Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Ministarstvo kulture je na aukciji kod Kristija u Londonu kupilo 43 potpisana pisma Alberta Ajnštajna upućena Milevi Marić, i 10 pisama koje je Mileva pisala i potpisala Ajnštajnu.
„Kristi“ je ovu korespodenciju procenio između pola miliona i milion britanskih funti. U saopštenju Ministarstva kulture o ovoj kupovini ne navodi se koliko je naša država platila za pisma, ali je „Dojče vele“ naveo da su prodata za nešto više od pola miliona evra, ne navodeći ko je kupac.
Kupovinom ove građe, kažu u saopštenju iz Ministarstva kulture, nastavlja se politika „sakupljanja i očuvanja dragocene zaostavštine značajnih ličnosti naše istorije i kulture“.
Porodična kuća u Rumi
„Istovremeno, u susret velikom jubileju – 150 godina od rođenja srpske matematičarke i fizičarke Mileve Marić Ajnštajn sledeće godine, Ministarstvo kulture zajedno sa opštinom Ruma radi na obnovi njene porodične kuće, koja ima nespornu istorijsku vrednost“, objasnilo je Ministarstvo.
Ovog februara, Ministarstvo kulture odobrilo je projekat kompletne rekonstrukcije kuće u Rumi, na adresi Železnička 38, u kojoj je Mileva Marić-Ajnštajn provela detinjstvo i ranu mladost od 1877. do 1892. sa roditeljima, sestrom i bratom.
Plan je da u renoviranoj kući jedna prostorija bude posvećena Milevi Marić u vidu spomen sobe. Međutim. planirani izgled fasada ni malo ne liči na sadašnji izgled kuće.
Snimci kuće iz 19. i prve polovine 20. veka ne postoje, ali zahvaljujući jednoj fotografiji iz šezdesetih godina, kada se tu nalazila gostionica „Sremac“, vidi se da je Mileva Marić živela u jednostavnom kućerku, bez ikakve dekoracije. Buduća rekonstruisana kuća neće imati ništa od autentičnog izgleda, a njena fasada bićeu krašena pilastrima, korintskim kapitelima, nizom prozora, i završenim potkrovnim vencem.
Prepiska
Kupljena pisma otkrivaju dragocene podatke o životu Mileve Mrić, naveli su iz Ministarstva, njen lični odnos kao i naučnu saradnju sa Albertom Ajnštajnom.
Pisma između Alberta i Mileve su razmenjena pre njihovog venčanja, između 1897. i 1903. Jedan od ekskluziviteta je i što se u njima prvi i poslednji put pominje njihova tajno, pre stupanja u brak, rođena ćerka Liserl, koja je umrla kao jednogodišnja devojčica.
Iz ovih pisama se između ostalog saznaje i da se Albertova porodica protivila njihovom braku. Među pismima su i dva zanimljiva po tome što je za njih Ajnštajn koristio papir na kojem je prethodno beležio neke od svojih prvih naučnih proračuna.
„Znam da me ti od svih ljudi najdublje voliš i najbolje razumeš… Biću veoma srećan i ponosan kada nas dvoje zajedno dovedemo naš rad o relativnosti kretanja do pobedničkog zaključka“, napisao je Albert Milevi 27. marta 1901.
Kako navode „Večernje novosti“, poslednje pismo u ovoj prepisci napisano je posle njihovog venčanja, 6. januara 1903. U njemu se pominje Milevina nova trudnoća, sa Hansom Albertom, rođenim 14. maja 1904, ali i bolest male Liserl.
Ova akvizicija će biti pohranjena u Državnom arhivu Srbije. Ujedno, biće to osnova za formiranje Ličnog fonda Mileve Marić Ajnštajn, koji će zbog svog izuzetnog značaja za kulturu i nauku biti utvrđen za kulturno dobro – saopštili su iz Ministarstva kulture.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
