Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Ministarstvo kulture je na aukciji kod Kristija u Londonu kupilo 43 potpisana pisma Alberta Ajnštajna upućena Milevi Marić, i 10 pisama koje je Mileva pisala i potpisala Ajnštajnu.
„Kristi“ je ovu korespodenciju procenio između pola miliona i milion britanskih funti. U saopštenju Ministarstva kulture o ovoj kupovini ne navodi se koliko je naša država platila za pisma, ali je „Dojče vele“ naveo da su prodata za nešto više od pola miliona evra, ne navodeći ko je kupac.
Kupovinom ove građe, kažu u saopštenju iz Ministarstva kulture, nastavlja se politika „sakupljanja i očuvanja dragocene zaostavštine značajnih ličnosti naše istorije i kulture“.
Porodična kuća u Rumi
„Istovremeno, u susret velikom jubileju – 150 godina od rođenja srpske matematičarke i fizičarke Mileve Marić Ajnštajn sledeće godine, Ministarstvo kulture zajedno sa opštinom Ruma radi na obnovi njene porodične kuće, koja ima nespornu istorijsku vrednost“, objasnilo je Ministarstvo.
Ovog februara, Ministarstvo kulture odobrilo je projekat kompletne rekonstrukcije kuće u Rumi, na adresi Železnička 38, u kojoj je Mileva Marić-Ajnštajn provela detinjstvo i ranu mladost od 1877. do 1892. sa roditeljima, sestrom i bratom.
Plan je da u renoviranoj kući jedna prostorija bude posvećena Milevi Marić u vidu spomen sobe. Međutim. planirani izgled fasada ni malo ne liči na sadašnji izgled kuće.
Snimci kuće iz 19. i prve polovine 20. veka ne postoje, ali zahvaljujući jednoj fotografiji iz šezdesetih godina, kada se tu nalazila gostionica „Sremac“, vidi se da je Mileva Marić živela u jednostavnom kućerku, bez ikakve dekoracije. Buduća rekonstruisana kuća neće imati ništa od autentičnog izgleda, a njena fasada bićeu krašena pilastrima, korintskim kapitelima, nizom prozora, i završenim potkrovnim vencem.
Prepiska
Kupljena pisma otkrivaju dragocene podatke o životu Mileve Mrić, naveli su iz Ministarstva, njen lični odnos kao i naučnu saradnju sa Albertom Ajnštajnom.
Pisma između Alberta i Mileve su razmenjena pre njihovog venčanja, između 1897. i 1903. Jedan od ekskluziviteta je i što se u njima prvi i poslednji put pominje njihova tajno, pre stupanja u brak, rođena ćerka Liserl, koja je umrla kao jednogodišnja devojčica.
Iz ovih pisama se između ostalog saznaje i da se Albertova porodica protivila njihovom braku. Među pismima su i dva zanimljiva po tome što je za njih Ajnštajn koristio papir na kojem je prethodno beležio neke od svojih prvih naučnih proračuna.
„Znam da me ti od svih ljudi najdublje voliš i najbolje razumeš… Biću veoma srećan i ponosan kada nas dvoje zajedno dovedemo naš rad o relativnosti kretanja do pobedničkog zaključka“, napisao je Albert Milevi 27. marta 1901.
Kako navode „Večernje novosti“, poslednje pismo u ovoj prepisci napisano je posle njihovog venčanja, 6. januara 1903. U njemu se pominje Milevina nova trudnoća, sa Hansom Albertom, rođenim 14. maja 1904, ali i bolest male Liserl.
Ova akvizicija će biti pohranjena u Državnom arhivu Srbije. Ujedno, biće to osnova za formiranje Ličnog fonda Mileve Marić Ajnštajn, koji će zbog svog izuzetnog značaja za kulturu i nauku biti utvrđen za kulturno dobro – saopštili su iz Ministarstva kulture.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Istorijska godina Bitef festivala, u kojoj se odlučuje njegova sudbina, bliži se kraju. Već sad je jasno zašto je došlo do najveće krize ovog evropski važnog festivala, i ko je njen autor
Secesijsku vilu Šmit pod zaštitom zakona srušio je njen novi vlasnik Dušan Vajagić kako bi izgradio stanove. Pitanje je za koga je trebalo srušiti kulturno nasleđe, ako se zna da je Vrbas između dva popisa izgubio 13% stanovnika
Siniša Kovačević, dramski pisac i reditelj, povukao je tekst svoje drame „Beograd“ iz Narodnog pozorišta, iako je Upravni odbor odlučio da je stavi na repertoar u ovoj sezoni
Prvi dan Sajma knjiga prošao je uz nelagodnost da li će doći neki ljudi i polupati štandove onih koji 1. novembra ne budu radili, dok je Alternativni sajam u Četrnaestoj gimnaziji prošao uz dobre i prave reči i slobodne poglede
Milena Đorđijević premeštena je na drugo radno mesto Narodne biblioteke Srbije zato što je govorila na skupu Narodnog pozorišta, a o zidanju podzemne garaže koja ugrožava depo sa knjigama zaposleni više ne govore. Kažu - imamo i mi svog Bokana
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
