Suzan Sontag, O ženama, prevod s engleskog Nada Donati; Štrik, Beograd 2025.
Knjiga O ženama zbirka je eseja i intervjua Suzan Sontag iz prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Tekstove je priredio njen sin Dejvid Rif, hronološki ih je poređao i time uputio u rane radove ove američke teoretičarke i spisateljice. Eseji o rodu, društvenim ulogama i ograničenjima, ali i o istoriji, estetici i smrti, o temama, dakle, koje će Suzan Sontag opsedati čitavog života, pokazuju nam na koji su se način formirali stavovi jedne od, nesumnjivo, najuticajnijih intelektualki dvadesetog veka. U ovim zapisima neupitne lucidnosti prepoznajemo njen intelektualni žar, ali i njeno nepokolebljivo odbijanje da se svrstava pod bilo koju zastavu, računajući i feminističku.
...…
Sontag se, dakle, bavi različitim temama: od nepravednih “dvostrukih aršina starenja”, po kojima muškarcima godine donose ugled, a ženama, navodno, samo gubitak vrednosti, preko analize diktata lepote (“lepota je ženski posao u ovom društvu i, istovremeno, pozornica njihovog porobljavanja”), sve do oštre kritike trajne privlačnosti fašističke estetike u eseju “Fascinantni fašizam”. Njeno pisanje je britko, često polemično i nikada ne pribegava lakim rešenjima. Ona razotkriva društvene, kulturne i političke obrasce koji oblikuju iskustvo žene, kako u javnoj sferi tako i u privatnom životu. Posebnu težinu imaju tekstovi nastali u dijalogu i neslaganju sa drugom velikom figurom američkog feminizma, pesnikinjom i esejistkinjom, Adrijen Rič. Dok je Ričova zastupala militantniji, jasno ideološki obojen feminizam, Sontagova je odbijala svako svrstavanje i prihvatanje etiketa. “Naravno da sam feministkinja”, govorila je, “ali nikada ne bih za sebe rekla da sam oslobođena žena.” Njen feminizam se sastojao u stalnom preispitivanju, a ne u prihvatanju slogana. Sontag nas suočava s činjenicom da i najprivlačnije parole mogu postati nova ograničenja, a da se oslobađanje žena ne može odvojiti od šire borbe protiv stereotipa, ideologije i lažnih normi. Njena rešenja možda nisu uvek jasna ili konačna, ali upravo u toj nepopustljivoj složenosti leži snaga njenih stavova. Drugim rečima, zbirka O ženama nije laka ni utešna knjiga.
Za današnjeg čitaoca ova zbirka je dragoceno svedočanstvo ne samo o jednom vremenu i raspravama koje su to vreme oblikovale ili mu se priklanjale, već i o ličnosti koja je odbijala da bude zarobljena u tuđim definicijama. U ranim esejima Suzan Sontag se predstavlja u svojoj najkritičnijoj ali i najranjivijoj formi, kao intelektualka koja je istovremeno bila deo ženskog iskustva, ali mu se i kritički opirala, istrajno odbijajući da se ukalupi u zadate obrasce. Danas, u eri društvenih mreža i digitalne samoprezentacije, njene misli zvuče gotovo proročki. Ako je u sedamdesetim godinama “jedini standard lepote bila mladost”, u vremenu Instagrama taj standard dodatno je zaoštren algoritmima, filterima i pritiscima neprekidnog poređenja. Upravo zato insistiranje Suzan Sontag na složenosti i otporu stereotipima, kao i na oslobađanju imaginacije, ostaje podjednako relevantno, možda i nužnije nego ikada pre.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Devet decenija B. B. svetlokose seks-bombe francuskog filma pedesetih, pionirke bikinija, egzistencijalističke ikone „apsolutne slobode“ kojoj je dosadilo da se skida
Francuska filmska legenda Brižit Bardo, filmska ikona pedesetih i šezdesetih godina, koja postala zaštitnica prava životinja, preminula je u 91. godini
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
