Politika i umetnici: Sekretarka kulture Beograda ne zna da obaveza nije postignuće

„Tražimo momentalnu ostavku ministra kulture Nikole Selakovića i sekretarke Sekretarijata za kulturu Grada Beograda Nataše Mihailović Vacić“, zahtev je peticije Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije (ANKSS), pokrenute prošle nedelje.

Smatraju da oni „koje je država obezbeđivala za kulturu, čime ugrožavaju pravo na rad umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica i dalje doprinose urušavanju kulturnog sistema u Srbiji“.

Razloga za peticiju ima mnogo, a nalaze se u zahtevima:

Argumenti Sekretarke kulture

„Zahtevamo hitno objavljivanje rezultata svih konkursa Ministarstva kulture koji kasne već više od 200 dana. Zahtevamo hitno raspisivanje konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture Sekretarijata za kulturu Beograda, uz opravdane sumnje da su fondovi namenjeni konkursu zloupotrebljeni za partijsku manifestaciju Dani porodice“.

Nikola Selaković se nije ni osvrnuo na sve ovo, a sekretarka kulture im je napisala pismo.

U pismu negira sve primedbe ANKSS-a. Prebacuje im da ne znaju da „konkursi nisu jedini vid podrške“ i tvrdi da „Sekretarijat za kulturu i nezavisna udruženja umetnika nisu suprotstavljene strane.“ Poručuje im da bi „svi bi trebalo da radimo zajedno u interesu kulture i građana. Nažalost, ANKSS nastavlja sa manipulacijama koje stvaraju lažnu sliku o našem radu, čime nanose štetu kako nezavisnim umetnicima, tako i kulturnom životu Beograda i Srbije u celini“.

Zatim navodi kako to sve Grad pomaže umetnicima, pa kaže da im iz budžeta redovno izdvaja 320 miliona dinara godišnje za doprinose i poreze samostalnih umetnika., da ih pušta u javne prostore da tamo izvode svoje programe, da je prostor KC Magacin njihov, i slično.

Doprinosi su zakonska obaveza

Iz ANKSS su joj pažljivo i argumentovano odgovorili.

Evo samo detalja: podsećaju je „da je finansiranje doprinosa i poreza samostalnim umetnicima zakonska obaveza, a ne neko izuzetno dostignuće“.

Zatim: „korišćenje prostora javnih gradskih institucija za programe umetnica i umetnika, kao i njihovo učešće u programima gradskih manifestacija, nije nikakav ustupak, nego ponovo društvena obaveza“, s tim što u praksi „zavisi od dobre volje rukovodilaca kulturnih ustanova, što negativno utiče na rezultate rada javnih institucija koje ostaju bez društveno i kulturno relevantnih programa“.

Magacin

A o KC Magacin sekretarki poručuju sledeće „ Za prostor Magacina u Kraljevića Marka su se izborili sami umetnici i umetnice i uložili ogromna sredstva u obnovu infrastrukture koja je nebrigom upravo Sekretarijata bila izložena propadanju. Prostor koristi veliki broj umetnica i umetnika i više od 60 organizacija i to je, na žalost, jedan od retkih dostupnih i besplatnih prostora u gradu Beogradu koji se koristi za rad umetnika, produkciju, probe, ali i mnoštvo javnih programa.“

Kažu da se tu nalazi „jedina dostupna sala za savremeni ples“ i da su je „ izgradili sami umetnici bez ikakve podrške Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu.“

„Gospođa Mihailović tokom svog mandata nijednom nije posetila Magacin da se upozna sa programima, potrebama korisnika i mogućnostima koje bi ovaj prostor dodatnim ulaganjima i podrškom Grada mogao da otvori za mnogobrojne umetnice i umetnike, umetničke kolektive i organizacije koji svojim radom i programima ovaj grad čine onim što on jeste.“

Cvetković: nema dijaloga

Marijana Cvetković, članica ANKSS, kaže za „Vreme“ da je u datim okolnostima, peticija jedina moguća komunikacija.

„Pošto dijaloga nema, nema javne diskusije,  a i svaka prilika biva eskivirana –vlast se ne izlaže nikakvoj situaciji u kojoj bi mogla da bude suočena sa neprijatnim pitanjem –  ne postoji forma razgovora između onih koji kreiraju politike i stvaralaca kulture, peticija je jedini preostali način da skrenemo pažnju javnosti na ove teme. Jer, u kulturi, tek ako se desi incident kritičkog mišljenja,  setite se Filharmonije, čuje se za teme kulture“, kaže Marijana Cvetković.