„Nacija okupana krvlju“, najnovija knjiga Pola Ostera u izdanju Geopoetike bazirana na ličnom iskustvu, istražuje problem masovnih ubistva
„Nacija okupana krvlju“ naslov je najnovije knjige Pola Ostera u izdanju izdavačke kuće „Geopoetika“.
„Geopoetika“ je ekskluzivni izdavač dela Pola Ostera za srpski jezik, do sad je objavila desetak njegovih romana, a nedavno je obnovila ugovor za nova izdanja dva, ranije objavljena njegova romana.
Pol Oster (1947–2024) je jedan od vodećih savremenih američkih pisaca. Njegova dela su prevedena na više od 40 jezika, i deo je grupe najčitanijih pisaca na svetu.
Slučaj je hteo da njegova knjiga „Nacija okupana krvlju“ bude objavljena nekako neposredno pred tragedije u Osnovnoj školi „Braća Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje.
Naime, u „Naciji okupanoj krvlju“, Oster priča o odnosu Amerikanaca prema vatrenom oružju, pokušavajući da odgovori na pitanje zbog čega su Sjedinjene Države zemlja sa najvećim brojem masovnih ubistava.
Opisuje niz slučajeva, masovna ubistva u školama i tržnim centrima na primer, ne bi li došao do odgovora. Svaki navedeni tragični događaj ilustrovan je fotografijama Spensera Ostrandera, što izuzetno utiče na priču.
„Nacija okupana krvlju“ je esejistički tekst zasnovan i prožet memoarskom prozom. Jer Oster priča o ulozi koju je oružje igralo u istoriji, društvu i – njegovom životu. On priča o svom upoznavanju sa oružjem, od igračaka iz detinjstva do puške koju isprobava u letnjem kampu i dvocevke na farmi svog prijatelja, iz vremena kada je u trgovačkoj mornarici upoznao ljude sa juga i divio se njihovom bezobzirnom odnosu prema vatrenom oružju. Otkriva da je, iako u kući Osterovih nije bilo oružja, u porodičnoj istoriji postojalo značajno, iako retko pominjano ubistvo: njegova baka pucala je u njegovog dedu pred očima njihovog sina a njegovog strica.
Rešenje ovog problema, jedinstvenog za Sjedinjene Američke Države među razvijenim zemljama, smatra Oster, ne leži u zabrani proizvodnje i prodaje svih vrsta oružja – jer bi pokušaj da se to učini bio jednako nepraktičan i neefikasan kao i zabrana alkohola tokom prohibicije, koja je kriminalizovala obične ljude i stvorila unosno crno tržište.
Oster tvrdi da rešavanje problema ne počinje zakonodavstvo, već da zahteva mnogo temeljitiji i introspektivniji proces.
Predlaže sledeće: „Mir će izbiti, samo kada obe strane to žele, a da bi se to dogodilo, prvo bismo morali da sprovedemo iskreno, mučno ispitivanje ko smo i ko želimo da budemo kao narod koji ide u budućnost, što bi nužno moralo da počne iskrenim, mučnim ispitivanjem ko smo bili u prošlosti“, napisao je Pol Oster.
Knjiga ima samo 160 strana, i čita se u jednom dahu.
Estela Radonjić Živkov kandidatkinja Studentske liste, svedočiće na ročištu u ponedeljak u slučaju Generalštab. Studenti pozivaju građane da se okupe ispred Višeg javnog tužilaštva
Iz Beogradskog dramskog pozorišta kažu da je predstava „Crno zlato“ otpala sa Bitefa zbog bolesti glumice a ne zbog reditelja Olivera Frljića kako su objavili mediji, a selektor Bitefa Spasoje Ž. Milovanović se „zahvaljuje“ timu ne:Bitefa što su prihvatili njegovu selekciju i očekuje honorar
Konkurs za Ninovu nagradu se uglavnom pojavljivao s proleća, a ove godine ga još uvek nema. Nema ni zvaničnog objašnjenja redakcije
Bend iz Ohaja više nije tako veliki, ali je važan, uverljiv i beskompromisan, a to je potvrdio i koncert u Milanu
Neplanirano, Bitef je dobio slobodan dan zato što je neposredno pred početak, otkazana predstava „Crno zlato“ Olivera Frljića
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
