2
opasno sam zalutao negde na menhetnu
mada kažu da liči na kockasti list đačke sveske
i ne može čovek da se izgubi ali ja sam se uvek
gubio baš u kockastim sveskama za matematiku
zalutao sam opasno mada sam u to vreme
posle mesec dana boravka počeo nešto slobodnije da se muvam
međutim nekako mi je uspelo da se uhvatim za crvenu ogradu
pa nisam pao pod točkove taksija žutih poput žumanaca
nisam znao gde sam niti kuda hoću da idem
šta tražim u ovom zelenom staklenom vavilonu
koji i jedna zalutala loptica za bezbol može
s treskom da sruši
i uopšte čitav moj ništavni život itd
nedavno sam u keruakovoom dnevniku pročitao
kako je ginzberg jednom upitao džezera lestera janga
šta bi uradio kad bi na njujork bacili atomsku bombu
odgovorio je da bi iz izloga radnje tifani
digao neki skupoceni nakit
kasnije budući da me je ovaj dijalog prilično opčinio
odnekud mi pade na um šifra prve atomske bombe
zvala se menhetn a onda jednog dana postade mi jasno
bilo je to pravo prosvetljenje
da su je zapravo bacili na sebe
menhetn na menhetn
i da se stvar već odavno dogodila
a lester nije digao nakit
dok ja stojim ovde u središtu pečurke blesav kao pod suncobranom
ali tog dana bio sam već daleko od takvih razmišljanja
kao što je bartok rekao baš tu sam pregrmeo te atomske trice
jednostavno sam zalutao na menhetnu
izgubio sam se
noge su mi se oduzele
(možda tromboza psihičkog porekla)
još nisam znao da li ću udariti u plač ili ću da vrisnem
stezao sam grčevito šipku crvene ograde i zurio
u kolone taksija žutih poput žumanaca
među zelenim staklenim zidovima
i tada sam čuo bat nečijih koraka odnekud iza staklenih zidova
iza staklenih planina i preko sedam mora
učinilo mi se da vidim u kanjiži (u evropi)
kako pišta konc zaključava svoju advokatku kancelariju
i polazi kući pored crkve vatrogasnog doma bolnice
širokom ulicom majci na ručak
pomičući u ujednačenom ritmu jednu pored druge
svoje kratke noge pod ogromnim trbuhom
i video sam ga kako se posle podnevne dremke vraća
da u najvećem redu ponovo prima ljude
koji su namerili da umru da se razvedu ili su krali možda ubili
i video sam ga kako uveče ponovo zaključava svoju kancelariju
i polazi kući majci na večeru
da iz mrkog vrča ispije svoje u vlastitom podrumu proizvedeno pivo
pazio sam samo na njegove male noge (leva-desna-leva)
i polako sam i ja učinio svoj prvi korak tamo na menhetnu
zureći u njega i ja sam polako reanimirao svoje gegave nožurde
i odlučio da sa prve pošte pošaljem telegram
u upsalu (evropa)
nešto o tome da je pišta konc naš jedini
orijentir (oslonac) u svetu
nama koji smo hteli da iskusimo i površinsku pustolovinu poezije
pa smo se preko crvene ograde stropoštali u bezdan
i sada slepo tumaram u sumporastoj magli
ali tebi ne moram da objašnjavam kako je komplikovano
predati telegram ovde u njujorku (bar meni)
stop
