Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Ako ste barem malecki TV manijak, sigurno ste shvatili da vam većina ljudi koji se pojavljuju na malim ekranima – nešto prodaje, da ne kažem uvaljuje. Svi ti menadžeri, PR eksperti, putujući prodavci, zadovoljni konzumenti, pretplatnici, korisnici i slučajni prolaznici. Obrni-okreni, sve se vrti oko love, bato, ili da se stručno izrazim, oko marketinga. Ipak, ne mogu reći da su nam TV reklame sofisticirane, niti da smo dostigli pristojan stepen konzumentske kuture. Ovde je još najbolja reklama ona koja se rimuje, najbolji slogan: I to nije sve… a komparativna vrednost proizvoda – jeftinoća.
Eto, protekle subote mi đavo nije dao mira pa sam po beogradskim hipermarketima pošao u potragu za (mislićete da sam lud ili neviđeni snob) kokosovim mlekom u konzervi. I to nije sve! Prvo, malo me bila sramota kada su me u subotnjoj šoping groznici prodavci gledali ko ludaka, pa onda objašnjavam i pokazujem rukama – eto nisam normalan, šta da radim, ne nije ko pavlaka, nije ni sojino mleko, nema veze, navratiću drugi put.
Tražeći to prokleto kokosovo mleko, video sam, braćo i sestre, vas i mene u salama veličine katedrale, sitne i beznačajne, kako u znoju lica svog guramo kolica, poput Noe trpamo od svega po dva, nadajući se da će nas neki Viši promisao staviti kao dvadesetog kupca i nagraditi belom tehnikom. U jednom hipermarketu, najvećeg srpskog prodavca – grupa građana načičkala se oko skupocenog automobila. Videli ste sigurno na „Vestima“ B92, zalepili se ljudi ko muve u pozi koju engleski mediji nazivaju „goat fuck“. To je kad, recimo, Koštun ili Tadić ‘oće da daju izjavu, a novinari se propnu jedni preko drugih i poturaju mikrofone, mobilne, bože me oprosti, ko koze kad brste lišće po Dalmaciji, il’ se mrče. Šta traži grupa građana Za Skupa Kola – misterija je rešena, u pitanju je nagradna igra. Ko najduže bude držao ruku na kolima, na kraju će ih i dobiti. Držalac ima postati Imalac! Svaka tri sata mogu da obave fiziološke potrebe, kad je fajront, pale kući, ujutro opet – ruku na kola. Holivudski siže, zamislite o čemu razgovaraju satima, slobodna im samo jedna ruka, ima li podmetanja, štipanja, guranja, milovanja, muvanja, hrabrosti, ljubomore i novih poznanstava. Ko izdrži – voziće!
Drugi primer su automobili koje su osvojile pivopije, iako je slogan glasio – Muškarci znaju zašto, jedan automobil je osvojila žena – Žene znaju kako! Dobitnici su, zamislite, nahovani, dakle neko je dao glas za njih, pa molim gornji naslov da mi glas pozajmi, ako me izvuku – Ministar Tihi, ili može Prle ako prednji ministar nema vremena.
Uopšte, odjednom je zavladala pomama za instant igarama gde odmah dobijaš lovu, mobilni, dopunu, auto, ili putovanje. Nije važno kakav je proizvod, niti činjenica da bi ga kupio bez obzira na nagradu. Važno je učestvovati.
Na BN televiziji svoj nauk o seksologiji gledaocima predstavlja Savo Bojović. Pita gospođa – što ne može da doživi orgazam, kaže nije mogla ni njena majka, da nije nasledno? Savo joj sve polako objasnio, te vatanje, te milovanje, pa polako, a uz to ima specijalna krema za seksualnu stimulaciju od koje žene načisto polude, a magični afrodizijak se zove, gle čuda, po autoru SavaBo. Da ga nije krstila DžejLo, keve ti Ro?
Pa de si bio Savo sve ove godine dok sam kao pubertetlija slušao bajke o španskoj mušici, pepelu u pivu, duvanju i dahtanju za vrat i svim ostalim nenaučnim vudu preparatima. Draga deco, tu je SavaBo, pa razmažite!
Kad smo kod dece, obrazovanje je svakako na prvom mestu. Ima neki privatni univerzitet, ona i on se nešto zevzeče po terasi, vataju zjala, ništa ne uče, na kraju ulaze u neku zgradu i kažu – Znam! Ja sam tako skapirao spot. Šta je bilo crno dete, je l’ se tako spremaju ispiti, dođeš i kažeš „znam“ i svi ti veruju. Ili je ono što pomišljam kao roditelj, đavola oni uče, da nije mala trudna, pa sad saznala i baš je briga. E deco, deco…
Na kraju najlepši primer reklame koji sam video protekle nedelje jeste reportaža na RTS-u o seoskom turizmu u valjevskom selu Sitarice. Verovali ili ne, kineski turisti su se primili na seoski turizam, beru trešnje, probaju proju i maline, slikaju se sa celim selom što je došlo da ih vidi, nazdravljaju i desnom i levom (od srca) i verovatno ne mogu da veruju šta ih je snašlo. Želite miran kineski porodičan vikend na selu, a tamo RTS, rakija, komšije i familija, predstavnici sedme sile i stoka što pase unaokolo.
E sad, nisu ni Kinezi tikva bez korena, doći će dogodine sa širom familijom, pa će da bidne, Nas i Kineza dve milijarde – najmanje!
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve