Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina novosadski časopis Polja bio je jedan od najvrednijih i najuglednijih u onoj „velikoj“, tj. stvarnoj Jugoslaviji; oko njega se okupljala jaka i razgranata novosadska/vojvođanska (neo)avangardna scena (ne samo književna) kao i budući postmodernisti – tada još umetnički poletarci – ali je krug njegovih saradnika, dakako, bio mnogo širi, obuhvatajući mnoga najznačajnija imena iz Beograda, Zagreba, Ljubljane etc. Časopis je obilovao prevodima tada najkurentnijih pisaca i teoretičara sa evropske i prekookeanske scene, od kojih su mnogi svoju južnoslovensku „praizvedbu“ imali upravo na njegovim stranicama. Tako su Polja bila jedan od najdoslednijih promicatelja duha (post)modernosti u jednom još uvek, pokazalo se, „epskom“ okruženju – čija će nam se barbarogenijska suština početkom devedesetih obrušiti pravo na glave – iz čega nekako prirodno proishodi i njihova potonja sudbina: početkom Velike Regresije Polja su prestala da izlaze, prirodno odumrevši kao, jelte, „relikt“ jednog „luksuznog“ vremena. Tek potkraj devedesetih došlo je do prvih ozbiljnijih pokušaja reanimacije časopisa, ali njegova prethodna redakcija nije u tome baš daleko odmakla.
Ovih dana se, napokon, pojavio prvi, vrlo obećavajući broj nove serije Polja (veoma lepo dizajniran), sa novom redakcijom (gl. ur. Laslo Blašković), formatom i konceptom, a u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. Broj otvara temat Kraj priče, posvećen, na različite načine, Džojsu, Eliotu, Paundu i Belom; u rubrici Glasovi nalaze se „isečci“ iz aktuelne književne produkcije, od kojih posebnoj pažnji treba preporučiti odlomak iz novog romana Milice Mićić Dimovske, čija se radnja odigrava u prepoznatljivom miljeu savremenog Novog Sada, te novu prozu Zorana Magičnog Ćirića, live iz Nišvila… Lice je posvećeno portretu Jovice Aćina, dok esejistički blok Iluminacije donosi poslasticu broja – šest tekstova Aleksandra Genisa, a takođe i tekstove Gojka Božovića o Jovanu Hristiću i Vladislave Gordić o prozi Antonija Isakovića i Milete Prodanovića. Ovaj broj zaključuje rubrika Polis koja će, reklo bi se, biti namenjena analitičkom propitivanju društva.
Polja se, dakle, vraćaju na dostojan način, već najavljujući za proleće broj posvećen Aleksandru Tišmi. Možda je nekako i bilo logično da ovakav časopis preskoči onakve devedesete. Časopisi to mogu, za razliku od ljudi koji ih prave.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
