Umetnik kao neko ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, koncept je 32. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, dok dokumentarna izložba koja je istovremeno otvorena u Italijii, priča o životu i opusu velike slikarke
Danas u subotu, otvorene su istovremeno dve izložbe kojima je povod Nadežda Petrović i njeno slikarstvo: u Čačku je 32. Memorijal Nadežde Petrović, a u Italiji, u mestu Preganziol pored Treviza, je dokumentarna izložba „Nadežda Petrović, velika umetnica i rodoljub“.
U Italiji su izloženi dokumenti o životu i stvaralaštvu velike slikarke, i reprodukcije njenih slika, a u okviru programa izložbe je i monodrama Život Nadežde Petrović spakovan u drveni kofer u izvođenju glumice Biljane Đurović, u režiji Božidara Đurovića.
A u Čačku, 32. izdanje Memorijala Nadežde Petrović nazvano je Memorijal Sonja S. Naziv se odnosi na dve značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije – Nadeždu Petrović, koja je jedna od najznačajnijih ekspresionista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnu glumicu Sonju Savić. Obe su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
Selektorka izložbe je istaknuta kustoskinja i istoričarka umetnosti Zdenka Badovinac iz Slovenije. Koncept izložbe je zasnovan ”na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.“
Zdenka Badovinac objašnjava da „spominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom konceptu“, objašnjava Zdenka Badovinac. „U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna.“
Radovi na izložbi Memorijal Sonja S. „bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, zastupljene umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja“, objasnila je Badovinac.
U selekciji Zdenke Badovinac, na 32. MNP učestvuju: Sanja Anđelković, Nika Autor, Sezgin Boynik i Tevfik Rada, Božena Končić Badurina, Mahdi Baraghithi, Željko Beljan, Efemerne Konfesije, Đejmi Hadrović, Hristina Ivanoska, Anton Kats, Dejan Marković, Gregor Mobius, Nadežda Petrović, Elvisey Pisica, Darinka Pop-Mitić, Walid Raad, Milica Rakić, Rena Rädle i Vladan Jeremić, Driton Selmani, Maja Smrekar, Bojan Stojčić, Andrej Škufca, Jelena Vesić, Vokalno-kustoski sindrom (VKS), Natalija Vujošević, Neјa Tomšič i Tara Langford..
Izložba u Čačku je otvorena do 3. novembra.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
