Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Ministarstvo kulture je na aukciji kod Kristija u Londonu kupilo 43 potpisana pisma Alberta Ajnštajna upućena Milevi Marić, i 10 pisama koje je Mileva pisala i potpisala Ajnštajnu.
„Kristi“ je ovu korespodenciju procenio između pola miliona i milion britanskih funti. U saopštenju Ministarstva kulture o ovoj kupovini ne navodi se koliko je naša država platila za pisma, ali je „Dojče vele“ naveo da su prodata za nešto više od pola miliona evra, ne navodeći ko je kupac.
Kupovinom ove građe, kažu u saopštenju iz Ministarstva kulture, nastavlja se politika „sakupljanja i očuvanja dragocene zaostavštine značajnih ličnosti naše istorije i kulture“.
Porodična kuća u Rumi
„Istovremeno, u susret velikom jubileju – 150 godina od rođenja srpske matematičarke i fizičarke Mileve Marić Ajnštajn sledeće godine, Ministarstvo kulture zajedno sa opštinom Ruma radi na obnovi njene porodične kuće, koja ima nespornu istorijsku vrednost“, objasnilo je Ministarstvo.
Ovog februara, Ministarstvo kulture odobrilo je projekat kompletne rekonstrukcije kuće u Rumi, na adresi Železnička 38, u kojoj je Mileva Marić-Ajnštajn provela detinjstvo i ranu mladost od 1877. do 1892. sa roditeljima, sestrom i bratom.
Plan je da u renoviranoj kući jedna prostorija bude posvećena Milevi Marić u vidu spomen sobe. Međutim. planirani izgled fasada ni malo ne liči na sadašnji izgled kuće.
Snimci kuće iz 19. i prve polovine 20. veka ne postoje, ali zahvaljujući jednoj fotografiji iz šezdesetih godina, kada se tu nalazila gostionica „Sremac“, vidi se da je Mileva Marić živela u jednostavnom kućerku, bez ikakve dekoracije. Buduća rekonstruisana kuća neće imati ništa od autentičnog izgleda, a njena fasada bićeu krašena pilastrima, korintskim kapitelima, nizom prozora, i završenim potkrovnim vencem.
Prepiska
Kupljena pisma otkrivaju dragocene podatke o životu Mileve Mrić, naveli su iz Ministarstva, njen lični odnos kao i naučnu saradnju sa Albertom Ajnštajnom.
Pisma između Alberta i Mileve su razmenjena pre njihovog venčanja, između 1897. i 1903. Jedan od ekskluziviteta je i što se u njima prvi i poslednji put pominje njihova tajno, pre stupanja u brak, rođena ćerka Liserl, koja je umrla kao jednogodišnja devojčica.
Iz ovih pisama se između ostalog saznaje i da se Albertova porodica protivila njihovom braku. Među pismima su i dva zanimljiva po tome što je za njih Ajnštajn koristio papir na kojem je prethodno beležio neke od svojih prvih naučnih proračuna.
„Znam da me ti od svih ljudi najdublje voliš i najbolje razumeš… Biću veoma srećan i ponosan kada nas dvoje zajedno dovedemo naš rad o relativnosti kretanja do pobedničkog zaključka“, napisao je Albert Milevi 27. marta 1901.
Kako navode „Večernje novosti“, poslednje pismo u ovoj prepisci napisano je posle njihovog venčanja, 6. januara 1903. U njemu se pominje Milevina nova trudnoća, sa Hansom Albertom, rođenim 14. maja 1904, ali i bolest male Liserl.
Ova akvizicija će biti pohranjena u Državnom arhivu Srbije. Ujedno, biće to osnova za formiranje Ličnog fonda Mileve Marić Ajnštajn, koji će zbog svog izuzetnog značaja za kulturu i nauku biti utvrđen za kulturno dobro – saopštili su iz Ministarstva kulture.
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
