosti i različitim pogledima na deljenje ljubavi i ljubavnika, i o tome kako ljubav može privesti kraju san o komuni i večnom prijateljstvu.“
KRALJICA PUSTINJE Režija: Verner Hercog Uloge: Nikol Kidman, Džejms Franko, Robert Patison, Demijan Luis
Nakon šest godina pauze stiže novi film slavnog nemačkog reditelja, autora Tajne Kaspara Hauzera i Fickaralda, koji donosi biografsku priču o „ženskom Lorensu od Arabije“, Gertrudi Bel, putniku, piscu, arheologu, istraživaču, kartografu, špijunu i političkom atašeu Britanskog carstva na Bliskom istoku početkom 20. veka. Kao mlada žena odlazi u Teheran gde je njen ujak bio diplomata, a zatim kreće u obilazak Palestine, Sirije, Mesopotamije, Male Azije i Arabije, gde među pustinjskim plemenima stiče ugled i nadimak „kraljice pustinje“. Film prati njen ljubavni život, susrete, političke aktivnosti i avanture. U filmu se pojavljuju, naravno, i T. E. Lorens, ali i mladi Vinston Čerčil.
NERAZUMAN ČOVEK Režija: Vudi Alen Uloge: Žoakim Feniks, Ema Stoun, Parker Pouzi
Nema Festa bez Vudija Alena. U osamdesetoj godini, još svež i poletan, snimio je svoj 46. film, još jedan o ljubavi. Siže i junaci i ovog filma su klasično vudialenovski: profesor filozofije Ejbi, razočarani idealista, došavši da predaje na malom provincijskom koledžu, upliće se u vezu sa dve žene: Ritom Ričards, usamljenom profesorkom, koja želi da se spasi iz nesrećnog braka, i Džil, njegovom najboljom studentkinjom, koja mu postaje najbliži prijatelj. Džil voli svog dečka Roja i smatra Ejbijevu izmučenu umetničku ličnost nepodnošljivom. Ali kada Ejbi pokaže znake mentalne neuravnoteženosti, Džil sve više postaje njime opčinjena. Sledi nepredvidiva peripetija.
Dalton Trambo je slavu stekao romanom Džoni je krenuo u rat, jednom od najpoznatijih i najsnažnijih antiratnih knjiga. Objavljen 1939, roman se bavi sudbinom američkog vojnika osakaćenog u Prvom svetskom ratu, koji je u eksploziji bombe izgubio obe ruke i noge, oči, uši i lice, ostao nepokretan, slep i gluvonem. U jeku Vijetnamskog rata, roman je stekao novu ogromnu popularnost – Donald Saderlend i Džejn Fonda na antiratnim protestima čitali su delove knjige, a sam Trambo po njemu snimio i istoimeni film. Međutim, Trambova sudbina u međuvremenu imala je nekoliko obrata. Nakon Drugog svetskog rata Trambo je bio najplaćeniji holivudski scenarista, a zatim žrtva Makartijevog „Lova na veštice“. Zbog svojih političkih uverenja uhapšen je, osuđen na zatvorsku kaznu, a zatim stavljen na crnu listu zajedno sa mnogim drugim poznatim umetnicima, i onemogućen mu je rad. Ovaj biografski film govori o Trambovom padu, povratku, usponu i borbi.
MEGIN PLAN Režija: Rebeka Miler Uloge: Trevis Fimel, Džulijan Mur, Maja Rudolf
Megi želi bebu, ali nije u stanju da održi bilo kakvu vezu duže od šest meseci. Upušta se u vezu sa Džonom, nesrećno oženjenim intelektualcem. Njen mladalački entuzijazam odvaja Džona od njegove žene, dominantne danske teoretičarke Džordžet Norgard, i njih dvoje se skrašavaju i dobijaju kći. Ali, Megi nije srećna. U ključu romantične komedije, ovaj film se bavi komplikovanim ljubavnim vezama između Megi, oca njenog deteta, i njegove bivše žene. Rediteljka Rebeka Miler, ćerka čuvenog pisca Artura Milera i supruga Denijela Dej-Luisa, danas je poznato i priznato ime u svetu nezavisnog filma.
JA I KAMINSKI Režija: Volfgang Beker Scenario: Danijel Kelman, Tomas Vendrih, Volfgang Beker
Nemački reditelj Volfgang Beker slavu je stekao filmom Zbogom, Lenjine, a zatim deset godina nije snimao. U svom povratničkom ostvarenju, ekranizaciji romana Danijela Kelmana koga je kod nas objavio Clio, donosi priču o neuspešnom, ali uobraženom kritičaru Sebastijanu Celneru, koji planira da napiše biografiju o ostarelom umetniku Manuelu Kaminskom, nekada cenjenom, a danas zaboravljenom slikaru. On ga pronalazi i uz obećanje da će ga odvesti kod njegove nekadašnje ljubavi iz mladosti, pisac vodi starca na putovanje po Evropi.
OTADŽBINA Režija: Oleg Novković Uloge: Nada Šargin, Vuk Kostić, Marta Bjelica, Nebojša Glogovac, Anita Mančić, Milica Mihajlović, Bojan Žirović, Dubravka Kovjanić, Marko Janketić
Na ovogodišnjem Festu u nacionalnoj selekciji biće prikazano dvadesetak srpskih filmova, uključujući i one čiji je Srbija manjinski koproducent. Među sedam naslova koji će na Festu premijerno biti prikazani nalaze se Vlažnost, Dobra žena, Procep, Apofenija, Otvorena i Paluba ispod Terazija, kao i novi film Olega Novkovića Otadžbina, urađen po scenariju Milene Marković. Film se bavi posledicama ratova, izbeglima, odbačenima i neprihvaćenima, i, po rediteljevim rečima, ispituje „mogućnost iskupljenja i ponovnog života posle apokalipse i zločina“. U središtu radnje je Maca, kafanska pevačica, koja je nesrećnim slučajem pre petnaest godina izgubila dete, a muž ju je napustio i zamonašio se, da bi sada napustio manastir u nameri da se iskupi. Film Otadžbina je drugi deo Novkovićeve trilogije započete filmom Beli Beli Svet.
SRCE PSA Režija: Lori Anderson Uloge: Arči, Džejson Berg,
Heung–Heung Čin
Lori Andreson, poznata muzička i performans umetnica, u ovom dugometražnom dokumentarnom filmu predstavlja svoja razmišljanja o ljubavi i smrti, a u vezi sa njenim psom, preminulim voljenim terijerom Lolabel. Andersonova dotiče temu ljubavi prema psu, bavi se svojim detinjstvom, muzikom, umetnošću i političkim stavovima. Sjajno koristeći sopstvene kompozicije, animacije i osmomilimetarski filmski zapis iz svoje porodične arhive, Anderson stvara predivnu tapiseriju ljubavi i gubitka – podsećajući nas na to da je svaka priča o ljubavi zapravo priča o duhovima. Razigrano, lucidno i srceparajuće ostvarenje, posvećeno uspomeni na njenog preminulog supruga Lua Rida, čije se prisustvo oseća kroz čitav film.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
