Umetnik kao neko ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, koncept je 32. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, dok dokumentarna izložba koja je istovremeno otvorena u Italijii, priča o životu i opusu velike slikarke
Danas u subotu, otvorene su istovremeno dve izložbe kojima je povod Nadežda Petrović i njeno slikarstvo: u Čačku je 32. Memorijal Nadežde Petrović, a u Italiji, u mestu Preganziol pored Treviza, je dokumentarna izložba „Nadežda Petrović, velika umetnica i rodoljub“.
U Italiji su izloženi dokumenti o životu i stvaralaštvu velike slikarke, i reprodukcije njenih slika, a u okviru programa izložbe je i monodrama Život Nadežde Petrović spakovan u drveni kofer u izvođenju glumice Biljane Đurović, u režiji Božidara Đurovića.
Foto:PromoBiljana Đurović u monodrami o Nadeždi Petrović
A u Čačku, 32. izdanje Memorijala Nadežde Petrović nazvano je Memorijal Sonja S. Naziv se odnosi na dve značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije – Nadeždu Petrović, koja je jedna od najznačajnijih ekspresionista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnu glumicu Sonju Savić. Obe su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
Selektorka izložbe je istaknuta kustoskinja i istoričarka umetnosti Zdenka Badovinac iz Slovenije. Koncept izložbe je zasnovan ”na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.“
Zdenka Badovinac objašnjava da „spominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom konceptu“, objašnjava Zdenka Badovinac. „U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna.“
Radovi na izložbi Memorijal Sonja S. „bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, zastupljene umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja“, objasnila je Badovinac.
U selekciji Zdenke Badovinac, na 32. MNP učestvuju: Sanja Anđelković, Nika Autor, Sezgin Boynik i Tevfik Rada, Božena Končić Badurina, Mahdi Baraghithi, Željko Beljan, Efemerne Konfesije, Đejmi Hadrović, Hristina Ivanoska, Anton Kats, Dejan Marković, Gregor Mobius, Nadežda Petrović, Elvisey Pisica, Darinka Pop-Mitić, Walid Raad, Milica Rakić, Rena Rädle i Vladan Jeremić, Driton Selmani, Maja Smrekar, Bojan Stojčić, Andrej Škufca, Jelena Vesić, Vokalno-kustoski sindrom (VKS), Natalija Vujošević, Neјa Tomšič i Tara Langford..
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tonino Picula je u Strazburu govorio i o odnosu Srbije prema svom kulturnom nasleđu, a Evropski parlament je slučaj Generalštab ocenio kao rastuće političko mešanje u sistem zaštite
„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Danas se različiti oblici filmske pop kulture – koji su dugo bili marginalizovani – sve više priznaju kao autorski. Upravo pop kultura, kao “kulturna koža”, prvi sloj, često najviše govori o nama. Slično se dešava i sa žanrovskim filmom – njegova varijanta umetničkog žanra ili takozvanog “uzdignutog žanrovskog filma” trenutno doživljava izvanredno vreme
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
