U ovom veku ovdašnja kinematografija zabeležila je četiri filma o božićnim običajima. Na zapadu, ni broj im se ne zna
Od početka novembra pa nekako do sredine januara, obavezni deo inostranih (čitaj: zapadnih) televizijskih programa su božićni filmovi. Ima ih od jutra do sutra, i svi su isti: mlada žena uspešne karijere od silna posla ne mari za Božić, ali je drugarica opomene da je red da se malo odmori, te ona bez mnogo nagovaranja odlučuje da je posluša i najčešće se zaputi u svoje rodno mesto koje je majušno i mirno, a tamo se odmah na ulici sudari sa tipom koga nije videla godinama a bio joj je gimnazijska ljubav. I posle toga je sve lako zato što će Christmas magic učiniti svoje.
Pratioci ovog žanra tvrde da se na stranim kanalima koje emituju srpski operateri godinama repriziraju isti filmovi, pa ipak ih gledaju. Zašto, to je za neki drugi tekst.
Na našim televizijskim kanalima nema mnoštvo filmova o pravoslavnom Božiću, zato što ih naši filmski autori ne snimaju. Ovih dana mediji su pobrojali da u ovdašnjoj (ovovekovnoj ili celoj?) kinematografiji postoje samo četiri igrana dugometražna TV filma o Božiću.
“Na Badnji dan” je snimljen 2005. u režiji Slobodana Ž. Jovanovića, po scenariju (Slobodan Ž. Jovanović i Mirjana Lazić) zasnovanom na pripoveci Koste Trifkovića. Uloge tumače Slobodan Boda Ninković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Jadranka Nanić Jovanović, Marina Vodeničar, Uroš Mišić, Boris Komnenić.
Badnji je dan i advokat koji nema porodicu i nije mlad, poziva u svoju kuću ženu sa dvoje dece da se ogreju. Ispostavi se da je to udovica sa dvoje dece, izbačena na ulicu, jer nisu imali da plate stanarinu. Udovica odlazi na spavanje, ali ćerka i advokat ostaju da igraju karte. Kroz razgovor ćerka shvata da je advokat neposredni krivac što su one o Badnjem danu završile na ulici. Na kraju o svemu odluči srce, i sve se dobro završi.
“Položajnik” je snimljen iste godine, režirao ga je Miloš Radović po scenariju Mirjane Lazić, a glume Dragan Mićanović, Bojana Stefanović, Radmila Živković, Feđa Stojanović, Tamara Vučković Manojlović, Mladen Andrejević. To je pitka komedija sa ljubavnim zapletom u Beograd tridesetih godina prošlog veka.
“Božićna pečenica” iz 2007. je drama, u režiji Slobodana Radovića, prema scenariju Jelice Zupanc, realizovana je prema istoimenoj noveli Stevana Sremca, a u njoj igraju: Svetislav Bule Goncić, Dragiša Milojković, Branka Pujić, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, Mile Stanković, Željka Stričević i Dragan Vujić Vujke. Božićni običaji će se ovde ukrstiti sa komičnim situacijama, a domaćin će pokušati da iskoristi situaciju za još jednu novčanu pozajmicu.
Četvrti igrani TV film je “Uoči Božića” iz 2015. godine koji je režirao Milivoje Miško Milojević, prema scenariju Mirjana Lazić, a po motivima priča Branislava Nušića – “Gospođa Milhbrot” i “Opštinsko dete”.
U Beogradu između dva svetska rata, siroče pronalazi porodicu. Glume Anita Mančić, Dragan Mićanović, Gorica Popović, Nikola Vujović, Jovana Gavrilović, Svetislav Bule Goncić, Branka Šelić, Ivan Mihailović, Branislav Bane Zeremski, Ivan Đorđević Džudi, Vladimir Tešović i Branislav Platiša.
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
