Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina novosadski časopis Polja bio je jedan od najvrednijih i najuglednijih u onoj „velikoj“, tj. stvarnoj Jugoslaviji; oko njega se okupljala jaka i razgranata novosadska/vojvođanska (neo)avangardna scena (ne samo književna) kao i budući postmodernisti – tada još umetnički poletarci – ali je krug njegovih saradnika, dakako, bio mnogo širi, obuhvatajući mnoga najznačajnija imena iz Beograda, Zagreba, Ljubljane etc. Časopis je obilovao prevodima tada najkurentnijih pisaca i teoretičara sa evropske i prekookeanske scene, od kojih su mnogi svoju južnoslovensku „praizvedbu“ imali upravo na njegovim stranicama. Tako su Polja bila jedan od najdoslednijih promicatelja duha (post)modernosti u jednom još uvek, pokazalo se, „epskom“ okruženju – čija će nam se barbarogenijska suština početkom devedesetih obrušiti pravo na glave – iz čega nekako prirodno proishodi i njihova potonja sudbina: početkom Velike Regresije Polja su prestala da izlaze, prirodno odumrevši kao, jelte, „relikt“ jednog „luksuznog“ vremena. Tek potkraj devedesetih došlo je do prvih ozbiljnijih pokušaja reanimacije časopisa, ali njegova prethodna redakcija nije u tome baš daleko odmakla.
Ovih dana se, napokon, pojavio prvi, vrlo obećavajući broj nove serije Polja (veoma lepo dizajniran), sa novom redakcijom (gl. ur. Laslo Blašković), formatom i konceptom, a u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. Broj otvara temat Kraj priče, posvećen, na različite načine, Džojsu, Eliotu, Paundu i Belom; u rubrici Glasovi nalaze se „isečci“ iz aktuelne književne produkcije, od kojih posebnoj pažnji treba preporučiti odlomak iz novog romana Milice Mićić Dimovske, čija se radnja odigrava u prepoznatljivom miljeu savremenog Novog Sada, te novu prozu Zorana Magičnog Ćirića, live iz Nišvila… Lice je posvećeno portretu Jovice Aćina, dok esejistički blok Iluminacije donosi poslasticu broja – šest tekstova Aleksandra Genisa, a takođe i tekstove Gojka Božovića o Jovanu Hristiću i Vladislave Gordić o prozi Antonija Isakovića i Milete Prodanovića. Ovaj broj zaključuje rubrika Polis koja će, reklo bi se, biti namenjena analitičkom propitivanju društva.
Polja se, dakle, vraćaju na dostojan način, već najavljujući za proleće broj posvećen Aleksandru Tišmi. Možda je nekako i bilo logično da ovakav časopis preskoči onakve devedesete. Časopisi to mogu, za razliku od ljudi koji ih prave.
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский