Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Beogradska filharmonija najavljuje poslednji koncert u ovoj sezoni. Početkom nove muzičare, barem sad tako izgleda, čekaju stari problemi: nerazumno niske plate, zbog čega su celog marta štrajkovali, neizvestan početak gradnje zgrade koju očekuju od 2010, kao i to što nemaju direktora.
Ovu sezonu završavaju koncertom 6. juna u MTS dvorani s jednim od najistaknutijih muzičara današnjice – flautistom Emanuelom Pajijem. Sa njim će orkestar izvesti dela Buzonija, Dalbavija i Bruknera, pod vođstvom šefa-dirigenta Gabrijela Felca.
Crescendo
Nova sezona Beogradske filharmonije pod nazivom „Crescendo“, od oktobra ove do juna 2026. godine, imaće 25 koncerata. U fokusu će biti kompozicije koje su kao stilske i žanrovske prekretnice dovele do istorijskih uzleta i vrhunaca.
Gostovaće neki od najaktuelnijih umetnika svetske scene. Među njima su violinisti Kristijan Teclaf i Sergej Hačatrjan, violončelisti Pablo Ferandez i Torleif Teden, pijanisti Jan Lisjescki, Aleksej Volodin i Jorum Son, hornista Štefan Dor, harfista Gzavije de Mestr, kao i istaknuti muzičari Beogradske filharmonije i domaće scene – Ognjen Popović, Ana Kaličanin Radivojević, Ričard Viler, Ivan Marjanović, Aleksandar Radulović i Luka Lopičić. Pored šefa-dirigenta Gabrijela Felca, pred orkestar će stati redovni gosti: Danijel Rajskin, Hauard Grifits, Džon Akselrod ili Stanislav Kočanovski, ali i neka za orkestar potpuno nova dirigentska imena poput Aleksandra Bloha ili Kristofa Altšeta.
Država nema para
U novoj sezoni publika će ih i dalje slušati u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine iako je, da su ispunjena silna obećanja vlasti, trebalo da i muzičari i publika već odavno uživaju u novom zdanju u Bloku 13 na Novom Beogradu.
Od obećanja Aleksandra Vučića iz 2017. da će zgrada biti završena do 2020, sad se stiglo tek do zahteva za izdavanje građevinske dozvole – podnet je 24. aprila, dan pre isteka roka. To jeste bila dobra vest, zato što ostavlja mogućnost da će za naredne tri godine možda početi radovi bez obzira što je filharmoničarima ministar kulture ovog februara rekao da je zgrada preskupa i da država za nju nema novca. Jer, možda će se do kraja isteka građevinske dozvole nekim čudom ipak naći.
Šta je to Centar muzikalnosti
Međutim, Centar za muzikalnost u okviru Ekspa nije u pitanju, gradi se, mada nije baš jasno što je to, jer centri za muzikalnost su muzičke škole i u Srbiji ih ima 72.
Na zvaničnom sajtu Ekspa piše da je u pitanju „oaza za istraživanje zvuka i muzička otkrića, koja osnažuje pojedince da ispituju, proširuju i izraze svoju muzikalnost“. To je „inovativan i inkluzivan prostor u kom muzičari, kompozitori i entuzijasti svih profila mogu da se igraju sa zvukom, sarađuju i pomeraju granice tradicionalnog stvaranja muzike“.
Deluje kao da je ovaj opis pisao Željko Mitrović za svoje potrebe.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
