U Parizu su gotovo istovremeno upriličene vanserijske izložbe dvojice velikih umetnika, savremenika i prijatelja, rođenih u istoj zemlji – Španca Pabla Pikasa i Katalonca Huana Miroa. Mašta, jarke boje, melanholija i energija utkane su u ove postavke koje ne ostavljaju ravnodušnim
Za „Vreme“ iz Pariza
„Godine 1900, u svojoj osamnaestoj godini, Pablo Ruiz, koji će uskoro svoja dela početi da potpisuje sa Pikaso, već je imao sva obeležja mladog čuda“, piše na ulazu izložbe Pikaso: plavo i roze u monumentalnom pariskom muzeju „Orsej“. Postavka prikazuje dela čuvenog španskog umetnika nastala u kratkom periodu njegove karijere, između 1900. i 1906. godine, dokazujući citiranu konstataciju. Ne čudi stoga što su ovu izložbu posetili brojni šefovi država i vlada kada su, obeležavajući Dan primirja u Prvom svetskom ratu, boravili u glavnom gradu Francuske.
Očekivano, bio je to medijski izuzetno propraćen događaj. Činjenica da je izabran „Orsej“ da ugosti svetske državnike – osim razgledanja Pikasove izložbe tu im je priređena i svečana večera, bila je sjajna besplatna reklama i za izložbu i za muzej. Ova zadivljujuća građevina, smeštena na levoj obali Sene, nekada je bila železnička stanica. A danas, svojom širinom, prozračnošću i neverovatno kreativnim rešenjima enterijera (vidi sliku), muzej posetioce zbilja ostavlja bez teksta. Ne čudi stoga što „Orsej“ svake godine poseti oko tri i po miliona turista.
Izložba Pikaso: plavo i roze ponudila je više od trista Pikasovih radova iz rane faze njegovog stvaralaštva. „Više od pesnika, vajara i drugih slikara, ovaj Španac ranjava nas kao iznenadna hladnoća. Njegovi prikazi ogoljuju se u tišini“, piše u kritici Pikasove izložbe iz 1905. godine. Osvrćući se na aktuelnu izložbu u „Orseju“, uticajni „Figaro“ govori o „tamnoj lepoti“ prikazanih dela, a „Mond“ naglašava „opsesivnu preciznost“ Pikasovog rada u tom periodu.
S obzirom da je Pariz ipak neupitna kulturna metropola, u njemu se istovremeno kad i Pikasova, održava izložba još jednog svetskog slikara. U „Velikoj dvorani“, muzeju koji je otvoren iste, 1900. godine, i takođe povodom Svetske izložbe u Parizu kao i „Orsej“, otvorena je retrospektivna izložba Huana Miroa. Sto pedeset prikazanih radova, pružaju podjednaku uzbudljivu kreativnost, istina uz nešto drugačiju atmosferu i estetiku. Izložba katalonskog umetnika, koja se prostire na dva sprata, obuhvata slike, kolaže, skulpture i trodimenzionalne asamblaže nastale od 1915. do 1983. godine, gotovo do poslednjeg dana Miroovog života. U brošuri postavke zabeleženo je da „Huan Miro stvara iz svojih snova i otvara vrata svom pesničkom univerzumu“. Prestonička štampa, baš kao i u slučaju njegovog zemljaka Pikasa, nadahnuto je izveštavala o Miroovoj izložbi: „Genije 20. veka“, „San na vrhu četkice“, „Miro prikazao svu poeziju umetnosti“ – samo su neki od naslova tekstova koji su se naprosto utrkivali u superlativima.
Zbog ogromnih gužvi i redova, karte za oba muzeja skoro da se nisu mogle kupiti na blagajni i najlakše je bilo naručiti ih preko interneta, po mogućstvu nekoliko dana (ili čak nedelja) unapred. Poznavaoci prilika preporučili su vašem izveštaču da, kod onlajn odabira termina za dolazak, izabere ili rani jutarnji ili večernji termin, jer je tada i najmanja navala turista. Možda je upravo zbog toga delovalo da su većinu prisutnih posetilaca činili Francuzi, uz tek ponekog stranca. Komercijalni aspekt izložbi, osim skupih ulaznica – koje, inače, nakon obavljene kupovine ne mogu da se otkažu ili vrate – upotpunjavaju i solidno opremljene suvenirnice, odnosno gift–šopovi, strateški locirani kod izlaza iz muzeja.
Slučajnost ili ne, tek, izložbe pirinejskih majstora imale su i dodatnu emotivnu simboliku. Pablo Pikaso i Huan Miro upoznali su se 1920. godine upravo u Parizu, u tadašnjem Pikasovom ateljeu, i moglo bi se reći da se među njima stvorio ne samo kolegijalni, već i iskren prijateljski odnos koji je trajao decenijama. Nešto stariji i poznatiji Pikaso podržavao je rad mlađeg kolege i neretko je „usmeravao trgovce umetničkim delima i kolekcionare u Miroovom pravcu“, kako je navedeno na sajtu španskog velikana. Jednom prilikom, Huan Miro prisetio se početaka njegovog druženja sa čuvenim Špancem: „U početku je Pikaso, prirodno, bio rezervisan prema meni – ali nakon što se upoznao sa mojim radom, provodili smo sate razgovora u njegovom studiju, veoma često se viđajući“. Miro je otkrio i koliko malo je zapravo potrebno za umetničko stvaralaštvo: „Treba mi polazna tačka, makar to bilo samo zrno prašine ili blesak svetlosti. Jedna stvar, dakle, koja dovodi do druge. Takav niz može da stvori čitav svet.“
Postavke pirinejskih majstora u Velikoj palati i „Orseju“ biće otvorene do januara (Pikaso), odnosno februara (Miro) 2019. godine.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
