Nezavisna kulturna scena je pokrenula peticiju za smenu ministra kulture Nikole Selakovića i sekretarke kulture Beograda Nataše Mihailović Vacić. Ona je odgovorila na zahtev i pokazala da baš ne razume o čemu se radi
„Tražimo momentalnu ostavku ministra kulture Nikole Selakovića i sekretarke Sekretarijata za kulturu Grada Beograda Nataše Mihailović Vacić“, zahtev je peticije Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije (ANKSS), pokrenute prošle nedelje.
Smatraju da oni „koje je država obezbeđivala za kulturu, čime ugrožavaju pravo na rad umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica i dalje doprinose urušavanju kulturnog sistema u Srbiji“.
Razloga za peticiju ima mnogo, a nalaze se u zahtevima:
Argumenti Sekretarke kulture
„Zahtevamo hitno objavljivanje rezultata svih konkursa Ministarstva kulture koji kasne već više od 200 dana. Zahtevamo hitno raspisivanje konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture Sekretarijata za kulturu Beograda, uz opravdane sumnje da su fondovi namenjeni konkursu zloupotrebljeni za partijsku manifestaciju Dani porodice“.
Nikola Selaković se nije ni osvrnuo na sve ovo, a sekretarka kulture im je napisala pismo.
U pismu negira sve primedbe ANKSS-a. Prebacuje im da ne znaju da „konkursi nisu jedini vid podrške“ i tvrdi da „Sekretarijat za kulturu i nezavisna udruženja umetnika nisu suprotstavljene strane.“ Poručuje im da bi „svi bi trebalo da radimo zajedno u interesu kulture i građana. Nažalost, ANKSS nastavlja sa manipulacijama koje stvaraju lažnu sliku o našem radu, čime nanose štetu kako nezavisnim umetnicima, tako i kulturnom životu Beograda i Srbije u celini“.
Zatim navodi kako to sve Grad pomaže umetnicima, pa kaže da im iz budžeta redovno izdvaja 320 miliona dinara godišnje za doprinose i poreze samostalnih umetnika., da ih pušta u javne prostore da tamo izvode svoje programe, da je prostor KC Magacin njihov, i slično.
Doprinosi su zakonska obaveza
Iz ANKSS su joj pažljivo i argumentovano odgovorili.
Evo samo detalja: podsećaju je „da je finansiranje doprinosa i poreza samostalnim umetnicima zakonska obaveza, a ne neko izuzetno dostignuće“.
Zatim: „korišćenje prostora javnih gradskih institucija za programe umetnica i umetnika, kao i njihovo učešće u programima gradskih manifestacija, nije nikakav ustupak, nego ponovo društvena obaveza“, s tim što u praksi „zavisi od dobre volje rukovodilaca kulturnih ustanova, što negativno utiče na rezultate rada javnih institucija koje ostaju bez društveno i kulturno relevantnih programa“.
Magacin
A o KC Magacin sekretarki poručuju sledeće „ Za prostor Magacina u Kraljevića Marka su se izborili sami umetnici i umetnice i uložili ogromna sredstva u obnovu infrastrukture koja je nebrigom upravo Sekretarijata bila izložena propadanju. Prostor koristi veliki broj umetnica i umetnika i više od 60 organizacija i to je, na žalost, jedan od retkih dostupnih i besplatnih prostora u gradu Beogradu koji se koristi za rad umetnika, produkciju, probe, ali i mnoštvo javnih programa.“
Kažu da se tu nalazi „jedina dostupna sala za savremeni ples“ i da su je „ izgradili sami umetnici bez ikakve podrške Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu.“
„Gospođa Mihailović tokom svog mandata nijednom nije posetila Magacin da se upozna sa programima, potrebama korisnika i mogućnostima koje bi ovaj prostor dodatnim ulaganjima i podrškom Grada mogao da otvori za mnogobrojne umetnice i umetnike, umetničke kolektive i organizacije koji svojim radom i programima ovaj grad čine onim što on jeste.“
Cvetković: nema dijaloga
Marijana Cvetković, članica ANKSS, kaže za „Vreme“ da je u datim okolnostima, peticija jedina moguća komunikacija.
„Pošto dijaloga nema, nema javne diskusije, a i svaka prilika biva eskivirana –vlast se ne izlaže nikakvoj situaciji u kojoj bi mogla da bude suočena sa neprijatnim pitanjem – ne postoji forma razgovora između onih koji kreiraju politike i stvaralaca kulture, peticija je jedini preostali način da skrenemo pažnju javnosti na ove teme. Jer, u kulturi, tek ako se desi incident kritičkog mišljenja, setite se Filharmonije, čuje se za teme kulture“, kaže Marijana Cvetković.
„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
Svaki pokušaj kroćenja umetnosti je autogol za onoga ko to radi, ali postavljanje Bokana u Narodno pozorište je deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju – rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za serijal „Kvaka 23“
Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
