Posle mnogo godina, trideset prvi Fest prikazao veliki deo onoga o čemu ste prethodnih meseci, kao redovni posetilac imdb-a ili čitalac Sight and sounda, sanjali. Ako vam nešto znače nagrade, videli ste sve Palme, Oskare i Medvede
Ako ste bili vredni i zainteresovani, naloženi i predani, ako ste, dakle, videli sve što se na Festu imalo videti, preostaje vam sad samo jedno pitanje: šta ćete, pobogu i zaboga, gledati narednih meseci u bioskopu? Jer, činjenica je da je, posle mnogo godina, trideset prvi Fest prikazao veliki deo onoga o čemu ste prethodnih meseci, kao redovni posetilac imdb-a ili čitalac Sight and sounda, sanjali. Ako vam nešto znače nagrade, videli ste sve Palme, Oskare i Medvede. Ako vas lože velika imena, overili ste Spilberga, Kronenberga, Polanskog, Soderberga. Ako preferirate frikove, sigurno niste propustili P.T. Andersona, Balabanova, Džounzija, Verbinskog. Ako mrzite Holivud i high budget, vanfestivalski bioskop vam i tako nije opcija. Na vreme ste kupili karte za neku od malih sala s dosta sumnjivom projekcijom (onda opet, nisu li u ovom „gradu“ sve takve?) i gledali Pisma na vetru, Najlepšu, ili Zbogom Lenjinu. Dobro, možda ste pokušali da vidite i meksički Japan, no se zagubio. A jednake ste sreće bili ako ste se kao, recimo, ljubitelj dobre fotografije na velikom platnu, mesecima spremali za Daleko od raja. Na greškama se uči, pa se sledeće godine kopije verovatno neće držati na hodniku. Možda će nekima delovati bizarno ili ironično ali, najjednostavnije formulisano, valjda za sve treba vremena. Pa, s tim u vezi, nije baš toliko čudno što aktuelne glumačke ili rediteljske zvezde nisu pohitale k Srbiji i Crnoj Gori, već se sve nešto kane i premišljaju. Mislim, krivo li je letenje i talibani, kriv li nam je Predsednik u Hagu, ali hvala Aznavuru, dragom čoveku, koji je izvoleo biti počasni predsednik ovdašnje nam kulturne institucije. Prisustvo Kena Rasela značajem je obrnuto srazmerno slabašnom publicitetu koji je izazvao. Njegov mini-ciklus tim povodom „prikačen“ festovskim zgodama sigurno će postati bitna tačka u životima nekih, tu slučajno zalutalih ili filmskom erudicijom okupljenih mladih ljudi. Potpisnica je, ometena terminima prikazivanja i teškim dnevnim životom, doduše propustila hit Dozvoljeno pušenje i većinu drugih favorita iz ciklusa Đavo u telu, a promakli su joj i poneki biseri ex–yu produkcije, ali ne sumnja da se i tu svašta naučilo. Jer: za filmofile (najzad!) put je svakako dobar. Za ljubitelje gradskih dešavanja, nešto se to sporije kreće, ali, budimo optimisti, ići će. Mala preporuka za novinare: sledeće godine ne propustite da sebi kupite karte za otvaranje i zatvaranje. Može biti bitno, može biti suludo, može biti čudno i preterano neverovatno, heh, može čak biti i dobro, a vi nećete biti tu da vidite.
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Koncertno izvođenje opere za decu „Deca Bestragije“ Lazara Đorđevića, koja priča o zajedništvu, predstavlja mlade autore i izvođače, i dokazuje da je opera živa i savremena muzička forma
Na Beograd film festivalu su i Sodebergovi „Kristoferi“, kao film iznenađenja. „Uživajte u magiji dok je još ima“, poruka je publici na otvaranju ovog prvog beogradskog filmskog festivala
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
