Obnova manastira Đurđevi stupovi u Rasu počela je 1999. a dolaskom monaha u manastir 2001. godine stvorili su se uslovi za njegovu dalju obnovu. U toku je široka kcija animiranja javnosti za pomoć u restauraciji ove zadužbine Stefana Nemanje iz XII veka
Manastirska slava Đurđevih stupova Sv. Đurđic proslavljena je u trpezariji obnovljenoj ove godine. Bilo je mnogo gostiju, monaha iz ostalih srpskih manastira i prijatelja koji su pomogli restauraciju manastira. Radost zbog slave uvećalo je monašenje dvojice monaha dan pre praznika. Takvog događaja u Đurđevim stupovima nije bilo više od tri veka. Iz manastira su kaluđeri otišli 1689. godine tokom povlačenja austrijske vojske. Nakon toga, Đurđevi stupovi, zadužbina Stefana Nemanje iz 1171. godine, ostaju pusti. Turci ruše njihovo zdanje, a kamen od koga je zidan manastir odnose u Novi Pazar za gradnju tamošnje tvrđave. Ratovi XX veka nastavili su s rušenjem.
A onda je 1999. godine Raško-prizrenska eparhija započela da obnavlja Đurđeve stupove uz pomoć Republičkog ministarstva kulture i vera, brojnih privatnih i društvenih preduzeća i vernika. Počelo se od restauracije manastirskog konaka a dolaskom trojice monaha iz Sopoćana 2001. godine i obnavljanjem liturgijskog života stvorili su se uslovi za dalju obnovu hrama. Tako, posle tri veka, manastir opet oživljava. „Sada nas ima sedam monaha“, kaže za „Vreme“ jeromonah Gerasim iz manastira Đurđevi stupovi i nastavlja, „Saznavši da se manastir obnavlja, mnogi, raznih profesija, hteli su da daju doprinos. Volja je to bila naroda da se manastir obnovi i, naravno, nas monaha. Kad neko da prilog za manastir, to je onda njegova zadužbina. I u doba Nemanjića, iako je Stefan Nemanja bio glavni ktitor, u gradnji je učestvovao čitav narod, svako prema svojim mogućnostima.“
Prva akcija kojom je animirana javnost da pomogne Stupovima bio je koncert duhovne muzike u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, na kome su pevali svi veći horovi i poznati operski umetnici. „Ljudi su predložili da se ta akcija zove ‘Podignimo duhovni stup’ misleći na stupove, kule koje krase manastir“, objašnjava jeromonah Gerasim. Pevače su sledili slikari, i manastiru priložili svoje radove. „A onda su moji lični prijatelji muzičari – jer sam ja, pre odlaska u manastir, bio muzičar – čuvši za sve to, odlučili da i oni daju doprinos. Smislili su da se koncert pod nazivom ‘Podignimo stupove’ održi na Tašmajdanu u ovo vreme, ali je odložen za januar ili mart. Kako sam nekad bio i sportista, i među njima imam prijatelje, tako da su mnogi od njih odlučili da učestvuju. Svaki naš fufbaler reprezentativac dao je prilog, Matija Kežman najveći, zatim naša odbojkaška reprezentacija, fudbalski klubovi Partizan i Crvena zvezda, košarkaši Bodiroga, Đorđević, Divac, Stojaković, Tomašević, Šćepanović, glumci Danilo Lazović, Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić, muzičari Đorđe Balašević, Ana Stanić, grupe Eyesburn, Darkwood Dub, Partibrejkers, Bajaga i Instruktori, Riblja čorba, Van Gog. Kako imam prijatelje i među novinarima, oni su pisali i izveštavali o manastiru, predstavu Vaskrsni Đurđevdan prenosili su RTS i Studio B, pa je i to prilog obnovi, i ti tekstovi su njihova zadužbina.“ Uskoro će u beogradskoj Galeriji fresaka biti održana i velika aukcijska izložba fresaka sa više od 150 radova domaćih ikonopisaca i ikonopisačkih radionica. Prihod će otići za obnovu manastirske crkve.
Dosad je obnovljen deo konaka sa sedam monaških ćelija, srednjovekovna trpezarija kralja Dragutina i monaška trpezarija. „U planu je da se obnovi cela Crkva svetog Georgija i, naravno, ako Bog da, i ostalo od konaka“, najavljuje jeromonah Gerasim. „Naša akcija, da se tako izrazim, osim materijalnog, ima i misionarski karakter. Ljudi koji nas pomažu dolaze u manastir, to je jedno hrišćansko prijateljstvo. Oni budu naši gosti, i sportisti i muzičari, svi nam dođu. To radimo ne samo zbog obnove manastira nego i zbog misije, zbog duhovnog života.“
Pokušaj Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da neovlašćeno iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše Generalštab nije uspeo
Počeo je decembar, a rezultati 16 konkursa za projekte u kulturi nisu objavljeni, mada je trebalo još krajem marta. Oni koji stvaraju kulturu, odavno su prestali da ih očekuju
U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
