Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Ciklus digitalnih grafika Luke Tripkovića Dog Days, pokazan je na izložbi u Galeriji Centra za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Portreti pasa Luke Tripkovića svedoče o novonastalom obliku suživota, specifičnom za vreme u kom živimo, pričajući o ulozi pasa i kućnih ljubimaca uopšte u savremenoj porodici.
„Radovi iz ciklusa Pasji dani (Dog days, po istoimenom ciklusu Dejvida Hoknija sa kraja devedesetih) nastali su kao ideja u vreme kada smo moj pas Franco Nero i ja bili zatočenici karantina počev od marta 2020. godine“, kaže za portal „Vremena“ Luka Tripković.
„Naš odnos je bio radikalno različit od uobičajenog, jer nije bio uspostavljen na hijerarhijski način koji je svojstven odnosu gazde i ljubimca – budući da smo se upoznali samo nekoliko dana pred lockdown, karantin je doprineo egalitarizaciji našeg odnosa. Pravila i ograničenja su nam postala gotovo identična, mada je moj pas u tom periodu bio slobodniji od mene jer je pravo na kretanje za vreme policijskog časa omogućilo njegovo postojanje, a ne moje. Upravo tada, kroz skice i krokije nastaje zametak izložbe.
Luka Tripković podseća da „Derida u knjizi Životinja, dakle postojim evocira uspomenu na sram koji je osetio kada ga je njegova mačka ugledala golog, i ulazi u prostor zoopoetike koji možemo pratiti od Ovidija preko Mevila do Kafke i Benjamina. Suživot sa životinjama i način osvešćivanje naše uloge u njihovim životima Derida, to jest svest o tome da životinja može gledati na nas, Derida naziva poetskim mišljenjem“.
U tekstu Pasji život Nataše Janković i Tije Antić koji prati izložbu, piše između ostalog:
„Ovi pseći pripadnici srednjeg staleža, predstavljeni u kućnom ambijentu, u svojim mekanim pokrivačima, izležavaju se na foteljama i uživaju sve povlastice života koje im omogućavaju njihovi vlasnici. Iako je na njihovim, donekle autističnim portretima prisutan otklon od svakodnevice, nemoguće je prenebregnuti prisustvo autora i njegov angažman.
U tekstu Psi prebijene kičme napisanom za nedeljnik Vreme, Tripković govori o knjizi sličnog naziva svog profesora Milete Prodanovića, objavljenoj ranih devedesetih. On zapaža da je knjiga svedočanstvo o najgorem periodu, barem za mnoge od nas, ali je takođe i priručnik za današnji život u Srbiji, gde smo zapravo svi – Psi prebijene kičme.“
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Ako se rad “Ispovedaonica” nalazi u crkvi, onda prelazi u primenjenu umetnost, u smislu da je neko samo redizajnirao ispovedaonicu. Ako se rad prebaci u galeriju, onda postaje skulptura. Međutim, čak i u galeriji, ljudi su želeli sednu i pričaju međusobno kroz te rupice, da skulpturu zapravo koriste na tradicionalan način. Bilo je redova za ulazak u “Ispovedaonicu”
Pozorište Atelje 212 ovog februara donosi raznovrstan program — od komedija do uzbudljivih drama
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
