Obnova manastira Đurđevi stupovi u Rasu počela je 1999. a dolaskom monaha u manastir 2001. godine stvorili su se uslovi za njegovu dalju obnovu. U toku je široka kcija animiranja javnosti za pomoć u restauraciji ove zadužbine Stefana Nemanje iz XII veka
Manastirska slava Đurđevih stupova Sv. Đurđic proslavljena je u trpezariji obnovljenoj ove godine. Bilo je mnogo gostiju, monaha iz ostalih srpskih manastira i prijatelja koji su pomogli restauraciju manastira. Radost zbog slave uvećalo je monašenje dvojice monaha dan pre praznika. Takvog događaja u Đurđevim stupovima nije bilo više od tri veka. Iz manastira su kaluđeri otišli 1689. godine tokom povlačenja austrijske vojske. Nakon toga, Đurđevi stupovi, zadužbina Stefana Nemanje iz 1171. godine, ostaju pusti. Turci ruše njihovo zdanje, a kamen od koga je zidan manastir odnose u Novi Pazar za gradnju tamošnje tvrđave. Ratovi XX veka nastavili su s rušenjem.
A onda je 1999. godine Raško-prizrenska eparhija započela da obnavlja Đurđeve stupove uz pomoć Republičkog ministarstva kulture i vera, brojnih privatnih i društvenih preduzeća i vernika. Počelo se od restauracije manastirskog konaka a dolaskom trojice monaha iz Sopoćana 2001. godine i obnavljanjem liturgijskog života stvorili su se uslovi za dalju obnovu hrama. Tako, posle tri veka, manastir opet oživljava. „Sada nas ima sedam monaha“, kaže za „Vreme“ jeromonah Gerasim iz manastira Đurđevi stupovi i nastavlja, „Saznavši da se manastir obnavlja, mnogi, raznih profesija, hteli su da daju doprinos. Volja je to bila naroda da se manastir obnovi i, naravno, nas monaha. Kad neko da prilog za manastir, to je onda njegova zadužbina. I u doba Nemanjića, iako je Stefan Nemanja bio glavni ktitor, u gradnji je učestvovao čitav narod, svako prema svojim mogućnostima.“
Prva akcija kojom je animirana javnost da pomogne Stupovima bio je koncert duhovne muzike u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, na kome su pevali svi veći horovi i poznati operski umetnici. „Ljudi su predložili da se ta akcija zove ‘Podignimo duhovni stup’ misleći na stupove, kule koje krase manastir“, objašnjava jeromonah Gerasim. Pevače su sledili slikari, i manastiru priložili svoje radove. „A onda su moji lični prijatelji muzičari – jer sam ja, pre odlaska u manastir, bio muzičar – čuvši za sve to, odlučili da i oni daju doprinos. Smislili su da se koncert pod nazivom ‘Podignimo stupove’ održi na Tašmajdanu u ovo vreme, ali je odložen za januar ili mart. Kako sam nekad bio i sportista, i među njima imam prijatelje, tako da su mnogi od njih odlučili da učestvuju. Svaki naš fufbaler reprezentativac dao je prilog, Matija Kežman najveći, zatim naša odbojkaška reprezentacija, fudbalski klubovi Partizan i Crvena zvezda, košarkaši Bodiroga, Đorđević, Divac, Stojaković, Tomašević, Šćepanović, glumci Danilo Lazović, Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić, muzičari Đorđe Balašević, Ana Stanić, grupe Eyesburn, Darkwood Dub, Partibrejkers, Bajaga i Instruktori, Riblja čorba, Van Gog. Kako imam prijatelje i među novinarima, oni su pisali i izveštavali o manastiru, predstavu Vaskrsni Đurđevdan prenosili su RTS i Studio B, pa je i to prilog obnovi, i ti tekstovi su njihova zadužbina.“ Uskoro će u beogradskoj Galeriji fresaka biti održana i velika aukcijska izložba fresaka sa više od 150 radova domaćih ikonopisaca i ikonopisačkih radionica. Prihod će otići za obnovu manastirske crkve.
Dosad je obnovljen deo konaka sa sedam monaških ćelija, srednjovekovna trpezarija kralja Dragutina i monaška trpezarija. „U planu je da se obnovi cela Crkva svetog Georgija i, naravno, ako Bog da, i ostalo od konaka“, najavljuje jeromonah Gerasim. „Naša akcija, da se tako izrazim, osim materijalnog, ima i misionarski karakter. Ljudi koji nas pomažu dolaze u manastir, to je jedno hrišćansko prijateljstvo. Oni budu naši gosti, i sportisti i muzičari, svi nam dođu. To radimo ne samo zbog obnove manastira nego i zbog misije, zbog duhovnog života.“
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
"Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Redovi ispred Somborskog i Jugoslovenskog dramskog, ali i ostalih pozorišta u Beogradu, najnoviji su dokazi da nije tačna ocena da niko ne ide u pozorište, koju javno izgovaraju čak i skupštinski poslanici
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
