Gotovo po pravilu, svake TV sezone dve velike televizije se nadmeću u programima koji tragaju za talentima. TV Prva bira „Prvi glas Srbije“ a RTS cilja šire u šou-programu „Ja imam talenat“. Suštinski, u oba šou-programa su propozicije manje-više iste – tročlani žiri u nekoliko krugova bira najbolje takmičare, manje uspešni otpadaju i tako do gala večeri, kada u finalu dobijemo pobednika. Na TV Prvoj se uglavnom peva, pa su članovi žirija iz muzičkog biznisa, dok na RTS-u ima glume, plesa, folklora, gusala, frula i bogzna kojih još skrivenih talenata.
U žiriju uvek imate jednog člana (članicu) čiji je zadatak da uplaši učesnike. Ostali su tu da kobajagi ohrabre. Vidite da kao u Grandovim potragama za zvezdama ljudi sa nadom dolaze u želji da postanu muzičke zvezde. Mora se samo priznati da u aktuelnim programima Prve i RTS-a nema omalovažavanja takmičara, jer se u „Zvezdama Granda“ žiri često surovo poigravao i manipulisao osobama sa smetnjama ili psihičkim poremećajima.
Nije mi bilo smešno niti zabavno da gledam kako se nekakvi folk producenti poigravaju sa sudbinama prostodušnih ljudi. Fascinirala me samo neobično jaka želja za slavom koja ne jenjava s godinama. Bilo je mnogo starijih osoba koje su želele da pevaju pred Saletom Popovićem. Međutim, moderna pravila televizije zahtevaju da takmičari u „Prvom glasu“ ili „Talentu“ budu mlade osobe, privlačnog izgleda, oba pola, lica koja će kamera voleti. Nema starih, bolesnih i ružnih, pa je zato pobeda gluvonemog plesnog para u programu „Ja imam talenat“ bila prijatno iznenađenje. U „Prvom glasu“ nema takvih iznenađenja. Tu se takmičari pripremaju za solističku karijeru, baš kao što su svojevremeno u kući „Velikog brata“ pevači vežbali za „Operaciju trijumf“. Pokazalo se da samo u regionalnoj konkurenciji takmičari mogu dostići određeni nivo popularnosti. Neki od uspešnijih su u međuvremenu uspeli da naprave CD izdanja, nastupaju i dostignu lokalnu slavu. Ove „domaće“ zvezde teško uspevaju da suštinski promene život i pređu na sledeću stepenicu u svom profesionalnom razvoju. Ostaju klupski ili kafanski muzičari, s tom razlikom što im je honorar možda malo veći. Setite se samo pobednika dosadašnjih emisija – da li ste o njima nešto čuli nakon završetka programa?
Da li su Pilerovi kupili stan ili i danas sviraju u Knezu, šta je sa Kraljevčanima, bratom i sestrom, prošlogodišnjim pobednicima? Gde su pobednici „Prvog glasa“, a pogotovu gde je šampion „Operacije trijumf“ Adnan Babajić (setih se imena)? Koliko su samo energije, živaca, suza i znoja prolili dok nisu pobedili – a da li im je ta pobeda zaista pomogla? Da li su samo bili statisti u velikom šou-programu gde njihova veština u stvari uopšte nije važna? Ovih dana, na kablovskoj distribuciji se pojavio šou od kojeg su svi naši i nastali – američki X faktor. Tu je ugovor sa pobednikom vredan pet miliona dolara, suma koja zaista menja život pobednika. Šou je iz Britanije prenesen u Ameriku i granica uzrasta je spuštena na 12 godina. Kao što znate, u Americi postoji tradicija upotrebe dece u šou-biznisu, naročito tinejdžera. Od Majkla Džeksona do današnjih Džastina Bibera, Seline Gomez ili Hane Montane.
Kada vidite takvu milionsku produkciju, postane vam jasno da ništa u emisiji nije slučajno. Svaka epizoda, čak i tokom kastinga, ima svoju dramaturgiju, jasno vam je da su talenti upadljivi i pripremljeni, a cilj je eksploatacija novih zvezda u koje će producenti uložiti ozbiljan novac. U tom smislu, domaći šou koji parira Foxovom X-faktoru je, paradoksalno, „Zvezde Granda“ jer jedini nastavlja da prati zvezde nakon izbora. Razlog je veoma praktičan – buduće zvezde nastavljaju da donose novac produkciji. Ova bizarna paralela postaje metafora mnogih naših promašenih investicija. Na sličan način smo stvorili komplikovan obrazovni sistem gde za (idealnih) 8+4+4 godine dobijemo diplomirane stručnjake. Šesnaest godina selekcije, bodova, žirija, roditeljskog i dečijeg stresa – sa dva moguća ishoda. U gorem i češćem slučaju, džedžaćete na birou za nezaposlene, dok ćete po boljem scenariju – dobiti odličan posao u inostranstvu. U oba scenarija, društvo neće imati baš nikakvu korist od vašeg obrazovanja. Džaba ste pevali sve te godine!
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
