Došlo neko čudno vreme – većina povila glave, ćuti i trpi u tišini.
Svake godine kad bi raznorazne „komisije od vlasti“ ispred Ministarstva kulture itd. razrezale finansijska sredstva za održavanje manifestacija, objavljivanje časopisa, pečatnju kapitalnih izdanja itd., ustalasala bi se javnost, sazivali zborovi umetnika i njihovih asocijacija, pokrenule polemike u preostalim slobodnim medijima. I ponekad bi, istina retko, pod tim pritiskom i bilo rezultata, po rebalansu budžeta ili na neki drugi manje proziran način. Ove godine – opšti mukajet.
Da li zbog duha vremena ili sveopšte apatije? Ili možda zbog odluka komisija?
Teško je dati nedvosmislen odgovor – ali da se prenemo iz mrtvila i pregledamo odluke komisije koja je u ime Ministarstva kulture i informisanja odredila sredstva za podršku časopisima, odnosno negativnim odlukama počinila diskriminaciju nekih periodičkih izdanja, komisije koja je o tome ažurno objavila izveštaj na sajtu istog ministarstva. Sada ću, uzimajući u obzir jednu od odluka komisije, načiniti NAJRIZIČNIJI korak u ovom osvrtu – navešću imena njenih članova. Zašto je to strahovito opasan korak, videćete pri kraju teksta, ali evo, skupljam hrabrost i pišem da su članovi Komisije bili: Vladimir Simić (predsednik) i članovi Goran Maksimović i Miroslav Toholj. Sad kad sam se drznuo na transparentnost, reći ću još da su dodeljena sredstva za 49 časopisa, dok 50 njih nije podržano. Ministarstvo će za srećne dobitnike dati ukupno 9,7 miliona dinara.
Pogled na spisak časopisa koji su konkurisali pokazuje da je kao i prošlih godina došlo do svojevrsnog „mešanja“ naučnih časopisa sa časopisima za umetnost i književnost. Među ovim drugim našli su se i časopisi koje bi prevashodno trebalo da podržava Ministarstvo nauke – recimo „Književna istorija“ (izd. Institut za književnost) ili četiri dragocena zbornika Matice srpske. U tu grupu bi spadao i „Novi zvuk“ (izd. Fakultet muzičke umetnosti) ili pak „Muzikologija“ (izd. Muzikološki institut SANU). Slično je i sa časopisom „Zograf“ (izd. Institut za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet). Da ne širimo priču – vidljivo je namerno miksovanje naučnih i stručnih izdanja koja se nikako ne mogu podvesti pod grupu književnih i umetničkih časopisa, magazina ili glasnika. (Sa tim, naravno, komisija koja je određivala „kvote“ nema nikakve veze, ona je samo sledila nasleđeno stanje.)
Sume koje su izdvajane za naučne i kulturne časopise kreću se od 150.000 dinara (koliko je dobila srećna većina) do 475.500, koliko je dobio „Gradac“. Generalno, dakle, utisak je znatno povoljniji od 2017. godine, kada je o biti ili ne biti časopisa u Srbiji odlučivala komisija kojoj zbog ovogodišnje komisije ne smem da navedem imena… Ali, kada se izveštaj pogleda podrobnije i uporede sume za pojedina izdanja, videće se da je godinama klinički mrtav „Savremenik plus“ dobio 200.000 dinara, a mrtvije od najmrtvijih tzv. „Književne novine“ čak 350.000 dinara. Zato je, recimo, jedan od dva najbolja srpska književna časopisa, novosadska „Polja“, dobio samo 150.000, a najbolje književno izdanje koje danas izlazi u glavnom gradu, „Beogradski književni časopis“, samo 200.000. dinara. I kad se čovek iznervira zbog takvih odluka komisije, videće da je „Srpski književni list“ dobio 400.000 dinara, što je za svaku pohvalu, a „Pismo“ 250.000, gde se ipak malo i škrtarilo. Sa druge strane, odlični „Mostovi“ su nagrađeni sa 350.000, a niška „Gradina“, koja izlazi redovno, i sa raznovrsnim prilozima u 6 brojeva godišnje, samo 200.000. Za nijansu bolje prošla je kraljevačka „Povelja“ sa 250.000 dinara, ali opet, i nejasno zašto, kragujevački „Koraci“ su dobili 50.000 manje, iako izlaze dvostruko češće… Podrazumeva se da su kulturno marginalni časopisi sa severa Kosova dobili sredstva, a da su ona uskraćena žanrovski profilisanim časopisima kakvi su „Strip presing“ ili pak veoma dobar almanah „Naučna fantastika“…
Pomenuo sam „Polja“, koja su prošle godine ostala bez ijednog dinara, kao i časopis „Priča“, koji je komisija koju ne smem da pominjem diskriminisala, ali ju je ovogodišnja vratila na listu od strane Ministarstva kulture finansiranih izdanja. Tako ovogodišnja komisija u stvari kritikuje neke od pogrešnih i štetočinskih odluka prošlogodišnje komisije – jer se ni „Polja“ ni „Priča“ u međuvremenu nisu poboljšali, nego su ostali ono što su bili – kvalitetni i dobrodošli časopisi za književnost.
Ako se pogleda koji pak časopisi, po mišljenju ovogodišnje komisije, ne zaslužuju pomoć, naći ćemo tu, na svoje čuđenje, i ne samo svoje, i „Scenu“ (englesko izdanje), i zaječarski „Razvitak“, i zrenjaninsku „Ulaznicu“ i „Novi filmograf“ i vršačke KOV-ine, glasilo Književne opštine Vršac, koje čuvaju uspomenu na Petrua Krdua i njegovu kulturnu misiju. Konačno, tu je i pančevački umetnički časopis „Kvartal“, čiji sam glavni urednik.
U stereotipnim objašnjenjima komisije zašto je neki časopis zaslužio milost pomoći države, a neki nije, izdvojen je podugim objašnjenjem baš „Kvartal“.
Objašnjenje ima dva dela – prvi koji je glavniji, udaran, temeljan i koji precizno dokumentuje etičke stavove članova komisije. I drugi koji bi da „zamaže stvar“ i učini da se Vlasi ne dosete šta je posredi. Evo kako Komisija objašnjava zašto je drugu godinu zaredom eliminisala pančevački časopis iz konkurencije: „Komisija je uočila da je u podnetoj publikaciji odštampan tekst u kojem se navode imena članova Komisije koja je prošle godine razmatrala konkursnu prijavu za sufinansiranje časopisa, i gde se na poseban način ističe da je donela odluku da časopis ne bude sufinansiran u 2017. godini. Tim povodom članovi komisije izneli su stav da je reč o svojevrsnom pritisku na rad Komisije kroz javno etiketiranje i da takav način rada ne predstavlja dobru praksu u oblasti izdavaštva.“
Kao što se vidi, „članovi Komisije izneli su stav“ – dakle unisono da navođenje imena članova komisije koji su ojadili „Kvartal“ 2017. „ne predstavlja dobru praksu“. A to znači: u pamet se časopisi koji 2018. niste podržani! Nemoj slučajno da neko zucne, da se usprotivi, jer to „ne predstavlja dobru praksu“!!! Ovogodišnja komisija dakle tvrdi za prošlogodišnju da je nedodirljiva, a šta tek onda da mislimo o nedodirljivosti ovogodišnje komisije?!
Ovogodišnja komisija smatra da je redakcija „Kvartala“ trebalo da ćuti i trpi. Komisija, takođe, smatra da je iznošenje gole i neprijatne istine u „Kvartalu“ o odlukama komisije iz 2017. godine pritisak na komisiju iz 2018! Na stranu to što je „Kvartal“ ne vređajući nikoga izneo istinu i na stranu to što ova komisija nije bila ni formirana kad je inkriminisani broj „Kvartala“ objavljen. Na stranu i to što komisija smatra da oni koji su ugroženi moraju da trpe i ćute dok ona ima pravo da prizna grešku svojih prethodnika, razrezujući BITNO drugačije sume za listove i časopise i vraćajući na listu, recimo, „Polja“ i „Priču“. (S ovim časopisima je „Kvartal“, inače, ponajviše i protestvovao prošle godine, zbog nepravde koja mu je tada, baš kao i sada, naneta. A postojao je i dogovor tri redakcije da se obrate javnosti i kritikuju odluke komisije iz 2017, koja je, da ponovim, radila mnogo gore i netransparentnije od ove, sadašnje, osvetnički raspoložene.)
Elem, kao posledica favorizovanja ketmanskog ponašanja, koji demonstrira ovogodišnja komisija, „Kvartal“ verovatno više neće izlaziti, ili će, ako uz pomoć grada Pančeva izađe, objaviti, kao i prošle godine, jedan jedini broj.
Vršeći ponovo „neprincipijelan pritisak“ na komisiju koja će tek biti formirana za godinu dana, a „neprincipijelno“ i u ovom osvrtu navodeći nedodirljiva imena članova ovogodišnje komisije, pitam gospodu Simića, Maksimovića i Toholja: šta misle, da li će uz navođenje naziva institucija koje pomažu „Kvartal“, što objavljujemo u svakom broju, počev od prvog, redakcija navesti i njihova cenjena imena?
Ili ćemo, kako nam oni nalažu, „mudro“ (čitaj: kukavički) ćutati i trpeti njihovu „nedodirljivost“?!
