Šest godina nakon što je oštećen u NATO bombardovanju, kompleks zgrada Generalštaba je proglašen za kulturno dobro. Od tad ne prestaju pokušaji da se ova prepreka prevaziđe a Generalštab pretvori u nešto profitabilno
Generalštab, zgradu uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu koju je država poklonila zetu Donalda Trampa, štiti zakon po kome se ona ne prodaje.
Kompleks zgrada Generalštaba građen je od 1956. do 1965. godine po projektu autoriteta moderne arhitekture u nas, Nikole Dobrovića. U istoriji arhitekture se svrstava među najznačajnije građevine modernizma Jugoistočne Evrope.
U NATO bombardovanju 1999. godine teško je oštećen.
Šest godina nakon toga, proglašen je kulturnim dobrom. Ovaj status podrazumeva da zaštićeni objekat bude vraćen u prvobitno arhitektonsko stanje.
Godinu dan kasnije, 2006, Republička direkcija za imovinu pokrenula je inicijativu da se Generalštab izbriše iz registra kulturnih dobara, čemu su se obradovali zagovornici tada aktuelne ideje da Generalštab treba srušiti kako bi se atraktivna lokacija oslobodila. Zahvaljujući Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ova inicijativa je osujećena.
Nova kampanja za brisanje zaštite i zahtev „da se jednostavno objekti poruše i lokacije stave u funkciju… zato što je ugrožena bezbednost prolaznika“ došla je 2013. od tadašnjeg ministra za građevinu i urbanizam Velimira Ilića, ali ni ona nije dobila zeleno svetlo jer tadašnja Ocena građevinske inspekcije o nebezbednosti zgrada nije bio dovoljan razlog da se Generalštabu oduzme statusa spomenika kulture.
Najnovije opravdanje za isti cilj nazvan je „revitalizacija i razvoj lokacije“.
Struka je unisono protiv odluke države da pokloni Generalštab.
Arhitekta Slobodan Maldini podseća da je „jedina građevina koja je preživela atomsku bombu u Hirošimi, Genbaku kupola, pretvorena u Memorijal mira, kao i da su na mestu uništenih Kula bliznakinja u Njujorku Amerikanci podigli veličanstveni Nacionalni memorijal i muzej 11. septembra, a pored njega širom SAD sagrađeni su brojni spomenici od ostataka čelika sa srušenih kula.“
Maldini piše u „Večernjim novostima“ da je „kompleks Dobrovićevog Generalštaba važan duhovni stožer i simbol nacije i njime se ne trguje! Po ugledu na Amerikance, ovu beogradsku meku turista, vredan istorijski testament, treba sačuvati i pretvoriti u Memorijalni centar. Samo na taj način moći ćemo mladim pokolenjima da pogledamo u oči i zadržimo sećanje na istorijske događaje u kojima smo teško i nepravedno propatili. Takvo opredeljenje biće jasan pokazatelj da smo kao država suvereni, dostojanstveni i ne odričemo se svoje istorije, bez obzira na puste želje pojedinaca.“
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
