Svima čiji su projekti prihvaćeni Komisija Ministarstva je uputila tri identične rečenice, a onima koji nisu – dve. Među dobitnicima državnog novca ističu se lokalne kolonije, susreti i slične priredbe
Još uvek nisu objavljeni rezultati svih konkursa za sufinansiranje koje je Ministarstvo kulture raspisalo krajem prošle odnosno početkom ove godine.
Među objavljenima, su rezultati Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture.
Konkurs je raspisan 27. novembra 2023. godine, rok za podnošenje predloga bio je 26. decembar, a prema zakonu rezultate je trebalo objaviti 60 dana nakon tog datuma. Konkursna komisija koju su činili Jelena Medaković, Radoš Antonijević i Zoran Čalija, sačinili su 21. februara predlog projekata koje treba podržati ili ne. To znači da je Ministarstvo moglo da objavi rezultate u zakonskom roku, do kraja februara.
Rezultati su objavljeni 19. jula, gotovo pet meseci kasnije.
Srbija i Kosovo
Na konkurs je stiglo 294 predloga, od kojih je prihvaćeno 135, Ministarstvo je za njihove projekte odvojilo 80,1 milion dinara, a veći deo konkurenata je odbijen.
Najviši iznos, 2,500.000 dinara dobiće Kulturni centar Beograda za 60. Oktobarski salon. Zatim slede Galerija savremene umetnosti Art for All iz Beograda dobiće 2.000.000 dinara za „Flow – Contemporary Art from the Open Balkan“ u Vašingtonu, Udruženje Konstrukt dobiće 1,500.000 za „Izazove modernizma“, Dom Jevrema Grujića u Beogradu dobiće 1,200.000 dinara za program „Dragoš Kalajić – povratak hiperborejaca“.
Po jedan milion dobiće 10 projekata, a na ostale je podeljen ostatak najčešće po 400.000 dinara. Najniži iznos je 300.000 dinara.
Tri rečenice
Istraživanje o ovim rezultatima će se tek obaviti. Na prvi pogled ima se utisak da je Komisiji bilo važno da novac raspodeli po celoj Srbiji sa Kosovom, zato što su uočljive lokalne umetničke kolonije, susreti i slične priredbe, koje su, po njima, bile važnije od na primer godišnjih programa renomiranih galerija.
Pored objašnjenja svakog prihvaćenog rada, u rubrici Objašnjenje, napisane su tri identične rečenice: „Izražena usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Izražen kvalitet i sadržajna inovativnost projekta. Izražen stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice.“
Među odbijenima je vrlo lako naći one kojima više pristaju ove tri rečenice, od onih koji su u delu prihvaćenih.
Takođe, među prihvaćenima ima nekoliko njih koji se, barem sudeći po IPR-u, ne bave umetnošću. Na primer VMS DOO Beograd, koje je dobilo 400.000 dinara za izložbu Milije Čpajeka u Firenci, je preduzeće za projektovanje inženjering i konsalting.
Od odbijenih, javno su objavljena samo dva reagovanja: Umetničkog prostora U10 i Galerije SULUJ.
Prostor U10
U10 je predložilo tri programa, i sva tri su odbijena. To su: Godišnji program Umetničkog prostora U10, izložba studenata master studija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – Masterpieces VI, i projekat Rekli su mi da planeta ima živčane završetke.
Uprkos tome, u Galeriji U10 će se od 1. do 31. avgusta, svakog dana, održati umetnički program „Plestelin“ koji priprema platforma „Stereovizija“, sa više od 25 radova više od 30 autora i autorki iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Švajcarske, Nemačke, Rusije, Tajvana.
Galerija SULUJ
Zatim, Ministarstvo kulture je i ove, osme godine za redom, odbilo da sufinansira rad Galerije SULUJ, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije. To znači da će umetnici, da bi javnosti pokazali svoj rad a pre svega da bi uticali na razvoj naše likovne scene, opet morati sami da plate sve troškove izlaganja u ovoj galeriji.
U obrazloženju komisije Ministarstva zašto smatra da država ne treba da pomogne rad ove Galerije, navedene su dve rečenice koje su poslate svim odbijenim: „Upitna je usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Upitan je kvalitet i sadržajna inovativnost projekta“.
Inače, Galerija ove godine obeležava 30 godina postojanja, što znači da je jedna od retkih u Beogradu s tolikim stažom a da pripada civilnom sektoru.
Osim svoje godišnjice, ove godine će obeležiti i 125 godina Doma „Anker“ na Terazijama 26 u kome se nalaze. Tu gde su sada oni, dvadesetih godina prošlog veka otvorena je prva umetnička galerija u okviru delatnosti Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete – preteče Ministarstva kulture.
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Popularni film „Meri Popins“ sa Džuli Endrjuz nije za sve uzraste, zato što u njemu ima uvreda po rasnoj osnovi
Jednog od najvećih vizuelnih i pozorišnih umetnika Roberta Boba Vilsona znamo po njegovim predstavama koje su bile na Bitefu, a posebno po sjajnom predavanju koje je održao tokom ratih devedesetih
Za mesec dana počinje prvi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru. Zna se da su u Odboru Gaga Antonijević, Lazar Ristovski, Miroslav Lekić, a očekuje se objavljivanje i programa
Premijer Macut najavljuje da će nacionalni udžbenici fokusirati znanje, da će usmeriti izdavaštvo, i da će osnažiti Zavod za udžbenike, ali ne pominje prava rešenja za ove probleme
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
