img
Loader
Beograd, 19°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Knjige

O gluposti

25. april 2002, 10:07 Teofil Pančić
Copied

Robert Muzil: O gluposti (preveo Jovica Aćin; Stylos, Novi Sad, 2002)

Onaj ko se poduhvata da govori o gluposti, rizikuje danas da bude osramoćen: može biti optužen za uobraženost ili mu može biti prebačeno da hoće da remeti istorijski razvitak.

Ovom rečenicom započinje Robert Muzil – taj gorki portretist Kakanije, kako je nazivao bečko-peštansko carstvo u fazi dekadencije i rastrojstva – svoje predavanje o onoj krležijanskoj „kosmičkoj sili“ koja pokreće mora i planine barem koliko i ljudska pamet – samo, eto, u naopakom smeru… Ne oslanjajući se toliko na filozofske uzore ili na naučnu akribiju psihologa – jer, kako kaže pomalo ironično, žaleći se na strašnu oskudnost lektire o glupologiji, „mudraci su skloni, izgleda, jedino da razmatraju mudrost!“ – koliko na spisateljski dar opserviranja, ali i onu vrstu intelektualne sposobnosti skroziranja koja je umnogome zaslužna što se njegovo centralno delo, obimni roman Čovek bez svojstava smatra literarno najverodostojnijom slikom jednog vremena (u najmanju ruku u Centralnoj Evropi), Muzil prilazi fenomenu Gluposti kako kao „istorijskom“ tako i kao vanvremenom, „metafizičkom“, neodvojivom „sastojku“ ljudske prirode, koji se, na mahove i u razumnim dozama, može detektovati i među najpametnijima, upravo zato što je toliko „odviše ljudski“…

Veliki je Austrijanac svoje predavanje održao 11. marta 1937. godine u Beču; samo godinu dana kasnije, Austrija će biti „prisajedinjena“ nacističkoj Nemačkoj, uz oduševljeno klicanje Organizovane Gluposti ušpalirisane uzduž decentnih bečkih promenada. Muzil, ipak, ne koncipira svoj esej kao eksplicitno „političko“ razmatranje, i čak se može reći da se izrazito kloni svakog mogućeg „publicističkog“ prizvuka u svojem razmatranju. Pa ipak, u pismu Vladimiru Elijasbergu (navod iz pogovora) iz aprila 1937, Muzil ovako definiše svoje namere sa ovim esejem: „Nisam imao naučne namere, pa ni psihološke ili sociološke, nego bi se tu pre mogla videti izvesna društvena kritika (u čijoj pozadini je i jedva nagoveštena estetička kritika)“. Primetan je, dakle, piščev zazor i prema odveć pretencioznom (i to na jednom rasnom literati neprijatno obavezujući način), ali i prema odveć banalizujućem i utilitarnom, „dnevnopolitičkom“ tumačenju vlastitog ogleda. Sve ovo ne znači da Muzil ne drži do ovog nedugog teksta, gotovo kao tek nekakvog usputnog esejističkog appendixa svom romanesknom „spomeniku“: naprotiv, iz njegove se korespondencije da videti da tekst ovog predavanja smatra jednim od centralnih mesta u celokupnom svom delu. Ovo, pak, sigurno neće iznenaditi nijednog pažljivijeg čitaoca Čoveka bez svojstava, u kojem kao da je uvrhunila ona oh, tako austrijska potreba za razračunom sa pompeznim, zagušljivim svetom Malograđanina, kojem će se docnije na svoj način posvetiti i još jedan Muzilov zemljak, Tomas Bernhard, koji je čak zabranjivao izvođenje nekih svojih dela u Austriji, zemlji koju je javno mrzeo strašću poznavaoca i posvećenika! Eh, lako je glupanima: oni uvek, prozaični kakvi već jesu, mrze samo tuđe zemlje, a svoje vole i cmaču s onom sluzavom rodoskvrnom požudom pervertita…

Svojedobno se Paul Tabori proslavio svojom Poviješću ljudske gluposti – prevedenom u Zagrebu pre podosta godina – u kojoj nesumnjivo ima stanovitih sintetičkih ambicija; na drugoj, „razbibrižnoj“ strani, čitaoca zainteresovanog za sveprisutni fenomen Gluposti (koja nije uvek samo oko nas, nego i u nama, samo što je na tom nezgodnom mestu gotovo nevidljiva!) moglo bi se uputiti na Darvinovu nagradu, nedavno objavljeni zgodni brevijar praktične gluposti, iliti katalog najbizarnijih poznatih slučajeva stupidnog ponašanja, sa komičnim, tragikomičnim, ili posve tragičnim posledicama… Muzilov esej je od druge sorte: pisac razmatra i problematizuje sam pojam gluposti, kriterijume i mogućnosti njegovog određenja, kao i njihovu transformativnost tj. vremensku potrošivost; takođe, Muzil upozorava da je možda najvažnije uvideti stanovitu ne-fiksnost i ne–ekskluzivnost gluposti, da ona nije nekim ljudima data kao sam Usud, dok su je drugi blaženo lišeni. Navodeći primer stanja panike, kada se „odigrava suspenzija aktivnosti inteligencije i, još opštije, viših funkcija duha, koju podstrekava jedno primitivnije psihičko kretanje“, Muzil pomalo koketno zdvaja nad tim mogu li ovakva stanja biti i, uslovno, „kolektivna“, mogu li narodi, države, društva, doći u slično stanje, ponašajući se na isti način. Mogući odgovor nam i sam nudi, kroz konstataciju da su „sadašnji životni uslovi takvi, obrazuju tako prostran, složen, haotičan skup, da individualne gluposti koje se javljaju samo u određenim prilikama lako mogu da povuku za sobom konstitucionalnu glupost cele zajednice“. Ako vam se, pak, ova potonja tvrdnja učini aktuelnom do nepodnošljivosti, onda je to samo otuda što je ona na svoj način svevremena, dakle otuda što je pisac kaobajagi terao lisicu, a isterao vuka, lucidno bocnuvši u mnoge Osetljive Tačke mentaliteta epohe koja je Osrednjost uzdigla na nivo principa, na meru pristojnosti! A šta je i taj („kulturološki“ još nesavladani i samoobnavljajući) fašizam (kao reaktivna, „opozicijska“, nuspojava modernosti!), koji je inače baš merkao Austriju dok je Muzil držao svoje predavanje, nego masovni Ustanak Uzvrpoljene, Frustrirane Budalastosti? Mislite o tome – dok imate čime!

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Komentar

Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure