Ono što je Bitef za pozorište odraslih, za ovdašnji dečji teatar su nedavno završeni festival lutkarskog pozorišta PITA, i festival TIBA koji upravo počinje
PITA i TIBA su skraćeni nazivi dva pozorišna festivala za decu. Za ovdašnji dečji teatar, oni su isto što je Bitef za pozorište odraslih. To znači da tokom tih festivala beogradska publika može da vidi kako se sada radi i razmišlja u dečjim pozorištima, da sazna šta je tamo u modi, i da mnogo toga nauči.
PITA, odnosno Puppetry International Theatre Adventure, (16–21. maj) prvi je internacionalni lutkarski festival u Beogradu. TIBA, odnosno Teatarska internacionalna beogradska avantura, (5–12. jun) godinu dana je starija. Za izgled i kvalitet oba festivala odgovoran je Igor Bojović, direktor PITA i selektor TIBA.
Ideju, organizaciju i realizaciju PITA potpisalo je jedino beogradsko lutkarsko pozorište – „Pinokio“. Igor Bojović, inače upravnik ovog pozorišta, kaže da je to „bila sjajna prilika da pozorište ‘Pinokio’ koje godinama gostuje u drugim zemljama, sada uzvrati gostoprimstvo, a i da Beogradu pokaže najnovije i najbolje lutkarske predstave Evrope“. Učesnici su bili iz Nemačke, Švedske, Slovenije, Slovačke, Rusije, Poljske, Italije, Austrije, zatim iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda i iz Podgorice. Selektor Slobodan Marković odabrao je različite pozorišne modele – klasičnu bajku i ansambl-predstave kakve igraju u istočnoj Evropi, i predstave sa temama koje zanimaju zapadno pozorište, temama iz savremenog života koje govore o razvodu, smrti i drugim životnim pitanjima bitnim za razvoj deteta.
Festival je realizovan za samo mesec dana ali, kako kaže Igor Bojović, „nakon rada od nekoliko godina, i nakon hiljade i hiljade kilometara uspešnih turneja i gostovanja na kojima je ‘Pinokio’ stekao mnogo prijatelja koji su odmah pristali da dođu u Beograd na festival“. Podjednako važno učešće u ovom organizacionom poduhvatu imala je Skupština grada, pokrovitelj Festivala. „Umeli su da osete kakve pozitivne posledice ovakav projekat može da ima po domaće lutkarstvo. Pored Skupštine grada pomoglo je i Ministarstvo kulture. Za pozorište „Pinokio“ PITA je bila dragocena prilika da izađemo iz okvira sopstvene avlije i da to što smo jedini u Beogradu ne bude dovoljno da smatramo da smo i najbolji.“
Međunarodni žiri Festivala ocenio je predstavu Čarobno Kendzovo oružje pozorišta „Pinokio“ najboljom i dodelio joj Gran pri. Osim ove, PITA ima samo još jednu, Specijalnu nagradu. Ove godine dele je Italijani (Neobične vesti sa druge planete) i Gradsko pozorište Podgorica (Palčica). Čarobno Kendzovo oružje je jedna od najznačajnijih predstava realizovanih u „Pinokiju“. Reditelj je Viktor Klimčuk iz Belorusije, odatle su i ostali autori, glumci su beogradski, a lutke su pravljene u Bugarskoj. „To je internacionalni projekat i smatram da nije slučajno što je žiri smatrao da je najbolji.“
Ovogodišnja selekcija TIBA je presek repertoarskih tendencija koje su u poslednjih nekoliko godina aktuelne na evropskim scenama, a koje su sticajem okolnosti nama bile nedostupne. Bojović ih je svrstao u tri grupe. „Jednu grupu čine predstave rađene po motivima klasičnih bajki, mitova i literature, koji su bili inspiracija za nova pitanja i istraživanja. U drugoj grupi su projekti neverbalnog teatra, čija su osnovna izražajna sredstva pokret i animacija, dok je treća grupa najprovokativnija. U njima su predstave koje dovode u pitanje šta je za decu a šta nije, i namenjene su tinejdžerima, odnosno takozvanom omladinskom teatru.“
Godinu dana nakon prvog, prošlogodišnjeg festivala TIBA, vidno je „tematsko-idejno pomeranje ka evropskom repertoaru, naše otvaranje ka novim tendencijama i svetu, što nam je i bio cilj“, ocenjuje Bojović. A nedavno završena PITA, osim što je pokazala šta je novo u svetu, pomogla je i afirmaciji domaćeg lutkarstva zato što se lutkarsko pozorište kod nas tek poslednjih godina pomerilo sa margine kulturnog života. Bojović tvrdi da „ovde većina ljudi misli da je lutkarsko pozorište nekakav paravan iza kojeg vise lutke. A ono odavno nije to, sada se mogu raditi kreativno veoma unosni projekti.“ I nagrađeni Kendzo i naša nedavna premijera Malog princa, predstave u kojoj je iskorišćen video-bim i kompjuterska animacija, to dokazuju. Zastarelo je i mišljenje da su lutkarske predstave samo za decu. Mi smo prošle godine uradili Ivice, predstavu za odrasle u kojoj igraju lutke. Na poslednjem Belefu tražila se karta više za Staljingradsku bitku, takođe lutkarsku predstavu za odrasle. Ova forma je poslednjih godina izuzetno popularna u svetu, a očigledno da i beogradska publika ima potrebe za takvim pozorištem. Nameravamo da iduće godine jedan deo PITA bude za odrasle. Verujem da će i „Pinokio“ raditi još takvih predstava, što ne znači da će menjati repertoarsku politiku i odustati od dečje publike.“
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
