Ovogodišnji BEMUS bi se mogao opisati sledećom rečenicom: 15 koncerata različitih žanrova s vrhunskim umetnicima, koju će od 11. do 20. oktobra izvršiti muzičku „Opsadu Beograda“, kako glasi slogan pod kojim se 44. Beogradske muzičke svečanosti održavaju. Ovaj slogan je izabran po naslovu istoimene opere Stivena Storaćea premijerno izvedene u Londonu 1791. godine, čiju je realizaciju BEMUS planirao za ovo svoje izdanje, uz pomoć Teatra i Opere „Madlenianum“. Saradnja nije ostvarena, ali je slogan ipak zadržan zato što asocira na zaposedanje Beograda muzikom, kako je objasnio Boško Radojković, v.d. direktora „Jugokoncerta“, producenta BEMUS-a. Koncerti ovogodišnjeg Bemusa održaće se, kao i do sada, u Dvorani Kolarčeve zadužbine i u Sava centru, ali i u Kulturnom centru Beograda, Domu omladine, Bitef teatru, pozorištu Atelje 212 i u Skupštini grada. Ovu „Opsadu Beograda“ počinje i završava maestro Bojan Suđić pozdravnim govorom, odnosno koncertom Simfonijskog orkestra RTS-a.
NOVA MUZIKA: Aduti Zorana Erića, umetničkog direktora Bemusa (kompozitor i profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu) kojima namerava da obogati muzički život grada su mnogi: atraktivni muzičari, premijere, neklasična izvođenja… Najatraktivniji od njih je svakako slavni Pako de Lusija, sinonim za flamenko gitaru, koji će nastupiti sa bendom i flamenko plesačem. S obzirom da je pre dve godine, na „Gitar festu“ došlo da ga čuje 4000 ljudi, sva je prilika da će ih toliko biti i na njegovom debiju na BEMUS-u. Očekuje se da će veliko interesovanje biti i za francuski vokalno-instrumentalni sastav „Les arts florisants“, jedan od najpoznatijih ansambala za ranu muziku u Evropi i svetu, zato što će, između ostalog, izvesti i komplikovani oratorijum Cecilija. Neubičajeno za BEMUS biće i plesni performans M. – solo za tri uma (dijalozi sa Marselom Prustom) Miloša Sofrenovića u kome su spojeni sećanja, pokret i monolog.
BEMUS je za ovogodišnje izdanje naručio dve kompozicije, od Srđana Hofmana i njegovog studenta Ivana Brkljačića. Kompozicija Srđana Hofmana Ogledalo – refleksija za trio i kamerni gudački ansambl, odnosno za mecosopran, violončelo i klavir (trio) i gudački ansambl, dve flaute i dva klarineta (kamerni orkestar) napisana je na tekst verbo-voko-vizuelnog dela Reflections Dejvida Tejlora i nekoliko stihova iz pesme Ogledalo Silvije Plat. Izvođači Hofmanove refleksije su Gudači sv. Đorđa i Ansambl za novu muziku „Gradilište“. Ivan Brkljačić je trenutno na trećoj godini doktorskih studija u klasi Srđana Hofmana, a postdiplomske studije je završio u klasi Zorana Erića. Njegovu kompoziciju Veliki kazan izvode perkusionisti „Music masters on air / MusMA“ . Inspirisana je autorovom idejom da je Dunav kod Velikog kazana najbrži put Srbije u Evropu. U Velikom kazanu će se čuti i fragmenti Devete Betovenove simfonije, zvanične himne Evrope, a broj udaraljki u ovoj kompoziciji analogan je trenutnom broju država članica Evropske unije.
BEZ GRANICA: Izbor Zorana Erića da pozove kompozitorke Anu Mihajlović i Anu Sokolović i pijanistu Aleksandra Madžara na ovogodišnji festival moguće je tumačiti kao poruku da su naši umetnici afirmisani u inostranstvu dobrodošli na BEMUS-u, kao i da je BEMUS mesto na kome se treba pohvaliti njihovim uspesima. Naime, Ana Mihajlović je Beograđanka, diplomirala je kompoziciju na FMU u klasi profesora Zorana Erića, živi u Holandiji, a njene kompozicije su izvođene i nagrađivane na inostranim festivalima. Izvođenje njene Sujeverne minijature na BEMUS-u je beogradska „prva repriza“: kompozicija je naručena za 4. Prolećnu klavirsku feštu održanu ovog marta, kad je i premijerno izvedena. Srpska premijera, kako je objašnjeno u BEMUS-ovom programu, jeste Svadba, opera Ane Sokolović za šest ženskih glasova a cappella. Ana Sokolović je Beograđanka, diplomirala je kompoziciju na FMU u klasi profesora Zorana Erića i Dušana Radića, živi u Montrealu u Kanadi, ima mnoge tamošnje nagrade, a kanadski parlament proglasio ju je nacionalnim blagom Kvebeka. Aleksandar Madžar, Beograđanin, profesor na Kraljevskom flamanskom konzervatorijumu u Briselu, redovno nastupa u Evropi i često u Beogradu – za BEMUS je odabrao da svira svih šest Bahovih partita za klavir, što je svojevrsni kuriozitet.
Najmoćniji među Erićevim adutima je „Orkestar bez granica“ kojim diriguje Premil Petrović: njegovi članovi su najbolji muzičari bivše Jugoslavije (svih devet violinista, na primer, su koncertmajstori u svojim sredinama), pa je razumljivo zašto njihovim koncertom počinje BEMUS-ova opsada Beograda. Birani su audicijom, od Prištine do Ljubljane (vidi „Vreme“ 1083) sa željom da se, kako objašnjavaju, „oformi regionalni profesionalni simfonijski orkestar i da se kreira projekat koji poziva na novu vrstu komunikacije, dekonstrukciju stereotipa, prevazilaženje nacionalizma, rasizma, ksenofobije, homofobije, krvavog nasleđa iz prošlosti, kroz afirmaciju kulturnih vrednosti koje su u potpunom rasulu u ovdašnjim tranzicionim društvima“.
