Svima čiji su projekti prihvaćeni Komisija Ministarstva je uputila tri identične rečenice, a onima koji nisu – dve. Među dobitnicima državnog novca ističu se lokalne kolonije, susreti i slične priredbe
Još uvek nisu objavljeni rezultati svih konkursa za sufinansiranje koje je Ministarstvo kulture raspisalo krajem prošle odnosno početkom ove godine.
Među objavljenima, su rezultati Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture.
Konkurs je raspisan 27. novembra 2023. godine, rok za podnošenje predloga bio je 26. decembar, a prema zakonu rezultate je trebalo objaviti 60 dana nakon tog datuma. Konkursna komisija koju su činili Jelena Medaković, Radoš Antonijević i Zoran Čalija, sačinili su 21. februara predlog projekata koje treba podržati ili ne. To znači da je Ministarstvo moglo da objavi rezultate u zakonskom roku, do kraja februara.
Rezultati su objavljeni 19. jula, gotovo pet meseci kasnije.
Srbija i Kosovo
Na konkurs je stiglo 294 predloga, od kojih je prihvaćeno 135, Ministarstvo je za njihove projekte odvojilo 80,1 milion dinara, a veći deo konkurenata je odbijen.
Najviši iznos, 2,500.000 dinara dobiće Kulturni centar Beograda za 60. Oktobarski salon. Zatim slede Galerija savremene umetnosti Art for All iz Beograda dobiće 2.000.000 dinara za „Flow – Contemporary Art from the Open Balkan“ u Vašingtonu, Udruženje Konstrukt dobiće 1,500.000 za „Izazove modernizma“, Dom Jevrema Grujića u Beogradu dobiće 1,200.000 dinara za program „Dragoš Kalajić – povratak hiperborejaca“.
Po jedan milion dobiće 10 projekata, a na ostale je podeljen ostatak najčešće po 400.000 dinara. Najniži iznos je 300.000 dinara.
Tri rečenice
Istraživanje o ovim rezultatima će se tek obaviti. Na prvi pogled ima se utisak da je Komisiji bilo važno da novac raspodeli po celoj Srbiji sa Kosovom, zato što su uočljive lokalne umetničke kolonije, susreti i slične priredbe, koje su, po njima, bile važnije od na primer godišnjih programa renomiranih galerija.
Pored objašnjenja svakog prihvaćenog rada, u rubrici Objašnjenje, napisane su tri identične rečenice: „Izražena usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Izražen kvalitet i sadržajna inovativnost projekta. Izražen stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice.“
Među odbijenima je vrlo lako naći one kojima više pristaju ove tri rečenice, od onih koji su u delu prihvaćenih.
Takođe, među prihvaćenima ima nekoliko njih koji se, barem sudeći po IPR-u, ne bave umetnošću. Na primer VMS DOO Beograd, koje je dobilo 400.000 dinara za izložbu Milije Čpajeka u Firenci, je preduzeće za projektovanje inženjering i konsalting.
Od odbijenih, javno su objavljena samo dva reagovanja: Umetničkog prostora U10 i Galerije SULUJ.
Prostor U10
U10 je predložilo tri programa, i sva tri su odbijena. To su: Godišnji program Umetničkog prostora U10, izložba studenata master studija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – Masterpieces VI, i projekat Rekli su mi da planeta ima živčane završetke.
Uprkos tome, u Galeriji U10 će se od 1. do 31. avgusta, svakog dana, održati umetnički program „Plestelin“ koji priprema platforma „Stereovizija“, sa više od 25 radova više od 30 autora i autorki iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Švajcarske, Nemačke, Rusije, Tajvana.
Galerija SULUJ
Zatim, Ministarstvo kulture je i ove, osme godine za redom, odbilo da sufinansira rad Galerije SULUJ, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije. To znači da će umetnici, da bi javnosti pokazali svoj rad a pre svega da bi uticali na razvoj naše likovne scene, opet morati sami da plate sve troškove izlaganja u ovoj galeriji.
U obrazloženju komisije Ministarstva zašto smatra da država ne treba da pomogne rad ove Galerije, navedene su dve rečenice koje su poslate svim odbijenim: „Upitna je usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Upitan je kvalitet i sadržajna inovativnost projekta“.
Inače, Galerija ove godine obeležava 30 godina postojanja, što znači da je jedna od retkih u Beogradu s tolikim stažom a da pripada civilnom sektoru.
Osim svoje godišnjice, ove godine će obeležiti i 125 godina Doma „Anker“ na Terazijama 26 u kome se nalaze. Tu gde su sada oni, dvadesetih godina prošlog veka otvorena je prva umetnička galerija u okviru delatnosti Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete – preteče Ministarstva kulture.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
