O jagodama i teatru

Sterijino pozorje će početi u Novom Sadu za koji dan, 26. maja u Srpskom narodnom pozorištu, a po medijima nema komentara o selekciji što je neobično, pogotovo što je ovo Pozorje jubilarno, šezdeseto. Autorka selekcije je dr Marina Milivojević Mađarev, docentkinja na Katedri za dramaturgiju Akademije umetnosti u Novom Sadu i doktorka teatroloških nauka sa dugačkim CV-jem. I ona sama kaže za „Vreme“ da je njena selekcija „u profesionalnim, pozorišnim krugovima primljena dosta mirno, čak i sa tihim odobravanjem. Ali videćemo, festival još nije počeo.“

SELEKCIJA: Od 95 predstava koje su premijerno izvedene između dva Pozorja, Marina Milivojević Mađarev je odabrala sledećih devet: Providenca Stevana Koprivice, režija Egon Savin, Centar za kulturu Tivat; Zmajeubice Milene Marković, režija Iva Milošević, Jugoslovensko dramsko pozorište; Život stoji, život ide dalje Filipa Vujoševića, režija Jelena Bogavac, Bitef teatar; Doktor Nušić u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, Kruševačko pozorište i Narodno pozorište Sombor; Mister Dolar Branislava Nušića, režija Snežana Trišić, Narodno pozorište Subotica; Urnebesna tragedija Dušana Kovačevića, režija Veljko Mićunović, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica; Kazimir i Karolina Edena fon Horvata, režija Snežana Trišić, Atelje 212; Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad, autor i režija Zlatko Paković, Centar za kulturnu dekontaminaciju; Dok nas smrt ne razdvoji Mire Furlan, režija Predrag Miki Manojlović, Radionica integracije.

foto: m. milenković

S obzirom na lošu materijalnu situaciju, 95 predstava za godinu dana ne zvuči malo. „Stalno ponavljam i insistiram da sam u svakom našem pozorištu videla bar jednu predstavu zbog koje vredi doći u to pozorište“ ocenjuje Marina Mađarev. „To budi entuzijazam, ali osobenost siromašnog društva je to što ono opstaje upravo na bazi entuzijazma pojedinaca. Ako me pitate ko je ove sezone taj ili ta izuzetna pojedinka to je onda rediteljka Snežana Trišić. Ona je u prethodnih godinu dana napravila tri izuzetno dobre predstave: Mister Dolar u NP Subotica, Kazimir i Karolina u Ateljeu 212 i Nosorog u NP Kikinda. Od te tri predstave, dve su ušle u moju selekciju. Inače, kada sam počela da se bavim pozorištem pre dvadeset i više godina, odmah sam se suočila sa pričom da je pozorište u krizi i nemaštini. Međutim, ako kriza traje dve-tri decenije to je onda redovno stanje. Ključnim pitanjem – kada je to stanje nastalo i kako smo mi stigli u ovu našu dramu naše pozorište se još uvek ne bavi.“

JUBILEJI: Odluku da jubilarno Pozorje počne Providencom Stevana Koprivice a ne ansambl predstavom Zmajeubice Milene Marković rađenom povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata čije je obeležavanje još uvek prisutno, Marina Mađarev objašnjava željom da festival počne predstavom koja je repertoar klasičnog-dramskog teatra i govori o ljubavi. „Providenca govori o ljudima koje se zaljubljuju, pate, ophrvani su dubokim i intenzivnim osećanjima, svoj život doživljavaju kao siromašan, čak bedan. Dok su oni duboko i istinski zagledani u same sebe iznad njihovih glava proleće avion, a preko mora jačaju Musolinijevi fašisti. Znaju oni to, vide oni to, ali ne mare, misle da ih se ne tiče. Zar vam ta situacija nije poznata? Takođe, otvaranje Sterijinog pozorja se uvek dešava u najvećoj sali „Jovan Đorđević“, najvećoj u SNP-u, a Providenca odgovara dimenzijama i tehničkim zahtevima te scene. Inače, jubilej Sarajevskog atentata je prošao pa to nije povod da Pozorje otvorimo predstavom Zmajeubice. Ove godine se u Evropi proslavlja 70 godina od sloma fašizma, a taj jubilej gotovo neprimetno prolazi pored naših pozorišta, gledala sam samo jednu predstavu koja se time bavila i to u kontekstu neke druge teme. A imali bismo i te kako razloga da se bavimo pitanjem kraja Drugog svetskog rata kod nas. U našem društvu dalje vlada matrica da je dosta podela među Srbima i onda se čudimo što se izjednačavaju lopovi i pokradeni, žrtve, branioci i koljači.“

Ni Nušićev jubilej, 150 godina od njegovog rođenja, koji je bio povod realizaciji više predstava protekle sezone, nije razlog zašto su u selekciji dve predstave po njegovim tekstovima, već ono što te predstave nose u sebi, šta one govore o nama, našem odnosu prema tradiciji, estetici, objašnjava selektorka. „Za njih je karakteristična radikalna dekonstrukcija teksta, prebacivanje Nušićevog dela u savremeni kontekst, ispitivanje Brehtove estetike na delu našeg komediografa. Napominjem da je u aktuelnom repertoaru pojačano interesovanje za Brehtovu estetiku. Mislim da to interesovanje delimično ima veze sa jačanjem levičarskih pokreta i ideja u Evropi, ali još više sa velikom ekonomskom, društvenom i socijalnom napetošću u društvu. Kad je već tako, pomislila sam, onda ću na Pozorje pozvati dve najdrskije, najhrabrije i u svojoj radikalnosti najzaokruženije postavke Nušića i suočiću ih sa predstavama po delima klasika iz regiona u selekciji ‘Krugova’. Kako Slovenci igraju Cankarovog Kralja Betajnove, kako Hrvati igraju Krležinog Vučjaka i Kristofora Kolumba, a kako mi igramo Nušića.“

foto: branko brandajs

PRATEĆI PROGRAMI: Osim takmičarskih programa „Selekcija nacionalnog pozorišta i drame“ i međunarodnog programa „Krugovi“, u čast jubileja biće održan i netakmičarski program „Kako nas drugi vide“ sa dve predstave: Balkanski špijun Dušana Kovačevića u režiji Cujoši Sugijama kompanije A La place iz Tokija, i Prst, obarač, metak, pištolj po tekstu Nenada Prokića u režiji Džejmsa Jarkera pozorišta Stan’s Cafe iz Birmingema. Posebni gost festivala je predstava Hotel Kosovo Nenada Todorovića Narodnog pozorišta Priština tj. njegove Srpske drame sa sedištem u Gračanici, i koprodukcija Novosadskog pozorišta i Srpskog narodnog pozorišta Violinista na krovu, koja će se igrati u čast nagrađenih.

Miroslav Radonjić, novoimenovani direktor ovog festivala, nedavno je naveo da gostovanje Vučjaka i komada Prst, obarač, metak, pištolj košta po jedanaest hiljada evra. Da li je umesto te dve mogla da se odluči za više jeftinijih predstava? Marina Mađarev kaže da se iza tog pitanja krije nepoznavanje toga koliko koštaju predstave iz inostranstva. „Prošle godine, na primer, jedna predstava iz inostranstva koštala je bezmalo kao dve ove godine. Zatim, pristali smo da estetske vrednosti merimo novcem, iako dobro znamo da predstave nisu jagode, pa da kažemo: ‘Ove jagode mi se sviđaju, ali one tamo su jeftinije – njih ću uzeti.’ Ja nisam birala predstave kao jagode jer nisam htela, a nisam ni morala zahvaljujući podršci koju Sterijino pozorje kao institucija uživa i u gradu Novom Sadu i Ministarstvu kulture i posvećenom radu ljudi koji vode Pozorje.

Pravilo kojeg se pridržavaju selektori Sterijinog pozorja je da biraju predstave koje su premijerno izvedene između dva festivala. Premijera predstave Dok nas smrt ne razdvoji se ne uklapa u taj okvir. „Nisam prekršila nikakvo pravilo. Pravilo je da one predstave koje prethodni selektor ne stigne da vidi, naredni selektor, ako to pozorište želi, treba da vidi. Tako je pre četiri decenije na Pozorje došla predstava Mister Dolar JDP-a, a ove godine Dok nas smrt ne razdvoji.“

Od devet predstava, tri su realizovane u neinstitucionalnim scenama: Bitef teatru, Centru za kulturnu dekontaminaciju, i u Radionici integracije. Da li to znači da su se institucije umorile? Po Marini Mađarev, to samo znači da dobre predstave nastaju u različitim organizacionim modelima i to je dobra vest za naše pozorište. „Tim pre što će u budućnosti, čini mi se, sve više umetnika morati da se orijentiše na projektno finansiranje. Takođe mislim da projektno finansiranje ne isključuje potrebu za kontinuiranim finansiranjem institucija. Jedno malo, siromašno društvo kao što je naše ne može sebi da dopusti da čitavu kulturu svede na finansiranje po projektu i da na taj način institucije koje su decenijama građene baca od nemila do nedraga i lagano rastače. To naročito važi za institucije sa posebnim kredibilitetom među koje se svakako ubraja i Sterijino pozorje.“