Umetnik kao neko ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, koncept je 32. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, dok dokumentarna izložba koja je istovremeno otvorena u Italijii, priča o životu i opusu velike slikarke
Danas u subotu, otvorene su istovremeno dve izložbe kojima je povod Nadežda Petrović i njeno slikarstvo: u Čačku je 32. Memorijal Nadežde Petrović, a u Italiji, u mestu Preganziol pored Treviza, je dokumentarna izložba „Nadežda Petrović, velika umetnica i rodoljub“.
U Italiji su izloženi dokumenti o životu i stvaralaštvu velike slikarke, i reprodukcije njenih slika, a u okviru programa izložbe je i monodrama Život Nadežde Petrović spakovan u drveni kofer u izvođenju glumice Biljane Đurović, u režiji Božidara Đurovića.
Foto:PromoBiljana Đurović u monodrami o Nadeždi Petrović
A u Čačku, 32. izdanje Memorijala Nadežde Petrović nazvano je Memorijal Sonja S. Naziv se odnosi na dve značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije – Nadeždu Petrović, koja je jedna od najznačajnijih ekspresionista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnu glumicu Sonju Savić. Obe su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
Selektorka izložbe je istaknuta kustoskinja i istoričarka umetnosti Zdenka Badovinac iz Slovenije. Koncept izložbe je zasnovan ”na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.“
Zdenka Badovinac objašnjava da „spominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom konceptu“, objašnjava Zdenka Badovinac. „U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna.“
Radovi na izložbi Memorijal Sonja S. „bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, zastupljene umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja“, objasnila je Badovinac.
U selekciji Zdenke Badovinac, na 32. MNP učestvuju: Sanja Anđelković, Nika Autor, Sezgin Boynik i Tevfik Rada, Božena Končić Badurina, Mahdi Baraghithi, Željko Beljan, Efemerne Konfesije, Đejmi Hadrović, Hristina Ivanoska, Anton Kats, Dejan Marković, Gregor Mobius, Nadežda Petrović, Elvisey Pisica, Darinka Pop-Mitić, Walid Raad, Milica Rakić, Rena Rädle i Vladan Jeremić, Driton Selmani, Maja Smrekar, Bojan Stojčić, Andrej Škufca, Jelena Vesić, Vokalno-kustoski sindrom (VKS), Natalija Vujošević, Neјa Tomšič i Tara Langford..
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Milutin je pun kritičkih opaski protiv propagatora rata i mržnje, to jeste, ali ne prema drugim narodima“, kaže reditelj Egon Savin o predstavi „Knjiga o Milutinu“ pred njeno 250. izvođenje
„Ne postoji konkurs, poput ovog FCS-a, gde se u komisije pozivaju književnici, pozorišni autori, distributeri, glumci, umesto eksperata iz kinematografije. To vam je kao da za fudbalskog selektora angažujete ljubitelje fudbala“, kaže poznati reditelj, jedan od 55 u čijem sufinansiranju država ove godine neće učestvovati
Aleksandar Vučić tvrdi da nikad neće pristati na prelazni kabinet. Treba mu verovati, ali uslovno. Zašto? Zato što će pristati na sve čim bude nateran. A biće
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
