Umetnik kao neko ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, koncept je 32. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, dok dokumentarna izložba koja je istovremeno otvorena u Italijii, priča o životu i opusu velike slikarke
Danas u subotu, otvorene su istovremeno dve izložbe kojima je povod Nadežda Petrović i njeno slikarstvo: u Čačku je 32. Memorijal Nadežde Petrović, a u Italiji, u mestu Preganziol pored Treviza, je dokumentarna izložba „Nadežda Petrović, velika umetnica i rodoljub“.
U Italiji su izloženi dokumenti o životu i stvaralaštvu velike slikarke, i reprodukcije njenih slika, a u okviru programa izložbe je i monodrama Život Nadežde Petrović spakovan u drveni kofer u izvođenju glumice Biljane Đurović, u režiji Božidara Đurovića.
A u Čačku, 32. izdanje Memorijala Nadežde Petrović nazvano je Memorijal Sonja S. Naziv se odnosi na dve značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije – Nadeždu Petrović, koja je jedna od najznačajnijih ekspresionista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnu glumicu Sonju Savić. Obe su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
Selektorka izložbe je istaknuta kustoskinja i istoričarka umetnosti Zdenka Badovinac iz Slovenije. Koncept izložbe je zasnovan ”na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.“
Zdenka Badovinac objašnjava da „spominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom konceptu“, objašnjava Zdenka Badovinac. „U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna.“
Radovi na izložbi Memorijal Sonja S. „bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, zastupljene umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja“, objasnila je Badovinac.
U selekciji Zdenke Badovinac, na 32. MNP učestvuju: Sanja Anđelković, Nika Autor, Sezgin Boynik i Tevfik Rada, Božena Končić Badurina, Mahdi Baraghithi, Željko Beljan, Efemerne Konfesije, Đejmi Hadrović, Hristina Ivanoska, Anton Kats, Dejan Marković, Gregor Mobius, Nadežda Petrović, Elvisey Pisica, Darinka Pop-Mitić, Walid Raad, Milica Rakić, Rena Rädle i Vladan Jeremić, Driton Selmani, Maja Smrekar, Bojan Stojčić, Andrej Škufca, Jelena Vesić, Vokalno-kustoski sindrom (VKS), Natalija Vujošević, Neјa Tomšič i Tara Langford..
Izložba u Čačku je otvorena do 3. novembra.
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
