Generalštab, zgradu uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu koju je država poklonila zetu Donalda Trampa, štiti zakon po kome se ona ne prodaje.
Kompleks zgrada Generalštaba građen je od 1956. do 1965. godine po projektu autoriteta moderne arhitekture u nas, Nikole Dobrovića. U istoriji arhitekture se svrstava među najznačajnije građevine modernizma Jugoistočne Evrope.
U NATO bombardovanju 1999. godine teško je oštećen.
Šest godina nakon toga, proglašen je kulturnim dobrom. Ovaj status podrazumeva da zaštićeni objekat bude vraćen u prvobitno arhitektonsko stanje.
Godinu dan kasnije, 2006, Republička direkcija za imovinu pokrenula je inicijativu da se Generalštab izbriše iz registra kulturnih dobara, čemu su se obradovali zagovornici tada aktuelne ideje da Generalštab treba srušiti kako bi se atraktivna lokacija oslobodila. Zahvaljujući Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ova inicijativa je osujećena.
Nova kampanja za brisanje zaštite i zahtev „da se jednostavno objekti poruše i lokacije stave u funkciju… zato što je ugrožena bezbednost prolaznika“ došla je 2013. od tadašnjeg ministra za građevinu i urbanizam Velimira Ilića, ali ni ona nije dobila zeleno svetlo jer tadašnja Ocena građevinske inspekcije o nebezbednosti zgrada nije bio dovoljan razlog da se Generalštabu oduzme statusa spomenika kulture.
Najnovije opravdanje za isti cilj nazvan je „revitalizacija i razvoj lokacije“.
Struka je unisono protiv odluke države da pokloni Generalštab.
Arhitekta Slobodan Maldini podseća da je „jedina građevina koja je preživela atomsku bombu u Hirošimi, Genbaku kupola, pretvorena u Memorijal mira, kao i da su na mestu uništenih Kula bliznakinja u Njujorku Amerikanci podigli veličanstveni Nacionalni memorijal i muzej 11. septembra, a pored njega širom SAD sagrađeni su brojni spomenici od ostataka čelika sa srušenih kula.“
Maldini piše u „Večernjim novostima“ da je „kompleks Dobrovićevog Generalštaba važan duhovni stožer i simbol nacije i njime se ne trguje! Po ugledu na Amerikance, ovu beogradsku meku turista, vredan istorijski testament, treba sačuvati i pretvoriti u Memorijalni centar. Samo na taj način moći ćemo mladim pokolenjima da pogledamo u oči i zadržimo sećanje na istorijske događaje u kojima smo teško i nepravedno propatili. Takvo opredeljenje biće jasan pokazatelj da smo kao država suvereni, dostojanstveni i ne odričemo se svoje istorije, bez obzira na puste želje pojedinaca.“
