Dača Maraini o svom bliskom prijatelju Pazoliniju koji je ubijen zato što je otkrio neke političke tajne, o njihovim putovanjima i zajedičkim prijateljima u knjizi „Dragi Pjer Paolo“
Knjigu „Dragi Pjer Paolo“ napisala je Dača Maraini, prijateljica velikog Pazolinija. U Italiji je objavljena 2022. povodom stogodišnjice njegovog rođenja, a kod nas ju je nedavno objavio Clio u prevodu Alrenke Zdešar Ćirilović.
Dača Maraini (1936) pismima piše o ovom velikom italijanskom pesniku, reditelju, scenaristi, glumcu. Otkriva mnogostruke osobenosti Pazolinijeve naravi opisujući sećanja, zajednička iskustva i ideje, lične i javne susrete, putovanja u Jemen i Afriku u društvu Marije Kalas koja je tajno bila zaljubljena u njega. Piše i o Rimu, o svom partneru Albertu Moraviji, o građanstvu i kapitalizmu.
To je neprekidan dijalog zajedničkih sećanja koga ni prerana Pazolinijeva smrt, pod tajnovitim okolnostima, nije mogla da prekine.
Pazolini je i ubijen zbog toga što je otkrio neke brižno čuvane političke tajne. Imao je samo pedeset godina kada je umro, i tada je bio u punoj snazi, radio je mnogo, bavio se sportom. Međutim, njegova smrt i dalje ostaje tajna. Ubistvo je pripisano mladiću koji je priznao zločin, ali isti taj čovek je posle trideset godina izjavio da nije sam počinio to ubistvo.
Kritičari ističu da je „Dragi Pjer Paolo“ dnevnik o životu, a ne o rastanku. Dača Maraini svom prijatelju šalje poruke ljubavi, poštovanja i uvažavanja. U njenim pismima izbijaju sećanja koja se spajaju sa razmišljanjima o životu i nerazjašnjenoj smrti Pazolinija.
Pjer Paolo Pazolini je kultni autor i za mladu generaciju. Njegov život nije bio u skladu sa važećim obrascima zbog snažnih argumentacija, antikomformizma, homoseksualnosti, strasti prema filmu, borbenosti i nasilne smrti.
O tom izgubljenom svetu, o prijateljima koji su ga posećivali, o društvu pisaca kome je pripadao govori Dača Maraini, najbliskija Pjer Paolova prijateljica. Dača Maraini je i novinarka, esejistkinja, scenaristkinju i dramska spisateljica, feministkinja, počela je da piše u četrnaestoj, osnovala je književni časopis, višestruko je nagrađivana, nekad i osporavana zbog otvorenosti i hrabrosti, i – jedna je od najčitanijih italijanskim književnicama na svetu.
„Dragi Pjer Paolo“ je pre svega nežna knjiga o povezanosti.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
