Dača Maraini o svom bliskom prijatelju Pazoliniju koji je ubijen zato što je otkrio neke političke tajne, o njihovim putovanjima i zajedičkim prijateljima u knjizi „Dragi Pjer Paolo“
Knjigu „Dragi Pjer Paolo“ napisala je Dača Maraini, prijateljica velikog Pazolinija. U Italiji je objavljena 2022. povodom stogodišnjice njegovog rođenja, a kod nas ju je nedavno objavio Clio u prevodu Alrenke Zdešar Ćirilović.
Dača Maraini (1936) pismima piše o ovom velikom italijanskom pesniku, reditelju, scenaristi, glumcu. Otkriva mnogostruke osobenosti Pazolinijeve naravi opisujući sećanja, zajednička iskustva i ideje, lične i javne susrete, putovanja u Jemen i Afriku u društvu Marije Kalas koja je tajno bila zaljubljena u njega. Piše i o Rimu, o svom partneru Albertu Moraviji, o građanstvu i kapitalizmu.
To je neprekidan dijalog zajedničkih sećanja koga ni prerana Pazolinijeva smrt, pod tajnovitim okolnostima, nije mogla da prekine.
Pazolini je i ubijen zbog toga što je otkrio neke brižno čuvane političke tajne. Imao je samo pedeset godina kada je umro, i tada je bio u punoj snazi, radio je mnogo, bavio se sportom. Međutim, njegova smrt i dalje ostaje tajna. Ubistvo je pripisano mladiću koji je priznao zločin, ali isti taj čovek je posle trideset godina izjavio da nije sam počinio to ubistvo.
Kritičari ističu da je „Dragi Pjer Paolo“ dnevnik o životu, a ne o rastanku. Dača Maraini svom prijatelju šalje poruke ljubavi, poštovanja i uvažavanja. U njenim pismima izbijaju sećanja koja se spajaju sa razmišljanjima o životu i nerazjašnjenoj smrti Pazolinija.
Pjer Paolo Pazolini je kultni autor i za mladu generaciju. Njegov život nije bio u skladu sa važećim obrascima zbog snažnih argumentacija, antikomformizma, homoseksualnosti, strasti prema filmu, borbenosti i nasilne smrti.
O tom izgubljenom svetu, o prijateljima koji su ga posećivali, o društvu pisaca kome je pripadao govori Dača Maraini, najbliskija Pjer Paolova prijateljica. Dača Maraini je i novinarka, esejistkinja, scenaristkinju i dramska spisateljica, feministkinja, počela je da piše u četrnaestoj, osnovala je književni časopis, višestruko je nagrađivana, nekad i osporavana zbog otvorenosti i hrabrosti, i – jedna je od najčitanijih italijanskim književnicama na svetu.
„Dragi Pjer Paolo“ je pre svega nežna knjiga o povezanosti.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
